Јордан Стајић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Јордан Стајић
Др Јордан Стајић
Лични подаци
Датум рођења(1868-01-25)25. јануар 1868.
Место рођењаВрање,  Османско царство
Датум смрти28. јануар 1949.(1949-01-28) (81 год.)
Место смртиБеоград,  ФНР Југославија
Војна каријера
Служба1897 — 1932.
Чин Санитетски генерал[а]
Учешће у ратовимаПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
ОдликовањаОрден Белог орла
Орден Карађорђеве звезде

Јордан Стајић (Врање, 25. јануар 1868 — Београд, 28. јануар 1949) био је српски хирург, учесник Балканских и Првог светског рата, санитетски генерал, начелник санитетске службе у Министарству војске и морнарице Краљевине Југославије од 1928. до 1932.

Јордан Стајић припадао је групи првих пет школованих српских војних хирурга с краја 19. и с почетка 20. века. У тој групи заједно са њим били су и пуковник Роман Сондермајер, пуковник Лазар Генчић, генерал Чедомир Ђурђевић и генерал Михаило Петровић.[1]

Живот и дело[уреди | уреди извор]

Слушаоци Првог апликационог курса за ниже санитетске официре, са својим наставницима. Начелник санитетски, генерал Др. Јордан Стајић са управником Војне болнице и шефовима одељења.[2]

Јордан Стајић рођен је у Врању 25. јануара 1868. године. Оновну школу и ниже разреде гимназије завршио је у Врању, а средњу у Крагујевцу.[3] Након заршене средње школе студије медицине започео је на Медицинском факултету у Грацу, а наставио у Бечу, где је и дипломирао 1898. године.[4]

По повратку са студија у Србију ступио је у војну службу. Како је у том периоду војни санитет српске војске имао мали број школованих специјалиста, хирурга, одлучено да се Стајић пошаље на специјализацију хирургије на клинику професора Гусенбауера у Бечу.[5]

По повратку са специјализације Стајић је постављен за шефа Хируршког одељења Војне болнице у Ваљеву. Ту је почео његов веома цењен и успешан хируршки рад, који се уз мањи прекид током Балканских ратова наставио све до Првог светског рата и Албанске голготе.

Када је 1915. године избила велика епидемије пегавца у ваљевском крају, иако хирург, Стајић је у Ваљеву радио на сузбијања епидемије.[1] У току епидемије и сам је оболео од пегавог тифуса, али је и поред тога даноноћно радио на хируршком збрињавању рањеника.[6] Због изузетне хируршке вештине и брзине, Лазар Генчић га је назвао "Српски Лареј".[5]

Стајић се заједно са српском војском повлачи преко Албаније крајем 1915. године. Све време током Албанске голготе оперисао је српске војнике и избегло становништво. Међу њима оперисао је и престолонаследника Александра од упале слепог црева.[5]

У периоду када се српска војска опорављала и реорганизовала на Крфу, Стајић је од стране српске Врховне команде упућен у Француску, на фронт у околини Вердана и Вогеза, како би се упознао са организацијом рада санитетске и и хируршке службе у француској војсци.[3] По повратку из Француске упућен је на Солунски фронт где је кратко време био начелник санитета Врховне команде српске војске, а затим управник и шефа Хируршког одељења Српске војне болнице у Солуну.[1] На тој дужности остао је до краја Великог рата.

По завршетку Првог светског рата Стајић се поново вратио у Ваљево где је обављао дужност начелника Хируршког одељења Војне болнице у Ваљеву. Током 1922. године премештен је у Скопље на дужност начелник санитета III Армијске области, и ту дужност обављао је до 1925. године.[3]

Године 1928. постављен је за начелника санитетске службе у Министарству војске и морнарице, и произведен у чин генерала. На овој дужности био је до 1932. године, када је, по својој молби, пензионисан.[3]

Основао је Војно-хигијенски завод, значајно је унапредио војно-санитетску службу, покренуо и издавање Војно-санитетског гласника. После пензионисања радио је у Друштву црвеног крста и у Лиги против туберкулозе. Био је учесник Првог конгреса српских лекара и природњака 1904. године и Првог југословенског састанка за оперативну медицину 1911. године.[7]

Јордан Стајић преминуо је 28. јануара 1949. године у Београду у 81. години живота.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Др Стајић Ј. Искуства у терапији холелитијазе, Српски архив за целокупно лекарство, год. 33, број 5-6. година (1931). стр. 331
  • Др Стајић Ј. Поводом предавања Мијушковића: "„Хирургја дијафрагме“", Српски архив за целокупно лекарство, год. 31, број 8, година (1929). стр. 703.
  • Др Стајић Ј. Поводом предавања А. Николића, Српски архив за целокупно лекарство, год. 35, број 9, година (1933). стр. 564.
  • Др Стајић Ј. О илеусу, Српски архив за целокупно лекарство, год. 17, година (1911). стр. 596
  • Др Стајић Ј. Три случаја акромегалије и њихови етиолошки моменти. Саопштење I Југословенског хируршког конгресау Београду. Српски архив за целокупно лекарство, год. 17, година 1911.
  • Др Стајић Ј. Два случаја: hernia diaphragmatica congenital falsa seu spuria, Српски архив за целокупно лекарство, год. 17, година (1911). стр. 606
  • Др Стајић Ј. Нова метода радикалне операције ингвиналне киле, Српски архив за целокупно лекарство, год. 17, година (1911). стр. 610

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ранг дивизијског генерала у стручним службама изостављана је у формација дивизија.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Чоловић Б. Радоје, Хроника хирургије у Србији, Београд : Просвета, 2002 (Суботица : Бирографика). стр. 565.
  2. ^ „Слике из Српске Историје”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2015. г. Приступљено 6. 8. 2015. 
  3. ^ а б в г Др Ђорђевић А., Јордан Стајић (1868—1949), Некролог, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, год. 47, година 1949, свеска 5/6. стр. 510–511.
  4. ^ Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 785.
  5. ^ а б в Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014 (Београд : Војна штампарија). стр. 254.
  6. ^ Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 190.
  7. ^ Чоловић Б. Радоје, Хроника хирургије у Србији, Београд : Просвета, 2002 (Суботица : Бирографика). стр. 565.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)
  • Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија)
  • Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007. (Београд : "Филип Вишњић")
  • Др. Кујунџић, Српски хирурзи, Здравље : лист за лекарске поуке о здрављу и болестима, Београд : Централни хигијенски завод, год. 6, септембар 1911, број 9.
  • Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 1, 1748-1899 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981.
  • Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 2, 1900-1918 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981.
  • Српска библиографија : књиге : 1868-1944 / главни редактор Миодраг Живанов, Београд : Народна библиотека Србије, 1989- (Београд : Стандард 2), Књ. 16: РИ-СРЕЋ. - XV. стр. 592
  • Одлазак Генерала Д-р Јордана Стајића, Војно-санитетски гласник / уредник Ј. Т. Стајић, год. 2, година 1931, бр. 4. стр. 727-729.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јордан_Стајић&oldid=27535237”