Јован Глигоријевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили јунака Првог српског устанка, погледајте чланак Зека Буљубаша.
За другу употребу, погледајте страницу Јован Кале Глигоријевић.

Јован Глигоријевић (Ајачо, Корзика, 6. октобар 1918Београд, 23. јануар 1982) био је ветеринар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Ветеринарском факултету у Београду 1946, а 1948. докторирао на Ветеринарском факултету у Загребу.

Године 1949. основао је посебан Институт за рендгенологију и физикалну терапију на Ветеринарском факултету у Београду и организовао одговарајућу наставу. Један је од организатора прве лабораторије за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, ветеринарству и шумарству са седиштем у Земуну.

Био је редовни професор Ветеринарског факултета у Београду од 1962, а од 1971—75 ректор Београдског универзитета.

Добио је Седмојулску награду СР Србије 1978. године.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Интраперитонеала холецистографија код домаћих месоједа Ветеринарски архив XVIII 1-2;
  • Основи офталмолошке дијагностике код домаћих животиња (с Ј. Димићем), Београд 1949;
  • Примена ехоскопије у испитивању дебљине масног ткива свиња (коаутор), Ветеринарски гласник 1964;
  • Основи рендгенологије (с. Б. Петровићем) Београд 1970.


Претходник: ректор Универзитета у Београду
19711975
Наследник: