Јово Бећир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јово Бећир
Јово Бећир.jpg
Јово Бећир
Датум рођења (1870-09-14)14. септембар 1870.(147 год.)
Место рођења Његуши
Књажевина Црна Гора
Датум смрти 1942.
Место смрти Јасеновац

Јово Бећир (Његуши, 14. септембар 1870Јасеновац, 1942) је био црногорски бригадир, командант херцеговачког одреда и пуковник Југословенске војске.

Биографија[уреди]

Војно образовање је стекао у Италији. Заузимао је разне положаје у црногорском Министарству војном. Године 1897. налазио се у одреду црногорске жандармерије, која је са међународном војком одржавала ред на Криту. Био је 1912. делегат Црне Горе у Луцерну за склапање споразума са делегацијом Србије ради заједничке акције Србије и Црне Горе против Турске. У балканском рату 1912—1913 био је начелник Штаба Зетског одреда, а у Првом свјетском рату делегат при српској Врховној команди.

Био је начелник Зетског одреда и командант црногорских трупа за напад на Скадар. Постао је 1915. године и командант Треће дивизије (Херцеговачки одред).

Јово Бећир (лево) и Петар Ломпар (у средини) потписују капитулацију црногорске војске 1916.

По ослобођењу 1918. примљен је у југословенку војску у чину пуковника. Одликован је орденом Легије части.

Литература[уреди]