Пређи на садржај

Јован Путник

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Путник
Лични подаци
Датум рођења(1904-08-07)7. август 1904.
Место рођењаБела Црква, Аустро-Угарска
Датум смрти22. септембар 1983.(1983-09-22) (68 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ

Јован Путник (Бела Црква, 25. децембар 1914Београд, 22. септембар 1983) био је југословенски и српски позоришни редитељ и театролог.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици Добриле и Василија. Његов отац био је адвокат и доктор правних наука. Завршио је Филозофски факултет у Београду као и драмски одсек Музичке академије.[1]

Током студентских дана почео да ради као асистент редитеља Хрисана Цанкова (У логору Мирослава Крлеже), потом Радомира Плаовића (Вода са планине Р. Плаовића и М. Ђоковића), те Вере Греч, Поликарпа Павлова и др Ериха Хецла.[1]

Незадовољан стеченим знањем, одлучио је да заврши курс Жака Делкроза, у Музичкој школи „Станковић“, код Луја Давича, а потом је похађао предавања и вежбе у Институту за покрет Рудолфа фон Лабана у „Helerauschule“ у Лаксенбургу, крај Беча, и Студиј Мери Вигман у Дрездену. Проблеме сценског простора проучавао је у Студију следбеника Декура у Паризу.[1]

У Бечу се упознао и са учењем Сигмунда Фројда и уметношћу М. Рајнхарта, а гледао је и три представе Вахтангова.[1]

Након повратка у земљу 1939. приредио је на Коларчевом народном универзитету, са Вером Крстић и Силвијем Бомбарделијем, играчко-мимско-музичко-говорно-рецитаторски програм синтетичке „новоигре“, коју ће део критике оквалификовати као „некритичну дрскост“.[1]

Режирао је у Белој Цркви (Савремена сцена и Театар „Жарко Васиљевић“), водећим позориштима Србије, Босне и Херцеговине као и „Theatre entre deux mondes“ у Паризу.[1]

Руководио је научноистраживачким пројектима из области психологије и логике.[1]

Путник је објавио на десетине радова из теорије позоришта и естетике.[1][2]

Он је био суплент и професор Гимназије у Белој Цркви, професор и директор Учитељске школе у Вршцу, професор у Учитељској и Вишој социјално-педагошкој школи у Загребу.[1]

Радио је као новинар „Правде“, „Дневника“ и „Вечерњих новости“, уредник Радио Београда, намештеник Дома слепих и глувонемих у Земуну, директор драма, професор Средње позоришне школе у Новом Саду, Позоришне академије у Београду, професор и директор Драмског студија у Зрењанину.[1]

Био је редитељ опере и драме Српског народног позоришта.[1]

У Крушевачком позоришту је био уметнички руководилац и редитељ.[1]

Реализовао је више од 220 премијера.[1]

По властитој жељи сахрањен је у Белој Цркви.[1]

  • Свет као ми, 1936.[1]
  • Низ стрмен, 1937.[1]
  • Женидба врапца подунавца, 1945. [1]
  • Лењин, 1945.[1]
  • На Дунаву ноћ, 1951.[1]
  • Руђер Бошковић, 1953.[1]
  • Вук, 1953.[1]
  • Антон Маврак, 1974.[1]
  • Насрадин у Травнику, 1974.[1]
  • Америчке приче, 1976.[1]
  • Хероји не умиру, 1976.[1]
  • Будућност је почела, 1976.[1]
  • Велики пут, 1977.[1]
  • Пролегомена за позоришну естетику, постхумно, 1985.[2]
Драматизације
  • Гроб у житу (по Ћопићу, 1946)[1]
  • Зелено, волим те зелено (по Лорки, 1954)[1]
  • Кротка (по Достојевском, 1960)[1]
  • Смрт Смаил-аге Ченгића (по Мажуранићу, 1963)[1]
  • Метаморфозе (по Кафки, 1965)[1]
  • Пасха носача Самуела (по Самоковлији, 1966)[1]
  • Дервиш и смрт (по Селимовићу, 1967)[1]
  • Ветрови корачају (по Ж. Васиљевићу, 1969)[1]
  • Хроника о Мармеладовима (по Достојевском, 1973)[1]
  • Њеточка Њезванова (по Достојевском, 1974)[1]
  • Стојанка, мајка кнешпољка (по С. Куленовићу, 1974)[1]
  • Титов напријед (по Назору, 1975)[1]
  • Бајка о рибару и рибици (по Пушкину, 1975)[1]
  • Црвене тице (по Б. Миљковићу, 1976)[1]
  • Доживљаји Чичикова (по Гогољу, 1977)[1]
  • Ветар над Србијом (по Лази Лазаревићу, 1977)[1]
  • Лабудово језеро (по Чајковском, 1980)[1]

Изабрана театрографија

[уреди | уреди извор]
  • Страдија
  • Срећни дани[1]
  • Авети[1]
  • Невине[1]
  • Волшебни магарац[1]
  • Мадам Батерфлај[1]
  • Слепи миш[1]
  • У долини[1]
  • Орфеј[1]
  • Кармен[1]
  • Дорица плеше[1]
  • Отмица из сераја[1]
  • Отело (Верди)[1]
  • Четири грубијана[1]
  • Трубадур[1]
  • Дом Бернарде Албе[1]
  • Хвалисави војник[1]
  • Људи без вида[1]
  • На западним котама[1]
  • Крвава свадба[1]
  • Лек за жене или Уображена болесница[1]
  • Скендербег[1]
  • Љубав дон Перлимплина[1]
  • Страдија[1]
  • Смрт Смаил-аге Ченгића, Јерма[1]
  • Кир Јања[3]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]