Јозо Бакрач
| јозо бакрач | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 17. мај 1910. | |||||
| Место рођења | Ливно, Аустроугарска | |||||
| Датум смрти | 6. децембар 1990. (80 год.) | |||||
| Место смрти | Сарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија | |||||
| Професија | друштвено-политички радник | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | децембар 1939. | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
| Чин | потпуковник у резерви | |||||
| Одликовања |
| |||||
Јозо Бакрач (Ливно, 19. мај 1910 — Сарајево, 6. децембар 1990) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 19. маја 1910. у Ливну. Нижу гимназију је завршио у Мостару. Пре Другог светског рата био је грађевински радник. Приступио је револцуионарном радничком покрету и децембра 1939. постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1][2]
Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. Био је борац Десете херцеговачке ударне бригаде, у којо је био политички комесар чете и политички комесар Петог батаљона. Пред крај рата наустио је бригаду и радио као политички радник на терену. Имао је чин резервног потпуковника ЈНА.[1]
Након ослобођења, радио је у првим народне власти, као и политичким организацијама. Био је председник Окрунжно Народноослободилачког одбора у Травнику, секретар Среког комитета КПЈ у Ливну и председник Среског Народног одбора у Ливну. Биран је за народног посланика Народне скупштине НР Босне и Херцеговине, где је најпре био члан Президијума Народне скупштине, а од 1958. до 1963. био је председник Републичког већа Народне скупштине. Био је посланик Савезне народне скупштине у више сазива.[1][2]
Биран је за члана Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Босне и Херцеговине, као и за члана Централног одбора Савеза бораца Народноослободилачког рата Југославије. Био је потпредседник Републичког одбора Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Босне и Херцеговине. За члана Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине биран је на Првом, Другом, Треће и Четвртом конгресу.[1][2] Био је члан Савета Републике Босне и Херцеговине од његовог конституисања 27. децембра 1974. године.
Умро је 6. децембра 1990. у Сарајеву, где је и сахрањен на гробљу Баре.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден братства и јединства првог реда, Орден партизанске звезде другог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден за храброст и друго.[1] Добитник је Награде ЗАВНОБиХ-а 1975. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Ko je ko 1957, стр. 41.
- ^ а б в Ko je ko 1970, стр. 49.
Литература
[уреди | уреди извор]- Рођени 1910.
- Умрли 1990.
- Ливњаци
- Хрвати у Босни и Херцеговини
- Комунисти Босне и Херцеговине
- Југословенски партизани
- Борци Десете херцеговачке бригаде
- Политички комесари НОВЈ
- Официри ЈНА у резерви
- Друштвено-политички радници СР БиХ
- Посланици Скупштине СР БиХ
- Посланици Скупштине СФРЈ
- Чланови Централног комитета КП/СК Босне и Херцеговине
- Чланови Савета Републике СР БиХ
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Сахрањени у Сарајеву
- Добитници Награде ЗАВНОБиХ-а