Јожеф Нађ (уметник)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Јожеф Нађ.
Јожеф Нађ
Датум рођења1957.
Место рођењаКањижа,
 НР Србија
ФНР Југославија

Јожеф Нађ (Кањижа, 1957) српски је позоришни уметник мађарског порекла. Вишеструко награђивани уметник, аутор је више десетина представа и перформанса. Сматра се једним од најбољих светских кореографа, плесача и редитеља.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1957. године у Кањижи. Од раног детињства исказује уметничке склоности, црта, тренира рвање, свира хармонику, игра фудбал и шах и на крају се опредељује за сликарство. Уписује средњу сликарску школу у Новом Саду, а након тога одлази на универзитет у Будимпешту, где проучава историју уметности и музике и посвећује се изражавању покрета, глуме и позоришта. Године 1980. одлази у Париз код значајних и светски познатих уметника Марсела Марсоа и Етјена Декруа ради наставка усавршавања. Истовремено се бави и изучавањем савременог плеса који је тада доживљавао процват у Француској и прати часове Ларија Леонга и Ива Касатија. Такође истражује и узучава Тај чија, бутоа и плеса додира (са Марком Томпкинсом), затим од 1983. почиње да проучава уметност покрета (у Француској и у Мађарској), и учествује као извођач, у делима Сидонија Рошона (Згужвани папир, 1984), Марка Томпкинса (Човек издаје, 1985), Катрин Дивере (Судија отмености, 1988) и Франсоаа Вереа (Позоришне илузијеи Ла, поруџбина ГРЦОП-а, 1986). Године 1986. формира сопствену трупу, Позориште ЈЕЛ („јел” значи „знак” на мађарском) са којом припрема своју прву представу, Пекиншку патку, коју представља 1987. у Позоришту Бастиља, и која ће већ од следеће сезоне бити представљана у Позоришту града (Théâtre de la Ville) у Паризу. Већ тада је аутор тридесетак дела и перформанса. Године 1982. Јожеф Нађ престаје да црта и слика да би се посветио плесу. Цртежу и слици вратиће се тек неких петнаестак година касније. Међутим, 1989. почиње да фотографише, и фотографијом се без прекида бави све до данас. Почев од 1996. његове графике и пластична уметност – скулптуре инсталације, цртежи, фотографије – најчешће замишљени као циклуси или серије, редовно се појављују на изложбама у галеријама или позориштима.[2]

Године 2006. Јожеф Нађ је „Уметник сарадник” 60. фестивала у Авињону: представља Асобу у простору Почасног улаза (Cour d`Honneur)) Папске палате на отварању Фестивала, као и перформанс у сарадњи са сликаром Микелом Барселом, Paso doble, у Целестинској цркви. Од 1995. Јожеф Нађ је директор Кореографског националног центра у Орлеану.

Сценска остварења[уреди | уреди извор]

  • 1987 – Пекиншка патка
  • 1988 – 7 кожа носорога
  • 1989 – Смрт владара
  • 1990 – Цомедиа темпио
  • 1992 – Орфејеве лествице
  • 1994 – Woyzeck или скица вртоглавице
  • 1995 – Анатомија дивљачи
    • Крик камелеона (поруџбина Националног центра циркуских вештина)
  • 1996 – Хабакукови коментари
    • Woyzeck или скица вртоглавице (нова верзија)
  • 1997 – Ветар у торби
  • 1999 – Мали јутарњи псалм (кореографија за Доминик Мерси, у оквиру Суштине ствари на Фестивалу у Авињону)
    • Будни људи
    • Време узмицања
  • 2001 – Филозофи
    • – Мали јутарњи псалм (дужа верзија)
  • 2002 – Дневник незнанца
  • 2003 – Нема више небеског свода (поруџбина из Позоришта Видy-Лаусанне Е.Т.Е.)
    • – Мађарска ноћ/Еден (перформанс)
  • 2004 – Сунчане прашине
  • 2005 – Последњи пејзаж
  • 2006 – Азоби
  • 2006 – Paso doble (перформанс)
  • 2006 – Пејзаж после олује (нова верзија Последњег пејзажа)
  • 2008 – Између чинова
  • 2008 – Sho-bo-gen-yo (перформанс)
  • 2009 – Итд., итд. (перформанс)
  • 2009 – Гаврани (перформанс)
  • 2010 – Гаврани (перформанс – дужа верзија)
  • 2010 – Cherry-Brandy (остварење припремљено за Међународни фестивал позоришта „Антон Чехов”, у оквиру „Године Француска-Русија 2010”)

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда критике Фестивала Мимос 1995. (Périgueux) за представу Comedia tempio.
  • Прва награда публике на 32. фестивалу БИТЕФ у Београду, 1998. за Woyzeck или скица вртоглавице.
  • Прва награда критике Danza&Danza, Италија сезона 1996/1997. за Хабакукове коментаре.
  • Прва награда публике и критике за режију на Међународном фестивалу позоришта „Месс” у Сарајеву, 1998, за Ветар у торби.
  • „Златна маска” за најбољу инострану представу изведену у Русији за 2000. годину за Ноћобдије.
  • Велика награда критике 2001-2002 – Листа награђених у области плеса Професионалног синдиката позоришне, музичке и плесне критике за Филозофе и Мали јутарњи псалм.
  • „Златна маска” за најбољу инострану представу изведену у Русији за 2002. годину за Woyzeck или скица вртоглавице.
  • Године 2002. Јожеф Нађ постаје „Витез реда уметности и књижевности” за допринос и ширење уметности својим делима у Француској и у свету.
  • Године 2005. Француска асоцијација за уметничко деловање (Министарство иностраних и европских послова) додељује Нађу „Пасош ствараоца без граница”, чиме се наглашава међународна димензија његовог рада и одаје признање целокупном стваралаштву и значају његовог ширења у иностранству.
  • Награда за кореографију 2005. Удружења позоришних писаца и композитора за целокупно стваралаштво.
  • VIII Prix Europa/Нове позоришне реалности – додељена у Торину, јуна 2006, за целокупно стваралаштво.
  • Premis Fad (Foment de les Arts Decoratives) Sebastia Gash International 2006 d`Arts Parateatrals у Барселони за Paso doble.
  • Награда Политике на фестивалу БИТЕФ 2011. године.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јожеф Нађ на Номусу
  2. ^ „Јожеф Нађ - Биографија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 08. 2010. г. Приступљено 22. 03. 2017. 
  3. ^ Јожеф Нађ „Политикин” лауреат

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Јожеф Нађ на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јожеф_Нађ_(уметник)&oldid=27025819”