Јосип Стритар

С Википедије, слободне енциклопедије
Јосип Стритар
Rudolf Jakhel - Josip Stritar (cropped).jpg
Јосип Стритар
Датум рођења(1836-03-06)6. март 1836.
Место рођењаДолењска
 Аустријско царство
Датум смрти25. новембар 1923.(1923-11-25) (87 год.)
Место смртиРогашка Слатина
 Краљевина СХС

Јосип Стритар (словен. Jožef Stritar; 6. март 1836 — 25. новембар 1923) био је словеначки писац, песник, есејиста, први естетски критичар, драмски писац, издавач и преводилац.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 6. марта 1836. у Долењској, у Аустријском царству. Рано детињство провео је у родном селу Подсмрека, а школовао се у Љубљани. Његови родитељи су били Андреј Стритар и Уршула Јакич. Године 1855. одлази на студије у Беч, завршава их 1874. након чега постаје помоћни учитељ у Херналској гимназији. После 1878. ради као професор у Јозефштату, где остаје до пензионисања 1901. године. Вратио се у словеначке земље у јануару 1923, након што му је регионална љубљанска влада у знак признања за рад дала кућу у Рогашкој Слатини. Тамо је живео до своје смрти 25. новембра 1923. Сахрањен је у Љубљани.[2]

Главна улица која води до Тромостовје названа је по њему Stritarjeva ulica. Његова кућа претворена је у етнографски музеј.

Рад[уреди | уреди извор]

Један од његових важних доприноса био је увод у издање сабраних песама Франце Прешерна из 1866. године, где је указао на важност својих песама за словеначки национални идентитет у настајању. Превео је 1880-их и 1890-их већи део Библије на словеначки језик, које је објавило британско и страно библијско друштво.

Упркос томе што је већи део свог живота провео у Бечу, у његовом родном месту многи су га ценили чак и за живота. Године 1919. постао је почасни члан Хрватске академије знаности и уметности.[3]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге

  • Klasje – увод у издање Прешернових сабраних песама (1866)
  • Svetinova Metka, 1868.
  • Pesmi, 1869.
  • Pasji pogovori, 1870.
  • Zorin, 1870.
  • Dunajski soneti, 1872.
  • Prešernova pisma iz Elizije, 1872.
  • Gospod Mirodolski, 1876.
  • Rosana, 1877.
  • Sódnikovi, 1878.

Књиге за децу

  • Orest, 1866 или 1867.
  • Medeja, 1870.
  • Regulovo slovo, 1870.
  • Najemnina, 1876.
  • Oderuh, 1876.
  • Rejenka, 1876.
  • Zapravljivec, 1876.
  • Zorko, 1877.
  • Klara, 1880.
  • Po velikem požaru; Slike iz življenja dunajskega, 1882.
  • Nedolžen!, 1883.
  • Pravo junaštvo, 1885.
  • Logarjevi, 1899.

Књиге за младе

  • Pod lipo, 1895.
  • Jagode, 1899.
  • Zimski večeri, 1902.
  • Lešniki, 1906.

Превод Библије

  • Novi Testament, 1881, заједно са Франц Ремеком и Матијом Ваљавећем
  • Psalmi Davidovi, 1881.
  • Pregovori, 1883.
  • Prva knjiga Mojzesova, 1885.
  • Izaija, 1889.
  • Jeremija, 1898.
  • Žalostne pesmi Jeremija preroka, 1898.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Velike Lašče Municipality site”. Josip Stritar (на језику: словеначки). Velike Lašče Municipality. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2011. Приступљено 27. 10. 2011. 
  2. ^ Gašper Troha, Sebastijan Pregelj: Ljubljana Literary Trail, pgs. 25–26, Beletrina, 2011, ISBN 978-961-242-362-9
  3. ^ Helga Glušič, Sto Slovenskih Pripovednikov (Ljubljana: Prešernova družba, 1996) ISBN 961-6186-21-3

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Јосип Стритар на Викимедијиној остави