Пређи на садржај

Јозеф Бем

С Википедије, слободне енциклопедије
Јозеф Бем
Бемов портрет на литографији из 1830., дело Јозефа Крихубера.
Датум рођења(1795-03-04)4. март 1795.
Место рођењаПешта
Датум смрти28. март 1876.(1876-03-28) (81 год.)
Место смртиБеч

Јозеф Бем (мађ. József Böhm; Пешта, 4. април 1795 — Беч, 28. март 1876) био је мађарски виолиниста и директор Бечког конзерваторијума.

Живот

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Пешти, у јеврејској породици.[1] Подучавали су га отац и Пјер Роде. Његов брат Франц Бем (1788–1846), такође је био познати виолиниста и солиста у Руском царству.[2] Франц Бем је деда по мајци математичара Георга Кантора,

Јозеф Бем је дебитовао 1816, свирајући у Бечу дела Родолфа Кројцера и Франца Вајса.

Након тога је свирао на турнеји по Италији, Немачкој и Француској.

1. јуна 1819. постављен је за професора на Бечком конзерваторијуму, за првог тамошњег професора виолине. Био је професор од 1819. до 1848. године. Бем је био изузетно успешан у наставничкој делатности на Бечком конзерваторијуму и се сматра оснивачем нове Бечке школе виолине. Његови ученици били су, између осталих, Јено Хубаи, Јозеф Јоахим, Едуард Ремењи, Хајнрих Вилхелм Ернст, Јакоб Донт, Георг Хелмесбергер старији, Јакоб Грун и Сигисмунд Бахрих.

Бем је чето свирао камерну музику. Године 1816. организовао је концерте посвећене гудачким квартетима Лудвига ван Бетовена, Јозефа Хајдна и Франца Шуберта. Сарађивао је и са Карлом Маријом фон Боклетом.

Године 1821. свирао је у гудачком квартету са колегама виолинистом Карлом Холцом, виолистом Францом Вајсом и виолончелистом Јозефом Линкеом.

Бем је сарађивао са Лудвигом ван Бетовеном, као члан гудачког квартета који је премијерно извео Бетовенов 12. гудачки квартет.

7. маја 1824. свирао је у оркестру на премијери Бетовенове Девете симфоније.[3]

Преминуо је у Бечу у 80. години живота.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Modern Jews and their musical agendas. Oxford University Press. . Ezra Mendelsohn, , 1993, page 9
  2. ^ ru: The musical encyclopedia (Музыкальная энциклопедия) dic.academic.ru
  3. ^ Cook, Nicholas (1993). Beethoven: Symphony No. 9. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 22. ISBN 0-521-39039-7. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Clive, Peter (1997). Schubert and His World: A Biographical Dictionary. Oxford University Press. стр. 17–18. ISBN 0-19-816582-X. 
  • Constantin von Wurzbach (1857). 'Böhm, Joseph. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich'. стр. 20. . 2. Theil. Verlag der typografisch-literarisch-artistischen Anstalt (L. C. Zamarski, C. Dittmarsch & Comp.), Wien (Digitalisat).
  • Eduard Hanslick: Geschichte des Concertwesens in Wien. 2 Bde. Braumüller, Wien 1869/1870. (Online-Faksimile)
  • Andreas Moser: Joseph Joachim. Ein Lebensbild. Behr, Berlin 1898.
  • Eusebius Mandyczewski (1903). „'Böhm, Joseph'”. стр. 74.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). In: Allgemeine Deutsche Biographie (ADB). Band 47, Duncker & Humblot, Leipzig f.
  • „'Joseph Böhm'”. 1957. стр. 96.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 1, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јозеф_Бем&oldid=30645402”