Пређи на садржај

Јоланда Балаш

С Википедије, слободне енциклопедије
Јоланда Балаш
Јоланда Балаш током 1960-их
Лични подаци
Пуно имеЈоланда Балаш-Сотер
Датум рођења(1936-12-12)12. децембар 1936.
Место рођењаТемишвар, Румунија
Датум смрти11. март 2016.(2016-03-11) (79 год.)
Место смртиБукурешт, Румунија
Висина1,85 м
Маса72 кг
Спортске информације
СпортСкок увис
КлубЦСА Стеауа
Достигнућа и титуле
Лични рекорди1,91 м (1961)
Награде и медаље
Представљајући Румунија Румунију
Атлетика
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1960. Рим 1,85
Златна медаља — прво место 1964. Токио 1,90
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1958. Стокхолм 1,77
Златна медаља — прво место 1962. Београд 1,83
Сребрна медаља — друго место 1954. Берн 1,58
Универзијада
Златна медаља — прво место 1959. Торино 1,73
Златна медаља — прво место 1961. Софија 1,85

Јоланда Балаш (рум. Iolanda Balaș; Темишвар, 12. децембар 1936 — Букурешт, 11. март 2016) била је румунска атлетичарка, олимпијска победница и бивша светска рекордерка у скоку увис.[1]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Јоланда Балаш је рођена у Темишвару у етничкој мађарској породици.[2][3] Њена мајка, Етел Бозо, била је домаћинка, док је њен отац, Фриђеш, првобитно био бравар. Њен отац служио је у мађарској војсци све док није заробљен и одведен у Совјетски Савез, а касније назад у Мађарску, где се настанио у Будимпешти.[4] Балаш је покушао да поново уједини породицу и пресели се у Мађарску, али иако је успео да добије мађарски пасош 1947,[3] није му било дозвољено да напусти Румунију.[5] Када су је 2005. године у интервјуу питали да ли је икада размишљала о бекству, рекла је да јој је то падало на памет; међутим, како би то могло резултирати озбиљним одмаздама над њеним рођацима, није хтела да ризикује.[3] У интервјуу је рекла: "Жао ми је што нисам освојила Олимпијске игре за Мађарску. Али особа представља себе и после тога народ. Није ми било суђено да носим мађарске боје, да усрећим оне који говоре мојим матерњим језиком. Тако се развило и жао ми је због тога, али бих полудела да стално размишљам о овој контрадикторној ситуацији. Надам се да су поред Румуна и Мађари поносни на мене."[3]

Атлетска каријера

[уреди | уреди извор]
Балаш на Олимпијади у Токију 1964.

Јоланда Балаш се бавила атлетиком захваљујући својој старатељки Луизи Ернст, која је такође некада била скакачица увис. Балаш је 1953. прешла је из Темишвара у Букурешт. Након што је заузела пето место на Олимпијским играма 1956. у Мелбурну, освојила је олимпијске златне медаље на Играма у Риму 1960. (поставши прва Румунка која је то учинила)[6] и Играма у Токију 1964. На Олимпијским играма 1964. такмичила се са покиданом тетивом, што ју је касније приморало да се повуче са Европског првенства 1966. Ипак, између 1957. и 1966. Балаш је освојила 154 узастопна такмичења у скоку увис.[7] Побољшала је светски рекорд 14 пута, са 1,75 м на 1,91 м, и изједначила га је једном на отвореном и једном у дворани.

Њен рекорд од 1,91 м, постигнут 1961. године, трајао је до краја 1971. (оборила га је Илона Гузенбауер из Аустрије), када су скакачи са ефикаснијом техником (Фосберијевим стилом) преузели доминацију.

Балаш са супругом и тренером Јоаном Сотером.

Након повлачења из такмичења 1967. године, Балаш се удала за свог бившег тренера Јоана Сотера,[8] и предавала је физичко васпитање у Букурешту. Између 1988. и 2005. била је председница Румунског атлетског савеза. Такође је била члан техничког комитета Европске атлетске асоцијације, а 1995. изабрана је у женску комисију Међународне асоцијације атлетских федерација (ИААФ).

Смрт

[уреди | уреди извор]
Балаш на румунским маркицама из 2004.

Балаш је боловала од шећерне болести типа 2. Умрла је у болници Елијас у Букурешту у доби од 79 година.[6][9] Сахрањена је на гробљу Генчеа у Букурешту.

Награде

[уреди | уреди извор]

Балаш је проглашена за почасну грађанку Темишвара (1999) и Букурешта (2001). Године 2010. добила је краљевску одлику "Nihil Sine Deo" за посебне заслуге за румунски спорт од Михаја I Румунског.[10] Америки часопис Track & Field News је2000. прогласио Балаш за најбољу скакачицу увис 20. века.[11] Примљена је у Кућу славних ИААФ 2012.[11]

Међународна такмичења

[уреди | уреди извор]
Представљајући Румунија Румунију
Година Такмичење Место Пласман Дисциплина Резултат
1954 Европско првенство Берн, Швајцарска 2. Скок увис 1,58 м
1956 Олимпијске игре Мелбурн, Аустралија 5. Скок увис 1,67 м
1958 Европско првенство Стокхолм, Шведска 1. Скок увис 1,77 м
1959 Универзијада Торино, Италија 1. Скок увис 1,73 м
1960 Олимпијске игре Рим, Италија 1. Скок увис 1,85 м
1961 Универзијада Софија, Бугарска 1. Скок увис 1,85 м
1962 Европско првенство Београд, Југославија 1. Скок увис 1,83 м
1964 Олимпијске игре Токио, Јапан 1. Скок увис 1,90 м

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Iolanda Balaş”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 10. 10. 2019. 
  2. ^ Davidson, Jack (23. 3. 2016). „Obituary: Iolanda Balas, Romanian athlete”. The Scotsman. Приступљено 10. 10. 2019. 
  3. ^ а б в г Ághassi, Attila (18 November 2005) 'Sajnálom, hogy nem Magyarországnak nyertem olimpiákat'. index.hu: Én még az europoliszhoz hasonlító Temesváron születtem, 1936 decemberében. A szüleim, a rokonaim egytől-egyig magyarok, most is Magyarországon élnek. Nekem viszont nem adatott meg ez a lehetőség. "I was born in December 1936, in Timișoara which then still resembled an europolis town. My parents, my relatives are one by one Hungarians, they still live in Hungary. But I could not have this chance"
  4. ^ „Mélységek és magasságok” [Depths and heights] (на језику: мађарски). Hócipő. 6. 6. 2007. Приступљено 10. 10. 2019. 
  5. ^ „Az egyetemes magyar sport nagyjai: Balázs Jolán” [The greats of the universal Hungarian sport: Balázs Jolán] (на језику: мађарски). 3szek.ro. 6. 12. 2010. Приступљено 10. 10. 2019. 
  6. ^ а б „Romanian high jumper Iolanda Balas dies at 79”. Daily Herald. Associated Press. 11. 3. 2016. Приступљено 10. 10. 2019. 
  7. ^ „The Sport's Longest Winning Streak Gets Longer”. Track & Field News.  (August 2016), p. 47.
  8. ^ „Ce spunea despre boală Iolanda Balaș Söter înainte de a muri”. click.ro (на језику: румунски). 2016-03-11. Приступљено 2025-10-28. 
  9. ^ „High jump legend Balas dies”. IAAF. 11. 3. 2016. Приступљено 10. 10. 2019. 
  10. ^ „Iolanda Balaş, Ivan Patzaichin şi Cristian Ţopescu au primit decoraţia regala "Nihil Sine Deo"”. Mediafax (на језику: румунски). 2010-09-13. Приступљено 2025-10-28. 
  11. ^ а б „Hall of Fame – 2012”. IAAF. Приступљено 10. 10. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јоланда_Балаш&oldid=30500221”