Јожеф Штефан

С Википедије, слободне енциклопедије
Јозеф Штефан
Јозеф Штефан
Лични подаци
Друга именаЈозеф Штефан
Датум рођења(1835-03-24)24. март 1835.
Место рођењаКлагенфурт, Аустријско царство
Датум смрти7. јануар 1893.(1893-01-07) (57 год.)
Место смртиБеч, Аустроугарска
ОбразовањеУниверзитет у Бечу
Породица
СупружникМарија Нојман
РодитељиАлеш
Марија
Научни рад
Пољефизика

Јозеф Штефан или Јожеф Штефан (Клагенфурт, 24. март 1835Беч, 7. јануар 1893)[1] био је најпознатији словеначки математичар и физичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јозеф Штефан је рођен је 24. марта 1835. године у малом селу Свети Петар, поред Клагенфурта. Родитељи Јозефа Штефана, иако су живели близу Клагенфурта у Аустро-Угарској (сада Аустрија), били су словеначког порекла и говорили су словеначки. Његов отац Алеш Штефан (1805-1872) радио је као млинар и пекар. Јозефова мајка Марија Стартиник (1815-1863) била је запослена као слушкиња.[2] Обоје су били неписмени и нису били у браку. Јозеф је показао своју брилијантност већ у основној школи у Клагенфурту и имао је и жељу и способност за гимназију коју су препоручили његови наставници. Међутим, као нелегитимно дете није могао да похађа гимназију, па су се, када је имао једанаест година, његови родитељи венчали како би Јозефу омогућили добро образовање. 1846. је ипак уписао гимназију у Клагенфурту.[3]

По завршетку гимназије размишљао је да се придружи бенедиктинском реду и постане свештеник, али се 1853. ипак уписао на Бечки универзитет, где је студирао математику и физику. Након што је дипломирао 1857. године, предавао је физику студентима фармације. Само годину дана касније положио је докторски испит и постао приватни инструктор математичке физике на Универзитету у Бечу. 1860. године постављен је за дописног члана Аустријске академије наука. Њему је 1863. понуђено место професора математике и физике на Бечком универзитету, чиме је постао најмлађи који је то постигао у Аустрији. Две године касније постављен је за директора Института за физику универзитета, који је основао Доплер 1850. године.[4]

Научни рад[уреди | уреди извор]

Штефан је емпиријски показао, 1879. године, да је тотално зрачење црног тела пропорционално четвртом степену његове апсолутне температуре. Штефан је то затим применио да одреди приближну температуру површине Сунца. Болцман, који је био један од Штефанових ученика, показао је 1884. године да се овај закон може показати математички (Штефан-Болцманов закон).[5][6] У тој формули појављује се и широко знана Штефан-Болцманова константа.

Након овог рада, Штефан се осврнуо на проблем поларних ледених капа, бавио се испитивањима површинског напона и испаравања, током којих је предложио оно што се данас назива „Штефанов број“ и „Штефанов закон“. Такође је вршио истраживања наизменичних електричних струја, проучавајући индукционе коефицијенте жичаних намотаја. Његов широки спектар тема може се илустровати тако што ће напоменути да је он дао и важан допринос оптици, откривајући секундарне прстенове у Њутновим експериментима.

Живот који је Штефан водио био је потпуно посвећен науци. Често је спавао у својој лабораторији, а понекад је провео и по неколико дана у лабораторији. Са толиком преданошћу свом послу, Штефан је имао мало времена за пријатеље и скоро није имао друштвеног живота. Међутим, волели су га његови студенти који су га сматрали одличним учитељем физике. Већ већи део свог живота Штефан је био неожењен, превише посвећен својој професији да би имао простора за жену или породицу. Међутим, 1891. године, када је имао 56 година, оженио се Маријом Нојман која је била удовица. Живео је само нешто више од годину дана након отпочињања свог брака, претрпевши мождани удар.[3]

Данас се по Штефану назива и главни истраживачки центар (Институт Јожеф Штефан) у Љубљани.

Појмови названи по Штефану[уреди | уреди извор]

Неколико концепата у физици и математици названо је по Јосифу Штефану:

По њему је назван и Институт Јожеф Стефан, премијерна словеначка научна установа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Josef Stefan | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-11. 
  2. ^ Čermelj, L.; Uršič, M. „Jožef Stefan”. lexicon of slovenian biographies. 
  3. ^ а б O'Connor. „Josef Stefan”. mathshistory.st-andrews.ac.uk. Приступљено 9. 2. 2020. 
  4. ^ Crepeau, John. „From Rags to Research: the Life of Josef Stefan”. archive.org. Архивирано из оригинала 28. 09. 2007. г. Приступљено 9. 2. 2020. 
  5. ^ а б Bohren, Craig F.; Huffman, Donald R. (1998). Absorption and scattering of light by small particles. Wiley. стр. 123—126. ISBN 978-0-471-29340-8. 
  6. ^ Narimanov, Evgenii E.; Smolyaninov, Igor I. (2012). „Beyond Stefan–Boltzmann Law: Thermal Hyper-Conductivity”. Conference on Lasers and Electro-Optics 2012. OSA Technical Digest. Optical Society of America. стр. QM2E.1. CiteSeerX 10.1.1.764.846Слободан приступ. ISBN 978-1-55752-943-5. S2CID 36550833. doi:10.1364/QELS.2012.QM2E.1. 
  7. ^ Reif, F. (1965). Fundamentals of Statistical and Thermal Physics. Waveland Press. ISBN 978-1-57766-612-7. 
  8. ^ Siegel, Robert; Howell, John R. (1992). Thermal Radiation Heat Transfer (3 изд.). Taylor & Francis. ISBN 0-89116-271-2. 
  9. ^ Narimanov, Evgenii E.; Smolyaninov, Igor I. (2012). „Beyond Stefan–Boltzmann Law: Thermal Hyper-Conductivity”. Conference on Lasers and Electro-Optics 2012. OSA Technical Digest. Optical Society of America. стр. QM2E.1. CiteSeerX 10.1.1.764.846Слободан приступ. ISBN 978-1-55752-943-5. S2CID 36550833. arXiv:1109.5444Слободан приступ. doi:10.1364/QELS.2012.QM2E.1. 
  10. ^ Golyk, V. A.; Krüger, M.; Kardar, M. (2012). „Heat radiation from long cylindrical objects”. Phys. Rev. E. 85 (4): 046603. PMID 22680594. S2CID 27489038. doi:10.1103/PhysRevE.85.046603. 
  11. ^ Smith AM (2002). „The Structure and Function of Adhesive Gels from Invertebrates.”. Integr. Comp. Biol. 42 (6): 1164—1171. PMID 21680401. doi:10.1093/icb/42.6.1164Слободан приступ. 
  12. ^ Applied partial differential equations. Ockendon, J. R. (Rev. изд.). Oxford: Oxford University Press. 2003. ISBN 0-19-852770-5. OCLC 52486357. 
  13. ^ RUBINSTEIN, L. I. (2016). STEFAN PROBLEM. [Place of publication not identified]: American Mathematical Society. ISBN 978-1-4704-2850-1. OCLC 973324855. 
  14. ^ Dean R. Freitag; Terry T. McFadden (1997). Introduction to Cold Regions Engineering. ASCE Publications. стр. 166–169. ISBN 0-7844-0006-7. 
  15. ^ Stefan's formula in the McGraw-Hill Dictionary of Scientific and Technical Terms at Answers.com
  16. ^ Guencheva, V.; Grantscharova, E.; Gutzow, I. (2001). „Thermodynamic Properties of the Amorphous and Crystalline Modifications of Carbon and the Metastable Synthesis of Diamond”. Crystal Research and Technology. 36 (12): 1411—1428. doi:10.1002/1521-4079(200112)36:12<1411::AID-CRAT1411>3.0.CO;2-8. 
  17. ^ C. T. Bowman, Course Notes on Combustion, 2005, Stanford University course reference material for ME 372: Combustion Applications.
  18. ^ Lock, G. S. H. (1969). On the use of asymptotic solutions to plane ice -water problems
  19. ^ Vuik, C (1993). „Some historical notes about the Stefan problem” (PDF). Delft, University of Technology. 
  20. ^ Crepeau, J. (2007). Josef stefan: His life and legacy in the thermal sciences. Experimental Thermal and Fluid Science, 31(7), 795-803.Грешка: Наведен је невалидан DOI!
  21. ^ Heinzelmann, F. J.; Wasan, D. T.; Wilke, C. R. (фебруар 1965). „Concentration Profiles in Stefan Diffusion Tube”. Ind. Eng. Chem. Fundamentals. 4 (1): 55—61. doi:10.1021/i160013a009. 
  22. ^ Mitrovica, Jovan (јун 2012). „Josef Stefan and his evaporation–diffusion tube—the Stefan diffusion problem”. Chemical Engineering Science. 75 (18): 279—281. doi:10.1016/j.ces.2012.03.034. 
  23. ^ Slattery, John C. (1999). „Differential balances in mass-transfer”. Advanced Transport PhenomenaСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Cambridge Series in Chemical Engineering. Cambridge University Press. стр. 489–500. ISBN 9781316583906. 
  24. ^ J. C. Maxwell: On the dynamical theory of gases, The Scientific Papers of J. C. Maxwell, 1965, 2, 26–78.
  25. ^ J. Stefan: Über das Gleichgewicht und Bewegung, insbesondere die Diffusion von Gemischen, Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften Wien, 2te Abteilung a, 1871, 63, 63-124.
  26. ^ Bird, R.B.; Stewart, W.E.; Lightfoot, E.N. (2007). Transport Phenomena (2 изд.). Wiley. 
  27. ^ Taylor, R.; Krishna, R. (1993). Multicomponent Mass Transfer. Wiley. 
  28. ^ Cussler, E.L. (1997). Diffusion - Mass Transfer in Fluid Systems (2 изд.). Cambridge University Press. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Stefan, J. (1879), „Über die Beziehung zwischen der Wärmestrahlung und der Temperatur” [On the relationship between heat radiation and temperature] (PDF), Sitzungsberichte der Mathematisch-naturwissenschaftlichen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften (на језику: немачки), 79: 391—428 
  • Boltzmann, L. (1884), „Ableitung des Stefan'schen Gesetzes, betreffend die Abhängigkeit der Wärmestrahlung von der Temperatur aus der electromagnetischen Lichttheorie” [Derivation of Stefan's little law concerning the dependence of thermal radiation on the temperature of the electro-magnetic theory of light], Annalen der Physik und Chemie (на језику: немачки), 258 (6): 291—294, Bibcode:1884AnP...258..291B, doi:10.1002/andp.18842580616Слободан приступ 
  • Tyndall, John (1864). „On luminous [i.e., visible] and obscure [i.e., infrared] radiation”. Philosophical Magazine. 4th series. 28: 329—341. 
  • Wüllner, Adolph (1875). Lehrbuch der Experimentalphysik [Textbook of experimental physics] (на језику: немачки). vol. 3. Leipzig, Germany: B.G. Teubner. стр. 215. 
  • Wisniak, Jaime (новембар 2002). „Heat radiation law – from Newton to Stefan”. Indian Journal of Chemical Technology. 9: 545—555. 
  • Stefan, J. (1879), „Über die Beziehung zwischen der Wärmestrahlung und der Temperatur” [On the relationship between heat radiation and temperature] (PDF), Sitzungsberichte der Mathematisch-naturwissenschaftlichen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften (на језику: немачки), 79: 391—428 
  • Boltzmann, L. (1884), „Ableitung des Stefan'schen Gesetzes, betreffend die Abhängigkeit der Wärmestrahlung von der Temperatur aus der electromagnetischen Lichttheorie” [Derivation of Stefan's little law concerning the dependence of thermal radiation on the temperature of the electro-magnetic theory of light], Annalen der Physik und Chemie (на језику: немачки), 258 (6): 291—294, Bibcode:1884AnP...258..291B, doi:10.1002/andp.18842580616Слободан приступ 
  • Caffarelli, Luis A. (1977). „The regularity of free boundaries in higher dimensions”. Acta Mathematica. 139 (none): 155—184. ISSN 0001-5962. S2CID 123660704. doi:10.1007/BF02392236Слободан приступ. 
  • CAFFARELLI, LUIS A. (1978). „Some Aspects of the One-Phase Stefan Problem”. Indiana University Mathematics Journal. 27 (1): 73—77. ISSN 0022-2518. JSTOR 24891579. doi:10.1512/iumj.1978.27.27006Слободан приступ. 
  • Figalli, Alessio; Ros-Oton, Xavier; Serra, Joaquim (2021-03-24). „The singular set in the Stefan problem” (на језику: енглески). arXiv:2103.13379v1Слободан приступ. 
  • Rorvig, Mordechai (2021-10-06). „Mathematicians Prove Melting Ice Stays Smooth”. Quanta Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-08. 
  • Lienhard, John H. IV; Lienhard, John H. V (2019). A Heat Transfer Textbook (5th изд.). Mineola, NY: Dover Pub. 
  • Duong, Do D (1998). „Fundamentals of Diffusion and Adsorption in Porus Media”. Adsorption Analysis: Equilibria and Kinetics. Series on Chemical Engineering. 2. World Scientific. ISBN 9781783262243. 
  • Kirwan, Donald J. (1987). „Mass transfer principles”. Ур.: Rousseau, Ronald W. Handbook of Separation Process Technology. John Wiley & Sons. ISBN 9780471895589. 
  • Taylor, Ross; Krishna, R. (1993). Multicomponent Mass Transfer. Wiley Series in Chemical Engineering. 2. John Wiley & Sons. ISBN 9780471574170. 
  • Teixeira, Miguel A.; Rodriguez, Oscar; Gomes, Paula; Mata, Vera; Rodrigues, Alirio (2012). „Performance of perfumes”. Perfume Engineering: Design, Performance & Classification. Butterworth-Heinemann. ISBN 9780080994079. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]