Јован Хаџи-Васиљевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Хаџи-Васиљевић
Јован Хаџи-Васиљевић.jpg
Пуно име Јован Хаџи-Васиљевић
Датум рођења (1866-10-18)18. октобар 1866.
Место рођења Врање
 Османско царство
Датум смрти 29. март 1948.(1948-03-29) (81 год.)
Место смрти Београд
 ФНРЈ

Јован Хаџи-Васиљевић (Врање, 18. октобар 1866Београд, 29. март 1948) је био српски историчар, етнограф и књижевник.

Биографија[уреди]

Јован Хаџи-Васиљевић 1899.

Основну школу завршио је у Врању, гимназију у Врању и Нишу, а Велику школу (историјско-филолошки одсек) у Београду. Докторат из филозофије положио је у Бечу 1898. Као чиновник Министарства иностраних послова службовао је од 1898. до 1904. у Битољу, Скопљу и Београду.

Државну службу напустио је 1904. Од тада па до 1940. године био је секретар Друштва Светог Саве. Све време је радио на националном просвећивању Срба у Турској. Учесник је балканских ратова и Првог светског рата.

Јован Хаџи-Васиљевић је написао велики број радова из историје, географије и етнологије. Вредност његових радова је у томе што су засновани на теренским истраживањима, а посебно на просторима Старе Србије и Македоније (Јужне Србије). Био је уредник часописа "Браство", билтена Друштва Светог Саве.

Најважнији радови[уреди]

Најважнији радови Јована Хаџи-Васиљевића су:

  • Прилеп и његова околина, Београд, 1902;
  • Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања I–II, Београд, 1909, 1913;
  • Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918 , Нови Сад, 1922;
  • Четничка акција у Старој Србији и Маћедонији, Београд, 1928;
  • Скопље и његова околина, Београд, 1930;
  • Аутобиографија, Врање, б. г.

Спомен биста у Врању[уреди]

У градском парку у Врању 2012. постављена је спомен биста са његовим ликом.[1]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]