Јовиша Славковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јовиша Славковић
Port za viki.jpg
Јовиша М. Славковић
Пуно имеЈовиша М. Славковић
Датум рођења9.март 1938.
Место рођењаРти, Краљевина Југославија

Јовиша М.Славковић (1938), писац, публициста, хроничар, сликар, друштвени радник. Цео радни век истраживао, биљежио, објављивао, сликао и тако чувао Драгачево и Драгачевце од заборава. Члан је Удружења књижевника Србије и Самоуких сликара и вајара Драгачева. [1] [2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Јовиша Славковић је рођен у Ртима у централном делу Драгачева 9. марта 1938. Осмогодишњу школу завршио је у Ртима и Гучи, гимназију у Чачку, а Вишу управну школу у Нишу. Радни век провео у Гучи. Био је тржишни инспектор рада, секретар Основне школе у Гучи, секретар самоуправних интересних заједница основног образовања, културе, физичке културе и информисања општине Лучани, председник Извршног савета Скупштине општине Лучани, вршилац дужности начелника за урбанизам, комунално – стамбене и друштвене делатности Скупштине општине Лучани, директор Дома културе и Сабора трубача у Гучи. Живи и интензивно ради у Гучи. [1][3]

Истраживачки рад и објављене књиге[уреди | уреди извор]

Књижевник Ника- Никола Стојић у предговору поменуте Славковићеве књиге Села и вароши Драгачева, између осталог каже:

Написане књиге су производ година свакодневног истраживања. Оне су драгоцена сведочанства о прошлим временима, догађајима и људима у њима. То су белешке против колективног и појединачног заборава. [3][2]

Књиге: Споменичка баштина Драгачева, монографија, Горњи Милановац, 1993. / Становништво Драгачева, монографија, Гуча, 1993./Мајстори трубе, монографија написана са Љубишом М. Ристићем, Гуча, 1998./Народно градитељство Драгачева, монографија, Чачак, 2000./Све трубе Драгачева, монографија написана са Ником-Николом Стојићем, Предрагом Раовићем и Радованом М. Маринковићем, Чачак, 2000./Свети великомученик Прокопије, монографија, Рти, 2000./Повесница првог сабора трубача, монографија, Чачак-гуча, 2003./Бој на Лопашу, монографија написана са Ником- Николом Стојићем и Радованом М. Маринковићем, Пожега, 2006./Драгачевски сабор трубача (1961-2005), монографија написана са Ником-Николом Стојићем и Радованом М. Маринковићем, Чачак-Гуча, 2005./Трубачка будилица од Гуче до вечности, монографија написана са сарадницима, Чачак, 2006. и друго допуњено издање 2007. (двојезично издање, преведено и на енглески)/Драгачево у прошлости и садашњости, монографија, Гуча, 2006./Села и вароши Драгачева, монографија, Гуча, 2009./Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева: 35 година рада, монографија написана у сарадњи са Ником-Николом Стојићем и Миљаном Капларевићем, Гуча, 2009./Гучки светионик/сто шездесет година основне школе, монографија написана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2010./Гуча-пола века сабора трубача (1961 - 2010), монографија написана са Адамом Тадићем, Ником-Николом Стојићем и Радованом М. Маринковићем, Београд- Гуча, 2010./Славом овенчани/Мајстори трубе, монографија писана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2010./Духовни летопис Ртију, Гуча, 2011./Осамдесет година Ф.К. „Драгачево“ (1932-2012),Гуча, 2012./Гуча кроз векове, хроника писана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2012./Друмови Драгаћева од средњег до краја двадесетог века, каталошка монографија писана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2013./Стрељачки клуб „Драгачево“ (1932-2012),Гуча, 2013./Дозиви и одзиви звона, Котража-Рти, 2013./Богосав Живковић у Драгачеву, каталошка монографија писана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2013./Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом, писано са Радованом Маринковићем, Никм-Николом Стојићем и Зораном Маринковићем, Гуча, 2014./Бој на Крстацу 1914. године, монографија, Гуча 2014./Лиса на Венцу, хроника писана са Радованом М. Маринковићем, Београд, 2015./Трубачко саборовање у Гучи (1961-2015), монографија писана са Радованом М. Маринковићем,Никомћ-Николом Стојићем и Зораном Маринковићем, Гуча, 2015./Историјат Драгачевског сабора трубача, Гуча, 2015.[4]

Сарадник је у многим електронским медијим, листовима, часописима, публикацијама, зборницима који сведоче словјевиту политичку, привредну и културну историју овог дела западне Србије. Рецензент је неколико научних књига. Био је уредник листа „Драгачевски трубач“. [4]

Представљен у енциклопедијама и лексиконима[уреди | уреди извор]

  • Драгачевци у науци и уметности, аутори: др Бранко Ковачевић, Ника-Никола Стојић, Радован М. Маринковић, Чачак, 1998. (pp. 153-154)
  • Писци Драгачева, Радован М. Маринковић и Зоран Маринковић, стране: 45,46,47 и 48, Гуча, 2010.
  • Наива у Србији, Славомир Војиновић, Верона (Италија), 1991. стране 130.
  • Снови у боји – самоуки сликари Србије, Славомир Војиновић, Београд, (2013). стр. 331 и 332.[1]

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Јовиша Славковић је добио повељу првог Вуковог сабора српског народа у расејању, Златну значку Културно – просветне заједнице Србије, Златне значке народне одбране Југославије и Орден рада са сребреним венцем. [1]

Посебно признање Вукова награда за 2017.г[уреди | уреди извор]

Културно-просветна заједница Србије 54. пут додељује Вукову награду за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору. Међу лауреатима ове изузетне Вукове награде за 2017. г . је и књижевик, публилциста, хроничар и сликара Јовиша М. Славковић из Гуче.[5] [6]

У славу ратника- слика Јовише М. Славковића

Сликарство[уреди | уреди извор]

Као члан Удруженја самоуких сликара и вајара Драгачева излагао је успешно сам и са пријатељима на преко 50 изложби у Србији: Београд, Нови Сад, Чачак, Горњи Милановац, Пожега, Ивањица, Ариље, Златибор, Власина, Ириг, Рума, Сремска Митровица, Шабац и више пута у Гучи и Лучанима и иностранству: Малме, Диселдорф, Штудгарт, Линц, Дравоград, Осијек, Бијељина, Дубровник, Тиват, Будва... [1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Јовиша М. Славковић, Села и вароши Драгачева, Предговор Нике Николе Стојића , Гуча, 2009.
  2. ^ а б Славковић Ј, Становништво Драгачева, Дом културе Гуча , Гуча, 1996.
  3. ^ а б Ковачевић Б, Стојић Н, Маринковић Р, виђени Драгачевци у науци и уметности,II ,Чачак, (pp. 153-154) ,1998.
  4. ^ а б Joviša M Slavković | Get Textbooks | New Textbooks | Used Textbooks | College Textbooks - GetTextbooks.com
  5. ^ [1], Приступљено 15. 1. 2018.
  6. ^ [2], Приступљено 15. 1. 2018.