Јован Радосављевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Архимандрит Јован (Радосављевић)
Отац Јован.jpg
Архимандрит Јован (Радосављевић)
Датум рођења (1927-05-06)6. мај 1927.(90 год.)
Место рођења Лелић
 Краљевина СХС

Јован (световно Милисав Радосављевић; Лелић, 6. мај 1927) архимандрит је Српске православне цркве.

Рођен је у Лелићу 6. маја 1927. године, на крштењу је добио име Милисав. Замонашио се 1950. године у манастиру Рача. Завршио је Богословски факултет и постдипломске студије у Грчкој и Немачкој. До пензионисања 2001. године радио је у неколико богословија као професор, био је три године духовник на богословијама у Београду, Карловцима и Крагујевцу. Објавио је више од двадесет књига. Сада живи у манастиру Благовештење, Овчар Бања. Данас је један од најугледнијих архимандрита Српске православне цркве. Монашком подвигу учио се од Светог владике Николаја Велимировића, Преподобног Јустина Ћелијског, Пајсија Светогорца и других светих стараца. Своје велико духовно искуство и познавање историје Православне цркве преноси млађима кроз многе беседе и објављене књиге.

Биографија[уреди]

Рођење[уреди]

Јован Радосавњевић, архимандрит, рођен је у селу Лелић, срез ваљевски, од побожних родитеља Радомира и Даринке 1927. године. На крштењу добио је име Милисав.

Школа[уреди]

Завршио четири разреда основне школе у Лелићу, осмогодишњу у Дечанима 1961. године. Богословију у Призрену 1966. године, Богословски факултет у Београду 1971. године и постдипломске студије у Атини 1971—1974. затим те студије прекида и упућује се у манастир Острог за в. д. управника монашке школе у децембру 1974. године. Из Острога монашка је двогодишња школа пресељена у Далмацију у манастир Крка где се налазила и Богословија 1977. године. Тамо је упућен за наставника. После годину дана премештен је за наставника у призренску Богословију 1978/79. Професорски испит положио је у Београду 1983. године.

Монашки живот[уреди]

После Основне школе Милисав је отишао код владике Николаја у Краљево 1938. године. После извесног времена владика Николај га одводи једно време у Жичу као искушеника па га поново пред рат 1941. године враћа код себе у Краљево.

Један је од сведока бомбародвања Жиче 10. јула 1941. године.[1] После бомбардовања и паљења манастира Жиче 1941. године већи део братства повлачи се у планину Столове и манастирске колибе. Отуда први снег тера их све, с благословом владике Николаја у Студеницу. У Студеници после бугарских злостављања и батина 1943. године а затим слично се пролази и 1944. године. У лето те године због ратних прилика Милисав одлази у манастир Вујан, где пред долазак партизана долази и теолог Гојко Стојчевић. После годину дана 1945. године због смене, сво братство старо прелази код Овчар Бање у манастир Благовештење. Милисав остаје у том манастиру 1947. године. Тада одлази у војску. После двогодишњег војног рока, враћа се и одлази у манастир Рачу код Бајине Баште где се већ налази и сво братство из манастира Благовештења. То је почетак 1950. године, а на Усековање исте године Милисав прима монашки чин по благослову митрополита Јосифа. Отац Јустин није могао доћи из Ћелија због болести за монашење, па је поручио да га неко замени од братије. Тако је чин монашења обавио игуман Јулијан Кнежевић, а приводио монашењу и дао као духовни отац монашко име Јован, јерођакон Павле Стојчевић. После бомбардовања Србије од НАТО пакта, Богословија се из Призрена преселила у Ниш са ђацима и наставницима 1999. године. Унапређен је у чин архимандрита 1992. године. Као професор пензионисан је са радом у школи 2001. године. Био је духовник три године у богословијама у Београду, Карловцима и Крагујевцу. Сада се налази у манастиру Благовештење.

Августа 2012. године одликован је Орденом Светог Саве другог реда.[2]

Књижевна дела[уреди]

Написао[уреди]

  • Страдање Жиче и Студенице у II светском рату
  • Овчарско-кабларски манастири
  • Начин монашког живота и ликови Срба духовника
  • Дневник под НАТО бомбама
  • Познање истине
  • Логор у Јасеновцу у Другом светском рату
  • Откровење
  • Логор Дахау у II светском рату, владика Николај и патријарх Гаврило
  • Архим. Макарије – дечански и Косово и његово доба
  • Српско слово за Косово, поема
  • Монографија манастира Благовештење – Овчар Бања
  • Архимандрит Алексије и Студеница у II светском рату
  • Манастир Рача - моногфрафија
  • Писма из сужањства, Свети Владика Николај
  • Крсна Слава
  • С Патријархом Павлом кроз живот
  • Мали Пророци – јерођакон Павле
  • Писма и белешке Патријарха Павла
  • Поука о свештенству – Св. Симеон Солунски
  • Отац Рафаило Топаловић
  • Манастир Јежевица, монографија

Приредио за штампу[уреди]

  • Свештеномученик Јован Рапајић
  • Десет месијанских псалама и зашто праведник страда а грешник благује, О праведном Јову
  • Последње збогом – песме монаха Михаила Филиповића
  • Живот и рад лелићског пароха ставрофорног протопрезвитера Ђорђа Колџића
  • Увод у свето писмо Новога Завета

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Архимандрит Јован Радосављевић: Манастир Рача

Спољашње везе[уреди]