Јован Дамаскин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јован Дамаскин
Јован Дамаскин (арапска икона из 19. века.)

Јован Дамаскин (грч. Ἰωάννης Δαμασκήνος, лат. Iohannes Damascenus, око 676749) био је знаменити сиријски монах и теолог из 8. века.

Велики систематичар патристичког учења, писао је против несторијанаца, јаковита и манихејаца, а најважнији полемички спис му је уперен против иконобораца. Такође, сматра се једним од највећих црквених песника.[1]

Биографија[уреди]

Јован је рођен и одрастао у Дамаску. Пореклом је из богате хришћанске породице, која је живела под исламском влашћу у Дамаску. Његов отац био је високи финансијски чиновник у служби халифата, а касније је и Јован постао министар на двору арапског халифа.[2] Почетком 8. века Јован постоја монах у манастиру св. Саве (Мар Саба) код Јерусалима, затим свештеник и теолог јерусалимске патријаршије.[2]

Био је веома плодан црквени песник; познати су његови канони за празнике Христа, Богородице и важнијих византијских светаца, укључујући и канон испеван у част његовог славног песничког претходника, Романа Слаткопојца. Његова улога је одлучујућа у формирању Октоиха, једне од главних литургијских књига византијске цркве, а истовремено и збирке црквених песма. Редактор је канона као песничке форме: скративши га на три до четири строфе (тропара), дао му је коначну структуру. Такође се окушао и у књижевној форми византијског романа.

Највероватније је умро у манастиру светог Саве Освећеног (Мар Саба), југоисточно од Јерусалима. Као светитељ целе цркве слави се 4. децембра.

Филозофија[уреди]

У филозофији се користио еклектички платонском и аристотеловском терминологијом, као оруђима за прецизно изражавање хришћанске догме. У теологији је стваралачки следовао синтезу великих црквених отаца Александрије и Кападокије, затим псеудо-Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника.[2]

Дела[уреди]

Ioannis Damasceni Opera, 1603
  • Извор знања (Πηγὴ γνώσεως), у три свеске: 1) Дијалектика (филозофска поглавља о терминологији) 2) О јересима (опис и критика јереси) и 3) О православној вери (излагање библијско-патристичког учења). Сматра се његовим главним делом.[2] Српски превод: Преподобни Јован Дамаскин, "О јересима", Шибеник, 2012. Превод: Слободан Продић.
  • Sacra Parallela (Τὰ ἱερά), збирка мудрих изрека
  • расправе са несторијанцима, монофизитима, монотелитима, манихејцима
  • беседе против иконобораца, чија је аргументација била одлучујућа за целокупну теологију присталица икона.

Поред теолошких списа, писао је и црквене химне које су још увек у употреби у православним манастирима широм света.

Извори[уреди]

  1. ^ Јован Дамаскин (pravoslavlje.net)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Јован Дамаскин, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. 2004. ISBN 86-19-02360-8.

Спољашње везе[уреди]