Јован Мишковић
| Јован Мишковић | |
|---|---|
 Јован Мишковић | |
| Датум рођења | 18. јул 1844. |
| Место рођења | Неготин Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 2. новембар 1908. (64 год.) |
| Место смрти | Београд Краљевина Србија |
| Чин | Генерал |
Јован Мишковић (Неготин, 6/18. јул 1844 — Београд, 20. октобар/2. новембар 1908) био је генерал српске војске, председник Српске краљевске академије.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Неготину 1844. године, а 1865. завршио београдску Артиљеријску школу.[2] За вријеме Српско-турског рата 1876—1877. командује Чачанском, а потом Ужичком бригадом. Након тога је командант Књажевачке војске. У идућем Српско-турском рату, 1877—1878. начелник је Оперативног одјељења Врховне команде и Штаба Тимочког кора.[1]
Министар војни је од 1878. до 1880, увео је нову формацију и извео делимичну реорганизацију српске војске. Од 1883. до 1885. начелник је штаба активне војске.[3]
У Српско-бугарском рату 1885. командант је Дринске дивизије и с њом учествује у бици на Сливници и борбама око Пирота.[2] На захтев краља Милана Обреновића постаје министар војни и добија задатак да обави темељне реформе у српској војсци.[2]
Поново је начелник Главног ђенералштаба од 1888. до 1890.[3]
Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 2. VI 1875, прави члан Српске академије наука (Академије друштвених наука) од 28. XII 1892. Председник СКА од 16. IV 1900. до 1. II 1903. [ван функције: 2. XII 1902 — 1. II 1903]. Секретар Академије друштвених наука СКА од 22. II 1906. до 22. II 1908.[4] Био је и члан Српског археолошког друштва од његовог оснивања 1883. године,[5] као и почасни члан Српског лекарског друштва од 1873.[2]
Био је сарадник Војина, оснивач часописа Ратник. Обављао је дужности председника Црвеног крста и Стрељачког савеза.[2]
Систематски је радио на сакупљању топоними и хидронима по читавој Србији. Такође је сакупљао и записивао народне загонетке. Његови радови дају значајне податке о географији, историји, етнографији, карактерологији, археологије Србије.[2]
Током радне каријере важио је за веома вредног човека, родољобу, активисту и часног официра.[2]
Дјела[уреди | уреди извор]
Пропутовао је целу Србију и дао описе многих области.
Године 1895. са супругом је пропутовао Боку Которску и Јадран о чему је оставио кратке дневничке записе. Мишковић пише за Херцег Нови да је најсрбастији град, па Рисан и да су у Херцег Новом све дућанске рекламе исписане ћирилицом.[6]
Свакој теми је прилазио мултидисциплинарно, па се његова дела тешко могу сместити у само једну научну област.[7] Написао је много чланака из историје ратова, тактике и географије од којих су важнији: Грађа за новију историју Србије (1880), Из ратовања Срба са Турцима (1882, 1883), Српска војска и војевање за време устанка од 1804—1815. године (1895).
Објавио је и више књижевних дјела:
Из војне географије:
- Путовање по Србији (1874)
- Хидрографија независне кнежевине Србије (1880)
- Кроз Босну, Херцеговину и Боку которску (1897)
- Опис Рудничког округа, (1872)[3]
Из историје:
- Рат Србије са Турском 1877-1878 (1879)
Студије:
- Из Књажвачког округа (1881) за потребе упознавања терена војностратешког карактеара са географско-топографском сликом сматра се првим дело научноистраживачког карактера о овом крају, чији аутор није странац.[7]
- Две старе цркве у Књажевачком округу, са описима цркве манастира Свете Тројице и цркве у Доњој Каменици, објављена у Старинар српског археолошког друштва[7]
- Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији, са посебним акцентом на Равну и Кожељ, објављена у Старинару српског археолошког друштва[7]
- Топографски речник Јагодинског округа (1885), објављену и Гласнику српског ученог друштва 61[8]
- Кратки опис Јагодинског округа (1885), објављену и Гласнику српског ученог друштва 64[9]
Одликовања[уреди | уреди извор]
| Одликовања Генерала Јована Мишковића [а] | ||||
|---|---|---|---|---|
|
|
|
| |
|
|
|
| |
.svg){kind=small}
|
|
|
|
|
Домаћа одликвоања[уреди | уреди извор]
- Орден Милоша Великог 1. реда
- Орден белог орла 3, 4. и 5. реда
- Орден таковског крста 1. и 2. реда
- Орден таковског крста са мачевима 2. и 3. реда
- Орден Светог Саве 1. реда
- Златна и Сребрна медаља за храброст
- Медаља за војничке врлине
- Споменица рата за ослобољење и независност 1876-1878
- Споменица на рат 1885-1886
Страна одликовања[уреди | уреди извор]
- Орден Франца Јосифа 1. реда, Аустроугарска
- Орден гвоздене круне 2. реда, Аустроугарска
- Орден Светог Александра 1. реда, Бугарска
- Орден Светог Станислава са звездом 2. реда, Русија
- Орден Светог Станислава 3. реда, Русија
- Орден Меџедије 2. реда, Турска
- Орден легије части 3. и 4. реда, Француска
- Орден румунске звезде за мачевима 3. реда[10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета. pp. 525.
- ^ а б в г д ђ е Đapović, Lasta. „Jovan Mišković - zaboravljeni etnograf i geograf”. Glasnik Etnografskog instituta SANU. LIV: 345—359.
- ^ а б в Борисав Челиковић, приређивач: Руднички округ, Рудничка Морава. ISBN 978-86-519-0961-3.
- ^ „Јован Мишковић, биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2011. Приступљено 10. 10. 2010.
- ^ Аноним (1884). „Чланови Српског археолошког друштва”. Старинар Српског археолошког друштва. 1: 8.
- ^ Мишковић, Јован (2020). Дневнички записи генерала Јована Мишковића (1865—1907). Неготин: Историјски Архив Неготин. ISBN 978-86-84187-49-1.
- ^ а б в г Крстић, Дејан (IV). „Етнографски допринос Јована Мишковића описом Књажевачког округа (3) - Вредни и привржени земљи (одломак)”. Нове књажевачке новине. 61: 8. ISSN 1821-3804. Приступљено 25. 9. 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Мишковић, Јован (1885). „Топографски речник Јагодинског округа”. Гласник српског ученог друштва. 61: 1—205.
- ^ Мишковић, Јован (1885). „Кратки опис Јагодинског округа”. Гласник српског ученог друштва. 64: 190—224.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 564.
Литература[уреди | уреди извор]
- Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА.
- Милићевић, Милић; Поповић, Љубодраг (2003). Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије. Београд: Војноиздавачки завод. ISBN 978-86-335-0142-2.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Споменице и медаље нису укључене.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Претходник: генерал Милојко Лешјанин |
Вршилац дужности начелника Главног генералштаба 1888—1890. |
Наследник: в. д. генералштабни пуковник Радомир Путник |
| Претходник: в. д. генералштабни пуковник Радомир Путник |
начелник Главног генералштаба 1893—1895. |
Наследник: генерал Јован Атанацковић |
| Претходник: Сима Лозанић |
председник Српске академије наука и уметности 1900—1903. |
Наследник: Сима Лозанић |
