Јово Максић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јово Максић
Датум рођења(1972-02-28)28. фебруар 1972.(48 год.)
Место рођењаБосанско Грахово
 СФРЈ
Занимањефилмски, телевизијски и позоришни глумац
ИМДб веза

Јово Максић (Босанско Грахово, 28. фебруар 1972) је српски телевизијски, филмски и позоришни глумац.

Биографија и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 28. фебруара 1972. године у Босанском Грахову, а одрастао је у Книну, где је живео све до прогона Срба из Хрватске, односно операције „Олуја”, након чега долази у Београд и уписује Факултет драмских уметности Универзитета уметности у класи професора Предрага Бајчетића, где дипломира 1998. године.[1][2]

Од 1997. године био је члан позоришта „Душко Радовић” Београд, радио у Народном позоришту „Стерија Поповић” у Вршцу и у Атељеу 212, а данас је глумац са сталним ангажманом у Београдском драмском позоришту.[3][4] Глуму је уписао непланирано, а током студирања, са вршачким позориштем је потписао уговор и био њихов стипендиста годину дана.[2]

Прву улогу на телевизији Максић је остварио 2004. године, када се појавио у једној епизоди серије Лифт као електричар, а након тога имао улогу Драгише у филму Гуча! из 2006. године.[2] У филму Слободана Шијана, С. О. С. — Спасите наше душе из 2007. године имао је малу улогу милиционера, а након тога улогу Боре у две епизоде ТВ серије Сељаци.[5] Улогу ратног ветерана остварио је у филму Живот и смрт порно банде, а након тога и улогу Манета у филму Беса, оба премијерно приказана 2009. године.[6] У филму Октобар из 2011. године имао је улогу Драгана, а наредне године улогу Јасниног оца у филму Клип.[7] Остварио је улогу шефа у краткометражном филму Мамци и удице, а након тога и улогу Јове у пет епизода ТВ серије Фолк. Улогу Милета Мајмуна имао је у кратком филму Ноћас ми срце пати, а исте, 2014. године улоге у филмовима Исцељење и Le Garcon где је играо као отац.[3] Остварио је улогу Митра у једној епизоди ТВ серије Ургентни центар, као и улогу Милана у филму Отаџбина. У филму Мирослава Момчиловића, Смрдљива бајка, Максић је имао мању улогу полицајца, а након тога и улогу Лустера у филму Дневник машиновође из 2016. године.[8] У краткометражном филму Фајронт појавио се као полицајац и у једној епизоди серије Андрија и Анђелка, као водич.

Године 2017. појавио се у кратком филму Грофов мотел, као Војо, а након тога и у филму Јовке Рас, Петак 13., као видовити Деско.[3] Улогу полицајца Данета Максић је тумачио у ТВ серији Убице мог оца, а након тога имао улогу и у филму Терет. Као Романов појавио се у филму Бела врана, а улогу остварио и у филму Предрага Антонијевића, Заспанка за војнике као аустроугарски војник.[9] У српско-хрватској теленовели Погрешан човек остварио је улогу Владимира Рахманова у седам епизода. Као Иван појавио се у ТВ серији Беса, а након тога и у улози српског војсковође Дамјана Поповића у филму Краљ Петар Први. Остварио је улогу и у краткометражном филму Јесењи валцер, а након тога имао улогу инспектора у филму Није све као што изгледа из 2019. године. Глумио је и у серијама Група и Швиндлери као Гула Чабар, а након тога и у филму Отац.[10] Остварио је улоге у ТВ серијама Јужни ветар као Живац и Тајкун као портир.[11] Улогу Косте имао је у серији Кости, као и улогу у филму Сеновити Медитеран.[3]

Остварио је улоге у представама као што су: „Лилиом”, „Сумрак богова”, „Ружни прљави, зли”, „Тркач”, „Лажеш Мелита”, „Страшне приче браће Грим”, „Ричард на тобогану”, „Бунар”, „Скоро свако може да падне (осим чапље)”, „Алиса у земљи чуда”, „Вештице”, „Палилуски роман” и другим.[12][2][1]

Иза себе има запажен број позоришних, телевизијских и филмских улога.[2]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
2000-те
2004. Лифт први електричар
2006. Гуча! Драгиша
2007. С. О. С. — Спасите наше душе милиционер
2009. Сељаци Бора/младин отац
2009. Живот и смрт порно банде ратни ветеран, друга жртва
2009. Беса Мане
2010-те
2011. Октобар Драган
2012. Клип Јаснин тата
2014. Мамци и удице шеф
2014. Фолк Јова
2014. Ноћас ми срце пати Миле Мајмун
2014. Исцељење
2014. Le Garcon отац
2015. Ургентни центар Митар
2015. Отаџбина Милан
2015. Смрдљива бајка полицајац I
2016. Дневник машиновође Лустер
2016. Фајронт полицајац I
2016. Андрија и Анђелка водич
2017. Грофов мотел Војо
2015. Петак 13. видовити Деско
2018 Убице мог оца полицајац Дане
2018. Терет
2018. Бела врана Романов
2018. Заспанка за војнике аустроугарски војник
2018 Погрешан човек Владимир Рахманов
2019. Беса (ТВ серија) Иван
2019. Краљ Петар Први Дамјан Поповић
2019. Јесењи валцер човек
2019. Није све као што изгледа инспектор
2019. Група
2019—2020 Швиндлери Гула Чабар
2020-те
2020. Отац
2020. Јужни ветар (ТВ серија) Живац
2020. Тајкун портир
2020. Кости Коста
2021. Сеновити Медитеран

Награде[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Jovo Maksić”. ticket.rs. Приступљено 17. 4. 2020. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Глума је игра у којој је све допуштено”. Политика. 25. 11. 2011. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Jovo Maksić za "Nezavisne": Danas se normalnom, nažalost, čudimo”. nezavisne.com. Приступљено 17. 4. 2020. 
  4. ^ „Jovo Maksić: Teško je iskreno praštati”. Вечерње новости. 12. 11. 2015. 
  5. ^ „S. O. S. - Spasite nase duse (2007)”. ИМДб. Приступљено 17. 4. 2020. 
  6. ^ „Filmski susreti - Život i smrt porno bande”. 2009.sofest.rs. Приступљено 17. 4. 2020. 
  7. ^ „Premijera filma “OKTOBAR. domomladine.org. 5. 10. 2011. 
  8. ^ „Смрдљива бајка”. artvista.rs. Приступљено 17. 4. 2020. 
  9. ^ „Patriotizam postoji”. vreme.com. 8. 11. 2018. 
  10. ^ „Završeno snimanje filma Otac”. sitoireseto.com. 29. 11. 2018. 
  11. ^ „Hrabar i omražen: Kreće serija “Tajkun” o licu i naličju današnjice”. Вечерње новости. 8. 3. 2020. 
  12. ^ „Jovo Maksić ponovo u predstavi reditelja Egona Savina” (PDF). plavno.rs. Приступљено 18. 4. 2020. 
  13. ^ „Završeno Sterijino pozorje”. Радио телевизија Србије. 3. 6. 2012. 
  14. ^ „Bunar trijumfovao u Banjaluci”. seecult.org. 11. 6. 2012. 
  15. ^ „Проглашени побједници МЕСС-а”. 6yka.com. 8. 10. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]