Јован Тобољски
| Јован Тобољски | |
|---|---|
.jpg) Свети Јован Тобољски | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | децембар 1651. |
| Место рођења | Нижин, |
| Датум смрти | 10. јун 1715. (63/64 год.) |
| Место смрти | Тобољск, |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Православна црква |
| Канонизација | 1916. |
Свети Јован Тобољски (рус. Иоанн Тобольский; световно Иван Максимович Васиљковски, рус. Иван Максимович Васильковский; децембар 1651 — 10. јун 1715) је руски светитељ и митрополит Руске православне цркве из 17. века.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1651. године у граду Нижин, у угледној и побожној породици Максимович. Та српска породица[1] се у 17. веку иселила у руско царство.[2] Осим њега још један члан породице Максимовић је канонизован — Свети Јован Шангајски. Рођен је од побожних родитеља Максима Васиљевића и Еуфрозине, као седми најстарији син. Од детињства је волео да иде у цркву и да чита Свето писмо. По завршетку Кијевске духовне академије, осам година је у њој предавао латински. Замонашио се у Кијево-Печерској лаври.
Објавио је неколико књига духовних поука: „Илиотропион“ („Сунцокрет“) у коме говори о томе да душа стално треба да се окреће ка Богу као што се сунцокрет окреће ка сунцу.[3]
1677. године постављен је за игумана Свенског манастира који се налазио близу Брјанска и служио је као уточиште прогнаних монаха Кијево-Печерске лавре, услед турског надирања.
1697. године изабран је за Черњиговског епископа. У свој епархији основао је прву средњу богословску школу у Русији.
1711. године изабран је за митрополита Тобољског и Сибирског. Дошавши на чело ове епархије у којој су многи житељи још увек били пагани, прихватио се тешког мисионарског рада и поред тога већ 1714. организовао је руску мисију у Пекингу.[4]) [5]
Предсказао цару Петру Великом победу над Швеђанима и предвидео најезду Наполеона на Русију.
Последњу литургију служио је 10. јуна 1715. године. Након тога је позвао свештенство и градске сиромахе на трпезу за којом их је сам служио. После тога се опростио од свих и повукао у своју келију, где је у миру умро.[6]
Црква је званично канонизовала светитеља Јована 1916. године.[7]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Житие святителя Иоанна, архиепископа Шанхайского и ...www.patriarchia.ru › text
- ^ RUSKI ČUDOTVORAC SRPSKOG POREKLA: Pogledajte ...www.espreso.rs › vesti › drustvo › ruski-cudotvorac-sr...
- ^ Светитељ Јован, митрополит Тобољски
- ^ „«Илиотропион или Сообразование с Божественной Волей» Творение Митрополита Тобольского и всей Сибири Иоанна Максимовича”. Архивирано из оригинала 18. 08. 2011. г. Приступљено 17. 07. 2015.
- ^ Денисов М. Святитель Иоанн Тобольский и история его прославления, Сибирь православная 2007 1 с. 2—8}}
- ^ Серафим (Шлыков) Святитель Иоанн Тобольский и его богословское наследие: Кандидатская диссертация Загорск 1985
- ^ title=Святитель Иоанн (Максимович), митрополит Тобольский и всея Сибири
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
