Јовица Кртинић

С Википедије, слободне енциклопедије

Јовица Кртинић (1969) српски је истраживач генетичке генеалогије, новинар и директор „Библиотеке Милутин Бојић” у Београду. Председник је Друштва српских родословаца Порекло. Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну и средњу школу је завршио у Госпићу.[1] По образовању је дипломирани политиколог.[2]

Током новинарске каријере радио је у редакцијама новина: Борба, Време, Дневни телеграф, Данас, Репортер, Стандард, Курир. Новинарство напушта и због „дубоке кризе у новинарској професији”.[3]

Као председник и члан „Друштва српских родословаца Порекло” написао је неколико радова и других публикација на тему генетичке генеалогије које је објавило „Порекло” и одржао је велики број предавања на тему генетског наслеђа Срба и других народа.

Истраживање „Порекла” је директно оповргло одређене устаљене тезе у друштву, попут оне о уделу турске генетике у наслеђу Срба и показало да је такав проценат миноран те да Срби већински (преко 50%) имају типичну словенску генетику.[4]

Кртинићев рад је објављен у четвртом тому енциклопедије Катена Мунди.[5]

Од 2018. обавља функцију директора „Библиотеке Милутин Бојић”. Током његовог мандата је покренуто неколико пројеката сређивања (прва летња читаоница у Београду) као и проширења капацитета библиотеке.[3]

Почасни је члан - оснивач Адлигата.[6]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Књига о Мацурама, коаутор, 2014.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Аутор: Јовица Кртинић -”. Порекло (на језику: српски). Приступљено 2021-01-01. 
  2. ^ Andrija (2018-12-21). „Директор”. Библиотека МИЛУТИН БОЈИЋ (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  3. ^ а б „Jovica Krtinić: Zemlja srećnih ljudi | Afirmator”. afirmator.org. Приступљено 2020-12-28. 
  4. ^ Петровић, Илија. „Преносимо: Најевропљани живе на Балкану и зову се Срби”. Порекло (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  5. ^ „Чланци наших чланова Јовице Кртинића и Бранка Тодоровића објављени у четвртом тому Catene mundi”. Порекло (на језику: српски). 2020-06-25. Приступљено 2020-12-28. 
  6. ^ „Управа и оснивачи” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-28. 
  7. ^ „Књига о Мацурама изашла из штампе”. Порекло (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]