Јово Латиновић
Јово Латиновић | |
|---|---|
 Латиновић у доби од 105 година, августа 2006. године | |
| Датум рођења | 19. август 1901. |
| Место рођења | Колунић Аустроугарска |
| Датум смрти | 15. април 2011. (109 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
Јово Латиновић (Колунић, 19. август 1901 — Београд, 15. април 2011) био је српски стогодишњак који је у тренутку своје смрти био најстарија жива особа у Србији. Он такође важи за најстаријег мушкарца који је икада живео у Србији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Јово Латиновић је рођен у селу Колунић у општини Босански Петровац, Босни и Херцеговини (тада у саставу Аустроугарске), 19. августа 1901. године, од оца Гњатија и мајке Симеуне Латиновић, као друго од осморо деце. Још као дечак је остао без оца, па је веома рано постао хранитељ породице. Са 14 година је отишао на рад у Срем. Завршио је гимназију у Сремским Карловцима и Шибенику. Године 1923. постављен је за служитеља и болничара у Богословији у Сремским Карловцима. У Сомбору је 1930. године добио запослење телеграфисте, а 1932. одлази у Суботицу, као службеник при железници. Јуна 1933. у Сремским Карловцима се оженио Загорком Миљковић, са којом је добио ћерке Мирославу и Олгу. До пред Други светски рат живео је у Шебешићу код Суботице, да би се 1939. године преселио у околину Београда. Пензионисан је 1956. или 1957. године после рада на железници у Србији. Након пензионисања враћа се у родни Колунић. Бавио се пчеларством, вртларством и воћарством.[1] У Београд се доселио 1995. године, где је живео са ћерком, унуком и праунуком. Био је познат по надимцима Вова, Вово и „Дово“.
У његовој читуљи се помиње да је рођен 1901. године, али се у извештају из 2007. помиње како је 19. августа 2006. напунио 104 године, што би значило да је био рођен 1902. године.[2] Ипак, на споменику који је себи подигао за живота, пише да је година рођења 1901, а тако сведоче и његови најближи.[3]
Постао је најстарија позната жива особа у Србији, након смрти 109-годишње Костадинке Момировић 8. јула 2009. године.
Преминуо је у Београду, 15. априла 2011. године, у доби од 109 година и 239 дана, што га чини најстаријим познатим мушкарцем који је икада умро у Србији, иако не и најстаријим етничким Србином икада (јер је Јован Јовановић био старији). Сахрањен је на гробљу Орловача у Београду, 18. априла 2011. године.[4] Након његове смрти, најстарија позната жива особа у Србији постала је три године млађа Јелисавета Вељковић.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Латиновић, Рајко; Смиљанић, Аранђел; Јеличић, Чедо (2016). Колунић – Село, школа, људи. Колунић: Графид, Бањалука. стр. 145—146. ISBN 978-99976-25-00-7.
- ^ „Званична презентација општине Петровац”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2014. г. Приступљено 13. 03. 2022.
- ^ „Сеобе”. Општина Петровац - Дринић. Архивирано из оригинала 20. 05. 2022. г. Приступљено 27. 10. 2022.
- ^ „Београд, сахране на дан: 18.04.2011.”. Umrlice.net. Архивирано из оригинала 11. 06. 2022. г. Приступљено 27. 10. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- List of oldest people from Serbia Gerontology Wiki