Јован Комнин (доместик схола)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јован Комнин
Seal of John Komnenos, Domestic of the Schools.jpg
Печат Јована Комнина као куропалата и доместика схоле
Датум рођењаоко 1015.
Место рођењаВизантијско царство
Датум смрти12. јул 1067.(1067-07-12) (51/52 год.)
Место смртиМанастир Христа Филантропа
Византијско царство
ГробМанастир Христа Филантропа
ДинастијаКомнин
ОтацМанојло Еротик Комнин
СупружникАна Даласина
Потомствоосморо деце (види доле) укључујући и Алексија Комнина
доместик схола
Период1057-1059
ПретходникTheodore
НаследникPhilaretos Brachamios

Јован Комнин (грчки: Ιωαννης Κομνηνος; око 1015 - 12. јул 1067.) је био византијски аристократа и војсковођа. Млађи је брат византијског цара Исака I Комнина. Служио је као доместик схола током Исакове краткотрајне владавине (1057-1059). Након абдикације свога брата, Јован се повукао из јавног живота. До своје смрти није се мешао у политику државе. Јован је био отац византијског цара Алексија I Комнина (1081-1118). Алексијева династија владаће Византијским царством од 1081. до 1185. године и Трапезунтским царством од 1204. до 1461. године.

Биографија[уреди]

Јован је рођен око 1015. године као млађи син патрикија Манојла Комнина, војсковође Василија II Бугароубице (976-1025)[1][2]. У изворима се први пут спомиње 1057. године, када је његов старији брат Исак I Комнин, на челу групе генерала, подигао побуну против цара Михаила VI (1056-1057) и натерао га да абдицира. У време побуне Јован је био на положају дуке, али је након победе свога брата уздигнут у ранг куропалата и постављен као доместик схола Запада[3]. Ништа се не зна о активности Јована Комнина током братовљеве владавине, иако Нићифор Вријеније, који је био ожењен Јовановог унуком, ћерком Алексија I, Аном Комнином (аутори Алексијаде), каже да је као доместик схола Запада деловао у балканским провинцијама[4]. Исакова владавина испуњена је сукобима са моћним цариградским патријархом Михаилом Керуларијем, Керуларије је предводио опозицију Јовановом брату која га је натерала да 22. новембра 1059. године абдицира и повуче се у Студитски манастир[5]. Престо је наследио Константин X Дука (1059-1067), иако је Вријеније писао да је прво понуђена Јовану који ју је одбио упркос притиску своје супруге, Ане Даласине, да је прихвати[6]. Јован се не помиње у изворима током Константинове владавине што указује на то да је био у царској немилости упркос тврдњама Вријенија да су Јован и његов брат Исак били поштовани од стране новог цара. Типик манастира Христа Филантропа, с краја 12. века, једини је извор који сведочи о Јовановом повлачењу у манастир[7]. Јован се повукао вероватно у исто време кад и његова супруга Ана Даласина. Умро је као монах 12. јула 1067. године[4][8].

Породица[уреди]

Минијатура: Алексије Комнин

Јован Комнин је оженио Ану Даласину, ћерку Алексија Харона, вероватно 1044. године[9]. Ана, рођена 1028. године, је надживела свога супруга. Учествовала је у завери против породице Дука који су Исака свргнули са престола 1059. године. Имала је значајну улогу у свргавању Нићифора III Вотанијата (1078-1081) и уздизања Алексија на престо[10]. Следећих петнаест година била је практично савладар своме сину. Умрла је у манастиру 1100. или 1102. године[11].

Са Аном је Јован имао осморо деце[12]:

Референце[уреди]

  1. ^ "Komnenos" (A. Kazhdan). стр. 1143–1144.
  2. ^ Varzos 1984, стр. 49.
  3. ^ Varzos 1984, стр. 41–42, 49
  4. 4,0 4,1 Varzos 1984, стр. 50.
  5. ^ Varzos 1984, стр. 42–43
  6. ^ Varzos 1984, стр. 49–50
  7. ^ Kouroupou & Vannier 2005, стр. 41ff..
  8. ^ Kouroupou & Vannier 2005, стр. 65
  9. ^ Varzos 1984, стр. 51.
  10. ^ Varzos 1984, стр. 51–53
  11. ^ Varzos 1984, стр. 53–56
  12. ^ Varzos 1984, стр. 52.
  13. ^ Varzos 1984, стр. 61–64
  14. ^ Varzos 1984, стр. 64–67
  15. ^ Varzos 1984, стр. 64–79
  16. ^ Varzos 1984, стр. 80–84
  17. ^ Varzos 1984, стр. 85–86
  18. ^ Varzos 1984, стр. 87–114
  19. ^ Varzos 1984, стр. 114–117
  20. ^ Varzos 1984, стр. 118–120

Извори[уреди]