Јосеф Гочар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јосеф Гочар

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 13. март 1880.
Место рођења Семин (Аустроугарска)
Датум смрти 10. септембар 1945.(1945-09-10)(65 год.)
Место смрти Јичин (Чехословачка)
Дела

Јосеф Гочар (чеш. Josef Gočár; Семин, 13. март 1880Јичин, 10. септембар 1945), био је чешки архитекта и урбаниста и важио је за протагонисту у савременој чешкој архитектури и урбанизму 20. века, не само као архитекта већ и као професор на Академији ликовне уметности у Прагу.

Биографски подаци[уреди]

Легиобанка у стилу чешког рондокубизма 1921. године

Родио се у породици пиварских радника. Године 1891. породица се преселила у Бохдач. Од 1892. године студира ниже релације у Пардубицама а 1903. године уписује студије на Уметничкој школи у Прагу. Гочар је студирао између осталог и код Јана Коћере у Прагу и сматра се да је његов ђак. Од 1905. године почиње са првим пројектима у Храдцу Кралове. После рада у атељеу Јана Коћере и осамостаљења постаје члан Удружења архитеката и 1909—1910. реализује веће пројекте.

Карактеристике дела[уреди]

Његова дела су у почетку била у стилу кубизма, пре него се определио за специјални правац у архитектури чешке- рондокубизам. Крајем двадесетих година добила су његова дела функционалистичке форме. Нарочито је учествовао и допринео у урбанистичком и архитектонском решењу града Храдца Кралове.

Гочар се истакао не само у архитектури и урбанизму већ је радио и на Академији ликовне уметности у Прагу прво као професор после смрти Јана Котеру а од 1928. године је био декан ове академије.

Чешка архитектура у Београду[уреди]

Почетком 1925. године у Београду је приређена изложба уметничког удружења »Манес« из Прага, чији су чланови били: Јозеф Гочар, Павел Јанак, Јозеф Калоус, Ладислав Махоњ и Отакар Новотни. Тада су по први пут у Београду излагана архитектонска дела која не припадају академском еклектичком стилу, већ новим тенденцијама модерне архитектуре, а београдска стручна јавност имала је прилику да се упозна са новим токовима развоја у чешкој архитектури. Ова изложба је начинила значајан утицај на скретање пажње српске архитектонске јавности према новим догађањима у архитектури који су се у то време дешавали изван Србије.

Дела[уреди]

Литература[уреди]

  • Architektura ČSSR č.5/1969 članek; "Rondokubismus" Márie Benešová,Praha 1969.
  • Josef Gočár Márie Benešová, Praha, 1958.
  • PSN nakladatelstvi ČAV, Praha 1966.
  • de Wikipedia

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]