Јован Деретић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Деретић
Датум рођења (1934-01-22)22. јануар 1934.
Место рођења Оровац, Требиње
Краљевина Југославија
Датум смрти 16. март 2002.(2002-03-16) (68 год.)
Место смрти Београд
СР Југославија

Јован Р. Деретић (Оровац, 22. јануар 1934Београд, 16. март 2002) је био српски историчар књижевности, члан Удружења књижевника Србије. Не треба га мешати са представником српске аутохтонистичке школе Јованом И. Деретићем.

Биографија[уреди]

Основну школу завршио у Оровцу, гимназију у Требињу и Врбасу. Дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1958. године на групи за југословенску књижевност са општом књижевности. Докторат књижевних наука стекао на Филозофском факултету 1966. године тезом „Композиција Горског вијенца“.

Од 1981. као редован професор предавао је на Филолошком факултету српску књижевност.

Један је од покретача часописа „Књижевна историја1968. Одговорни уредник овог часописа постаје 1972.

Аутор је запажених студија о српским писцима XVIII и XIX века и предавач на више домаћих и страних универзитета. Проучавао је усмено народно песништво и књижевну периодику. Од 1982. био је члан Председништва ЦК СК Србије.

Важнија дела[уреди]

  • Доситеј и његово доба (1969),
  • Композиција Горског вијенца (1969),
  • Поетика Доситеја Обрадовића (1974),
  • Огледи из народног песништва (1978),
  • Алманаси Вуковог доба (1979),
  • Видаковић и рани српски роман (1980)[1],
  • Српски роман 1800 – 1950 (1981),
  • Историја српске књижевности (1983),
  • Горски вијенац П. П. Његоша (1986),
  • Пут српске књижевности, (1996),
  • Поетика српске књижевности (1997)
  • Етиде из старе српске књижевности (2000)[2]
  • Огледи из српске књижевности (2007)[3]

Награде[уреди]

Извори[уреди]