Јован II Жигмунд Запоља

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован II Жигмунд Запоља
Јован II Жигмунд Запоља, портрет анонимног уметника настао у 17. веку
Лични подаци
Датум рођења(1540-07-18)18. јул 1540.
Место рођењаБудим, Угарска
Датум смрти14. март 1571.(1571-03-14) (30 год.)
Место смртиЂулафехервар, Ердељ
Породица
РодитељиЈован I Запоља
Изабела Јагелонска
ДинастијаЗапоље
Краљ Угарске
Период1540 – 1570.
ПретходникЈован I Запоља

Јован II Жигмунд Запоља (мађ. Zápolya/Szapolyai János Zsigmond; Будим, 18. јул 1540Ђулафехервар, 14. март 1571) био је краљ Угарске од 1540. до 1570. и кнез Ердеља из династије Запоља.

Рођен је 1540. као син угарског краља Јована I Запоље и пољске принцезе Изабеле из династије Јагелона. Након победе Османлија у Мохачкој бици 1526. Јован Запоља се наметнуо за угарског краља уз помоћ свог сизерена, султана Сулејмана I Величанственог. Други претендент на угарски престо био је аустријски надвојвода Фердинанд Хабзбуршки, брат цара Карла V. Запоља је једино могао да одоли Хабзурзима уз турску војну помоћ, а његова краљевина била је поприште сталних борби између различитих фракција и уз то притиснута налетима османских војски.

Јован I је 18. јула 1540. добио наследника Јована Жигмунда, али је две седмице касније умро. Сулејман Величанствени је 1541. одобрио да нови краљ Угарске постане малолетни Јован II Жигмунд, али је највећи део Угарске претворио у Будимски пашалук, док је Запољу и његове регенте послао у Ердељ. Главни члан регентства, варадски бискуп Ђорђе Мартинуци се већ 1541. споразумео да Запоље препусте Хабзбурзима угарску круну и Ердељ у замену за поседе и издржавање ван домашаја Турака. Краљица Изабела и малолетни Јован Жигмунд су се 1551. повукли у кнежевину Опелн, а Фердинандови људи су преузели управу над Ердељом. Овакав развој ситуације је изазвао нове турске походе и освајање Баната 1552. године. Под притиском султана сталешка скупштина Ердеља је 1556. позвала Јована II Жигмунда да се врати у земљу. Јован II се вратио и султан, заинтересован за нове походе против Хабзбурга, поново га је признао за краља Угарске и Ердеља.

После Сулејманове смрти 1566. нови султан Селим II и цар Светог римског царства Максимилијан II су склопили 1568. Једренски мир. У августу 1570. Јован Жигмунд је са царем склопио тајни Шпејерски споразум којим се одрекао титуле угарског краља и завештао Хабзбурзима Ердељ у случају да умре без мушких потомака. Ипак, Јован Жигмунд је на самрти одредио да га наследи Гашпар Бекеш, али се племство определило за Стефана Баторија.

Најзначајнији државнички акт Јована II Жигмунда био је Едикт у Торди из 1568, први едикт о верској толеранцији у нововековној Европи. Овим едиктом Јован Жигмунд је прогласио равноправност католика, лутеранаца, калвиниста и новопридошлих унитаријанаца.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Ladislaus Vajdafi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Иштван Запоља
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Dorothea
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јован I Запоља
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Hedwig of Cieszyn
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јован II Жигмунд Запоља
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Владислав II Јагело
 
 
 
 
 
 
 
12. Casimir IV of Poland
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Софија Халшанска
 
 
 
 
 
 
 
6. Жигмунд Пољски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Алберт II Немачки
 
 
 
 
 
 
 
13. Elizabeth of Austria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елизабета Луксембуршка
 
 
 
 
 
 
 
3. Изабела Јагелонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Бона Сфорца
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди | уреди извор]


Краљ Угарске