Јован Ефески

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Јован Ефески или Јован од Ефеса такође познат и као Јован од Азије (507 -. 586) био је епископ Сиријске оријентално-православне цркве и историчар, један од најважнијих који су писали на сиријском језику. Родио се у граду Амида (данашњи Дијарбакир у јужној Турској). Тамо га је око 529. Јован од Теле замонашио у свешеника. Служио је као ђакон све до 534. када је путовао по Палестини и први пут посетио Константинопољ. Као мијафизит био је сведок прогона од стране халкедонске (правоверне) Цркве која је уживала подршку византијског цара Јустинијана. Око 540. Трајно се преселио у Константинополј где је, успркос својих не-халкедонских ставова, стекао наклоност цара. Јустинијан му је поверио покрштавање преосталих пагана у Византијском царству, укључујући Малу Азију где је покштавао пагане око 546. додине. Јован је такође организовао мисије које ће довести до покрштавања Нубије.Око године 546. је организирао велики прогон "идолопоклоника" у самој престолници где је, према сопственим речима, користио тортуру како би изнудио признања.

Око 550. године, уз подршку цара Јустинијана, Јован Ефески је предводио експедицију у Пепузу ради уништења монтанистичког светилишта, подигнутогпоред гробова њихових пророка Монтану, Прискиле и Максимилија. Јван Ефески је наредио спаљивање моштију зачетника монтанизма, као и њихове цркве.[1]

558.Јаков Барадеј га је замонашио у епископа. Након Јустинијанове смрти је дошао у немилост његовог насљедника Јустина II, па je од 571. прогањан од стране патријарха Јована Схоластика. Написао је две књиге - Црквену историју, која покрива период од доба Јулија Цезара до 580-их, као и Биографије источних светаца које је написао око 569. године.

Референце[уреди]