Јован Мишковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Мишковић
Датотека:MiskovicJovan.jpg
Јован Мишковић
Датум рођења (1844-07-18)18. јул 1844.
Место рођења Неготин
Кнежевина Србија
Датум смрти 2. новембар 1908.(1908-11-02) (64 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Србија
Чин Генерал

Јован Мишковић (Неготин, 6/18. јул 1844Београд, 20. октобар/2. новембар 1908) био је генерал српске војске, председник Српске краљевске академије.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је у Неготину 1844. године, а 1865. завршио београдску Артиљеријску школу. За вријеме Српско-турског рата 1876—1877. командује Чачанском, а потом Ужичком бригадом. Након тога је командант Књажевачке војске. У идућем Српско-турском рату, 1877—1878. начелник је Оперативног одјељења Врховне команде и Штаба Тимочког кора.[1]

Министар војни је од 1878. до 1880, увео је нову формацију и извео делимичну реорганизацију српске војске. Од 1883. до 1885. начелник је штаба активне војске.[2]

У Српско-бугарском рату 1885. командант је Дринске дивизије и с њом учествује у бици на Сливници и борбама око Пирота.

Поново је начелник Главног ђенералштаба од 1888. до 1890.[2]

Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 2. VI 1875, прави члан Српске академије наука (Академије друштвених наука) од 28. XII 1892. Председник СКА од 16. IV 1900. до 1. II 1903. [ван функције: 2. XII 1902 — 1. II 1903]. Секретар Академије друштвених наука СКА од 22. II 1906. до 22. II 1908.[3]

Дјела[уреди]

Пропутовао је целу Србију и дао описе из многих области. Свакој теми је прилазио мултидисциплинарно, па се његова дела тешко могу сместити у само једну научну област.[4] Написао је много чланака из историје ратова, тактике и географије од којих су важнији: Грађа за новију историју Србије (1880), Из ратовања Срба са Турцима (1882, 1883), Српска војска и војевање за време устанка од 1804—1815. године (1895).

Објавио је и више књижевних дјела:

Из војне географије:

  • Путовање по Србији (1874)
  • Хидрографија независне кнежевине Србије (1880)
  • Кроз Босну, Херцеговину и Боку которску (1897)
  • Опис Рудничког округа, (1872)[2]

Из историје:

  • Рат Србије са Турском 1877-1878 (1879)

Студије:

  • Из Књажвачког округа (1881) за потребе упознавања терена војностратешког карактеара са географско-топографском сликом сматра се првим дело научноистраживачког карактера о овом крају, чији аутор није странац.[4]
  • Две старе цркве у Књажевачком округу, са описима цркве манастира Свете Тројице и цркве у Доњој Каменици, објављена у Старинар српског археолошког друштва[4]
  • Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији, са посебним акцентом на Равну и Кожељ, објављена у Старинару српског археолошког друштва[4]

Одликовања[уреди]

Одликовања Генерала Јована Мишковићa [а]
Орден Милоша Великог Орден Таковског крста Орден Таковског крста са мачевима Орден Белог орла
Орден Светог Саве Орден Франца Јосифа Орден Светог Александра Орден Гвоздене круне
Орден Светог Станислава Орден Меџедије Орден Светог Станислава са мачевима Орден Легије части

Домаћа одликвоања[уреди]

Страна одликовања[уреди]

  • Орден Франца Јосифа 1. реда, Аустроугарска
  • Орден гвоздене круне 2. реда, Аустроугарска
  • Орден Светог Александра 1. реда, Бугарска
  • Орден Светог Станислава са звездом 2. реда, Русија
  • Орден Светог Станислава 3. реда, Русија
  • Орден Меџедије 2. реда, Турска
  • Орден легије части 3. и 4. реда, Француска

Литература[уреди]

  • Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА. 
  • Милићевић, Милић; Поповић, Љубодраг (2003). Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије. Београд: Војноиздавачки завод. ISBN 978-86-335-0142-2. 

Напомене[уреди]

  1. Споменице и медаље нису укључене.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета. стр. 525.
  2. 2,0 2,1 2,2 Борисав Челиковић, приређивач: Руднички округ, Рудничка Морава. ISBN 978-86-519-0961-3.
  3. Јован Мишковић, биографија на сајту САНУ
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Крстић, Дејан (15. 9. 2012). „Етнографски допринос Јована Мишковића описом Књажевачког округа (3) - Вредни и привржени земљи (одломак)”. Нове књажевачке новине. 61: 8. ISSN 1821-3804. Приступљено 25. 9. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year=, |year= / |date= mismatch (помоћ)

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
генерал
Милојко Лешјанин

Вршилац дужности начелника Главног генералштаба
18881890.

Наследник:
в. д.
генералштабни пуковник
Радомир Путник
Претходник:
в. д.
генералштабни пуковник
Радомир Путник
начелник Главног генералштаба
18931895.
Наследник:
генерал
Јован Атанацковић
Претходник:
Сима Лозанић
председник Српске академије наука и уметности
19001903.
Наследник:
Сима Лозанић