Јоже Борштнар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЈОЖЕ БОРШТНАР
Jože Borštnar (1).jpg
Јоже Борштнар
Датум рођења(1915-11-08)8. новембар 1915.
Место рођењаЛитија,
 Аустроугарска
Датум смрти23. март 1992.(1992-03-23) (76 год.)
Место смртиЉубљана,
 Словенија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945
Народни херој од15. јула 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Јоже Борштнар Габровчан (Литија, 8. новембар 1915Љубљана, 23. март 1992) учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Словеније и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 8. новембра 1915. у Литији. Борштнар је ушао у Напредни раднички покрет као слушалац Железничке саобраћајне школе у Београду. При завршетку школе постао је отправник возова у Рајхенбургу, где је постао партијски руководилац.

Након упада Италијанских фашистичких трупа у Долењску и Белу Крајину, железничари су се припремали за оружани отпор. Јоже након тога одлази у Ново Место, повезује напредне снаге са Ослободилачким фронтом и ради на стварању партизанских јединица. Добио је позив партије, у пролеће 1941. године, неки од железничара одлазе у партизане. Међу првима је био Борштнар који је водио организацију отпора против окупатора.

Борштнар се посебно истакао и убзо је постао војни руководилац. Од октобра 1941. до јуна 1942. је био члан Окружног комитета КПЈ за Белу Крајину, а након тога и политички комесар Белокрајинског партизанског одреда. Од тада се непрекидно налазио у борбеним јединицама Народноослободилачке војске. Из Белокрајинског одреда прешао је у Бригаду, где је до јула 1943. године био политички комесар.

Радио је по свим крајевима Словеније. Истакао се у борби у Долењској и Белој Крајини. Године 1944. отишао је у Штајерску. Као политички комесар, а затим командант Четврте оперативне зоне. Пошто су јединице ојачане новим борцима, Јоже прави промену у систему вођења борби. Почело је систематско ослобођење територије. Под његовом командом су јединице врло брзо ослободиле Савињску Долину. Јоже је такође био и борац који је учествовао у најтежим борбама.

У августу 1944. године предложен је за команданта Деветог корпуса у Приморску. Најтежи задаци су били припремање напада на Трст и испитивање могућности за продирање јединица. У пробоју непријатељског обруча у Војсци код Идрије, Јоже је са својим саборцима кренуо у јуриш на утврђене непријатељске положаје. Штаб Деветог корпуса успео је да усмери поход јединица према Трсту. Тако је пружена велика помоћ јединицама Четврте армије у тешким борбама.

После ослобођења, Јоже је вршио много важних и одговорних дужности. Био је директор железница у Љубљани, помоћник министра саобраћаја у Влади ФНРЈ и министар за локални саобраћај у Словенији. Године 1945. биран је за народног посланика. Године 1953. постао је члан Извршног већа Народне скупштине Словеније. Био је резервни генералмајор ЈНА, члан Централног комитета Савеза комуниста Словеније и члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Словеније.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден партизанске звезде првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ другог реда и др.[1] Орденом народног хероја одликован је 15. јула 1952. године.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]