Јован Дамаскин
Јован Дамаскин (грч. Ἰωάννης Δαμασκήνος, лат. Iohannes Damascenus, око 676–749) био је знаменити сиријски монах и теолог из 8. века.
Велики систематичар патристичког учења, писао је против несторијанаца, јаковита и манихејаца, а најважнији полемички спис му је уперен против иконобораца. Такође, сматра се једним од највећих црквених песника.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Јован је рођен и одрастао у Дамаску. Пореклом је из богате хришћанске породице, која је живела под исламском влашћу у Дамаску. Његов отац био је високи финансијски чиновник у служби халифата, а касније је и Јован постао министар на двору арапског халифа.[2] Почетком 8. века Јован постоја монах у манастиру св. Саве (Мар Саба) код Јерусалима, затим свештеник и теолог Јерусалимске патријаршије.[2]
Био је веома плодан црквени песник; познати су његови канони за празнике Христа, Богородице и важнијих византијских светаца, укључујући и канон испеван у част његовог славног песничког претходника, Романа Слаткопојца. Његова улога је одлучујућа у формирању Октоиха, једне од главних литургијских књига византијске цркве, а истовремено и збирке црквених песма. Редактор је канона као песничке форме: скративши га на три до четири строфе (тропара), дао му је коначну структуру. Такође се окушао и у књижевној форми византијског романа.
Највероватније је умро у манастиру светог Саве Освећеног (Мар Саба), југоисточно од Јерусалима. Као светитељ целе цркве слави се 4. децембра.
Филозофија[уреди | уреди извор]
У филозофији се користио еклектички платонском и аристотеловском терминологијом, као оруђима за прецизно изражавање хришћанске догме. У теологији је стваралачки следовао синтезу великих црквених отаца Александрије и Кападокије, затим псеудо-Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника.[2]
Дела[уреди | уреди извор]
- Извор знања (Πηγὴ γνώσεως), у три свеске: 1) Дијалектика (филозофска поглавља о терминологији) 2) О јересима (опис и критика јереси) и 3) О православној вери (излагање библијско-патристичког учења). Сматра се његовим главним делом.[2] Српски превод: Преподобни Јован Дамаскин, "О јересима", Шибеник, 2012. Превод: Слободан Продић.
- Sacra Parallela (Τὰ ἱερά), збирка мудрих изрека
- расправе са несторијанцима, монофизитима, монотелитима, манихејцима
- беседе против иконобораца, чија је аргументација била одлучујућа за целокупну теологију присталица икона.
Поред теолошких списа, писао је и црквене химне које су још увек у употреби у православним манастирима широм света.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јован Дамаскин (pravoslavlje.net)
- ^ а б в г Јован Дамаскин, Енциклопедија живих религија, Нолит. Београд: 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
Литература[уреди | уреди извор]
- Aquilina, Mike (1999). The Fathers of the Church: An Introduction to the First Christian Teachers (illustrated изд.). Our Sunday Visitor Publishing. ISBN 978-0-87-973689-7.
- Michiel Op de Coul en Marcel Poorthuis, 2011. De eerste christelijke polemiek met de islam. ISBN 978-90-211-4282-1.
- Brown, Peter Robert Lamont (2003). The Rise of Western Christendom: Triumph and Diversity, A.D. 200–1000 (2nd, illustrated изд.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-63-122138-8.
- Butler, Alban; Jones, Kathleen; Burns, Paul (2000). Butler's lives of the saints: Volume 12 of Butler's Lives of the Saints Series (Revised изд.). Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-86012-261-6.
- Griffith, Sidney (2001). „'Melkites', 'Jacobites', and the Christological Controversies in Arabic in Third/Ninth-Century Syria”. Ур.: Thomas, David. Syrian Christians Under Islam: The First Thousand Years. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-12055-6.
- Hoyland, Robert G. (1996). Seeing Islam as Others Saw It: A Survey and Evaluation of Christian, Jewish, and Zoroastrian Writings on Early Islam. Darwin Press. ISBN 978-0-87850-125-0.
- Jameson (2008). Legends of the Madonna. BiblioBazaar, LLC. ISBN 978-0-554-33413-4.
- Janosik, Daniel J. (2016). John of Damascus: First Apologist to the Muslims. Eugene, Oregon: Pickwick Publications. ISBN 978-1-4982-8984-9.
- Louth, Andrew (2002). St. John Damascene: tradition and originality in Byzantine theology (Illustrated изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925238-1.
- Louth, Andrew (2003). Three Treatises on the Divine Images. St. Vladimir's Seminary Press. ISBN 978-0-88141-245-1.
- Louth, Andrew (2005). St John Damascene: Tradition and Originality in Byzantine Theology. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927527-4.
- McEnhill, Peter; Newlands, G. M. (2004). Fifty Key Christian Thinkers. Routledge. ISBN 978-0-415-17049-9.
- Shahîd, Irfan (2009). Byzantium and the Arabs in the Sixth Century: Economic, Social, and Cultural History, Volume 2, Part 2. Harvard University Press. ISBN 978-0-88-402347-0.
- Sahas, Daniel J. (1972). John of Damascus on Islam. BRILL. ISBN 978-90-04-03495-2.
- Vila, David (2000). Valantasis, Richard, ур. Religions of Late Antiquity in Practice (Illustrated изд.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05751-4.
- The Works of St. John Damascene. Martis Publishing House, Moscow. 1997.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Јован Дамаскин на Викимедијиној остави. |
- Јован Дамаскин
- Catholic Encyclopedia
- Britannica Concise Encyclopedia
- Дела Јована Дамаскина на српском
- 131 Christians Everyone Should Know- John of Damascus
- Catholic Online Saints
- Details of his work
- St John Damascene on Holy Images (πρὸς τοὺς διαβάλλοντας τᾶς ἁγίας εἰκόνας). Followed by Three Sermons on the Assumption (κοίμησις) на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески); also available through the Internet Archive.}-
- John of Damascus на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Јован Дамаскин на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Јован Дамаскин на сајту LibriVox (језик: енглески)
- "St. John of Damascus' Critique of Islam" at the Orthodox Christian Information Center
- Greek Opera Omnia by Migne, Patrologia Graeca with Analytical Indexes
- St John of Damascus Orthodox Icon and Synaxarion (December 4)
- Five Doctrinal Works is a 17th-century manuscript including three works by John of Damascus