Пређи на садржај

Јозо Бакрач

С Википедије, слободне енциклопедије
јозо бакрач
Лични подаци
Датум рођења(1910-05-17)17. мај 1910.
Место рођењаЛивно, Аустроугарска
Датум смрти6. децембар 1990.(1990-12-06) (80 год.)
Место смртиСарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ оддецембар 1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Чинпотпуковник у резерви

Одликовања
Орден братства и јединства са златним венцем Орден партизанске звезде са сребрним венцем Орден заслуга за народ са сребрним зрацима
Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Јозо Бакрач (Ливно, 19. мај 1910Сарајево, 6. децембар 1990) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 19. маја 1910. у Ливну. Нижу гимназију је завршио у Мостару. Пре Другог светског рата био је грађевински радник. Приступио је револцуионарном радничком покрету и децембра 1939. постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1][2]

Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. Био је борац Десете херцеговачке ударне бригаде, у којо је био политички комесар чете и политички комесар Петог батаљона. Пред крај рата наустио је бригаду и радио као политички радник на терену. Имао је чин резервног потпуковника ЈНА.[1]

Након ослобођења, радио је у првим народне власти, као и политичким организацијама. Био је председник Окрунжно Народноослободилачког одбора у Травнику, секретар Среког комитета КПЈ у Ливну и председник Среског Народног одбора у Ливну. Биран је за народног посланика Народне скупштине НР Босне и Херцеговине, где је најпре био члан Президијума Народне скупштине, а од 1958. до 1963. био је председник Републичког већа Народне скупштине. Био је посланик Савезне народне скупштине у више сазива.[1][2]

Биран је за члана Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Босне и Херцеговине, као и за члана Централног одбора Савеза бораца Народноослободилачког рата Југославије. Био је потпредседник Републичког одбора Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Босне и Херцеговине. За члана Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине биран је на Првом, Другом, Треће и Четвртом конгресу.[1][2] Био је члан Савета Републике Босне и Херцеговине од његовог конституисања 27. децембра 1974. године.

Умро је 6. децембра 1990. у Сарајеву, где је и сахрањен на гробљу Баре.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден братства и јединства првог реда, Орден партизанске звезде другог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден за храброст и друго.[1] Добитник је Награде ЗАВНОБиХ-а 1975. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Ko je ko 1957, стр. 41.
  2. ^ а б в Ko je ko 1970, стр. 49.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  COBISS.SR 4864263
  • Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031