Јован II Неустрашиви

Јован II Неустрашиви
Јован II Неустрашиви
Лични подаци
Датум рођења	(1371-05-28)28. мај 1371.
Место рођења	Дижон, Бургундско војводство
Датум смрти	10. септембар 1419.(1419-09-10) (48 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Гроб	Дижонски дворац бургундских војвода
Породица
Супружник	Маргарета од Баварске
Потомство	Филип III од Бургундије, Marie of Burgundy, Duchess of Cleves, Margaret of Burgundy, Dauphine of France, Anne of Burgundy, Агнес од Бургундије, војвоткиња Бурбона, John of Burgundy, Bishop of Cambrai
Родитељи	Филип II Смели Маргарита III Фландријска
Династија	Валоа
бургундски војвода, бургудски гроф, гроф фландрије и Артуа, гроф Невера
Период	(1384—1419)
Претходник	Филип II Смели, Маргарита III Фландријска
Наследник	Филип III од Бургундије, Филип II де Невер
Савладар	Филип II Смели, Маргарита III Фландријска

Јован II Неустрашиви (франц. Jean sans Peur; Дижон, 28. мај 1371 — Париз, 10. септембар 1419) био је гроф Фландрије и Артоа, бургундски војвода (1404—1419), бургундски гроф (1405—1419), гроф Невере (1384—1404) и гроф Шарола (1404—1410).

Младост

Родио се 28. маја 1371. године у Дижону и већ 1384. године као наследник Бургундије добио је Невер. Већ 1385. оженио се Маргаритом Баварском, кћерком Албрехта Баварског, грофа Холандије и Еноа. Тај брак је помогао да се побољша његов положај у Холандији након раскида брака са Катарином Валоа, кћерком Шарла V Мудрог.

Никопољски крсташки рат

Главни чланак: Никопољски крсташки рат

Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки почео је да скупља крсташе за крсташки рат против Османлија. На западу је било одазива, а највише од Филипа II Смелога, који му је послао свога сина Јована II Неустрашивога, војводу Филипа од Артоа, маршала Жана ле Мангра , витеза, генерала и адмирала Жана де Вијене и витеза Жана де Куруза. У јулу 1396. године Француско-англо-пољско-немачка крсташка војска је стигла у Будим где се спојила са угарско-чешком војском. Та војска од 130.000 људи, у којој је било 6.000 француза, била је превише самоуверена. Мислила је да ће лако продрти до Адријанопоља и Босфора, па чак и до Јерусалима. У Видину крсташима се предао цар Јован Страцимир. 25. септембра у бици код Никопоља, погинуло је много Турака и 10.000 крсташа. Јован се борио са таквим ентузијазмом и храброшћу да је добио надимак Неустрашиви. Кад је турски султан Бајазит I намеравао да се повуче у помоћ му је прискочио српски кнез Стефан Лазаревић са 5.000 Срба, јуришавши баш тамо где је била Жигмундова застава. Власи су приметивши обрт среће побегли са бојног поља. У одбрани Жигмунда погинуо је одред Жана де Вијене и Жана де Куруза, док су Жан ла Мангр и Јован Неустрашиви, заробљени, исто тако заробљена је и енглеска војска под Ингелрамом де Кусијем. Жигмунда је на Дунаву спасила млетачка флота, а они који су бежали преко Влашке били су хватани и мучени. Остатак француске војске је у Прахову поубијао заробљене Турке. Турци су продрли дубоко у Влашку и опљачкали је. Јован, Филип од Еа и Жан ла Мангр су се на крају ослободили плаћањем откупа од 200.000 дуката и вратили у Француску.

Успели атентат на Луја Орлеанског

Грађански рат

Француском је владао неурачунљиви краљ Шарл VI Луди. Око тога ко ће владати као регент у име лудога краљ дошло је до свађе и ривалитета између Јована II Неустрашивога и краљевога брата Луја Орлеанскога. Луј Орлеански је постао краљичин љубавник и тиме чувар краљеве деце и регент. Године 1407, Јован је организовао убиство Луја Орлеанскога, па је након тога побегао из Париза. После бега из Париза и неколико мањих окршаја, Јован II од Бургундије задобија краљево поверење. Споразумом из Шартра потписаном 9. маја 1409. краљ Шарл Луди опрашта Јовану II злочин. Јован Неустрашиви поново постаје чувар престолонаследника.

Енглеска инвазија

Главни чланак: Енглеска инвазија

Енглези су искористили наставак грађанског рата када је породица Армањак из Орлеана стала на страну Јованових непријатеља и извршили инвазију на Француску. Обе стране су тражиле помоћ енглеског краља Хенрија V Ланкастера. Породица Армањак је чак и понудила Хенрију границе из 1369. године, што је он одлучно одбио, чак је тражио границе из 13. века. У бици код Азенкура 25. октобра 1415. године Јован није суделовао чиме је он фактички био на енглеској страни.

Убиство војводе Бургундије, Јована Неустрашивог, на једном Мосту у Паризу, 1419. - Факсимил минијатуре у "Дневнику“, у библиотеци Арсенал у Паризу.

Пад Руана и смрт

То је потврђено на опсади Руана (31. јул 1418 — 19. јануар 1419), јер Јован никад није сишао да помогне опседнутом граду, него је освојио Париз (1418). Хенри V је тако освојио велики део Француске. Због тога га је престолонаследник Шарл VII Победник на превару ухватио и погубио.

Породично стабло

16. Шарл Валоа

8. Филип VI Валоа

17. Маргарета Анжујска

4. Жан II Добри

18. Роберт II од Бургундије

9. Жана Бургундска

19. Агнеса од Француске

2. Филип II Смели

20. Хајнрих VII, цар Светог римског царства

10. Јован Слепи

21. Маргарета од Брабанта

5. Бона Чешка

22. Вацлав II Пшемисл

11. Елизабета Бохемијска

23. Јудита од Хабзбурга

1. Јован II Неустрашиви

24. Louis I, Count of Nevers

12. Луј I Фландријски

25. Joan, Countess of Rethel

6. Луј II Фландријски

26. Филип V

13. Маргарита I Бургундска

27. Жана II, војвоткиња од Бургундије

3. Маргарита III Фландријска

28. Јован II, војвода Брабанта

14. Јован III Брабантски

29. Margaret of England

7. Маргарита Брабантска

30. Луј од Евреа

15. Марија Капет

31. Маргарета од Артоа

Литература

• Karl Theodor Wenzelburger, Johann ohne Furcht, Herzog von Burgund. In: Allgemeine Deutsche Biographie (ADB). Band 14, Duncker & Humblot, Leipzig 1881, S. 202 f.