Јосиф Бродски

С Википедије, слободне енциклопедије
Јосиф Бродски
Joseph Brodsky 1988.jpg
Пуно имеИосиф Александрович Бродский
Датум рођења(1940-05-24)24. мај 1940.
Место рођењаЛењинград, СССР
Датум смрти28. јануар 1996.(1996-01-28) (55 год.)
Место смртиЊујорк, САД
НародностЈевреј
СупружникМарина Базманова (1962–1967)
Марија Кузнецова
Језик стварањаруски, енглески[1]
Књижевни жанрпесник, есејист, драматург, преводилац, педагог
Утицаји одМарина Цветајева
Ана Ахматова
Осип Манделштаm
Вистан Хју Оден
Роберт Фрост
НаградеНобелова награда за књижевност (1987)

Потпис

Јосиф Александрович Бродски (рус. Ио́сиф Алекса́ндрович Бро́дский; Лењинград, 24. мај 1940Њујорк, 28. јануар 1996), руски је песник и есејиста јеврејског порекла, добитник Нобелове награде за књижевност 1987. године.

Живот и дело[уреди | уреди извор]

Рођен је у јеврејској породици, оцу Александру Ивановичу Бродском (1903—1984) и мами Марији Мојсејевни Волперт (1905—1983) у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург). Отац Александар је био мајор у Совјетској морнарици и радио као војни фоторепортер а након рата у фотолабораторију поморског музеја Петра Великог, док је мама Марија радила као књиговођа. Јосиф је похађао неколико основних школа (Школа бр. 203, Школа бр. 196 и Школу бр. 181 - где је понављао 7 разред). [2] У петнаестој години, након седмог разреда, напустио је школу и покушао да се, безуспешно, упише у подморничку школу (Друго Балтско училишче), према Јосифу разлог је био јеврејско порекло а званично није прошао здравствени преглед - астигматизам левог ока. [2] Вратио се за једну годину у школу бр. 196 након чега се, као 15-годишњак, запослио у фабрици Арзенал, где је радио на глодалици. [3]

Након одлуке да постане лекар радио је разне послове у болницама. Поред тога радио је на свом образовању. Научио је енглески и пољски језик (како би могао да преводи поеме Чеслава Милоша, који је био његов пријатељ). Проучавао је класичну филозофију, религију, енглеску и америчку поезију. Почео је да пише 1956. године. На његову поезију утицала је Ана Ахматова. У Совјетској Русији његова дела нису објављена, док је у САД објавио Песме и поеме (1965), Сећања на Т. С. Елиота (1967) и збирку поезије Станица у пустињи (1970).

Године 1963, оптужен је за „друштвени паразитизам“ и осуђен на присилни рад у области Архангелска.[4] Казна му је смањена након протеста еминентних совјетских и европских књижевника као што су Јевгениј Јевтушенко и Жан Пол Сартр.

Године 1972, био је принуђен [а] да напусти СССР. [5] Настањује се у САД где као амерички држављанин предаје историју руске и енглеске књижевности на колеџу у Маунт Холиоку. У САД објавио је следећа дела: Крај бел епока (1977), Део говора (1977), Нове станице за Август (1982), драму Мрамор (1984), есеја Удовољити сенци (1986), Уранија (1987), Водени жиг (1991), О туговању и разуму. За збирку есеја Удовољити сенци добио је престижну награду америчке књижевне критике 1986, а наредне године постаје почасни доктор универзитета у Јејлу као и члан Америчке академије и Института за књижевност. Добио је Нобелову награду за књижевност 1987. године, а 1991. одликован је Легијом части.[4]

Књижевни утицај[уреди | уреди извор]

На Бродског су највише утецала дела Марине Цветајеве, Ане Ахматове, Роберта Фроста и Вистана Хјуг Одена. За литературу 20. века као „најинтересантнију појаву” имао је Марину Цветајеву у руској књижевности и Фроста у енглеској литератури. [6]

Јосиф Бродски је умро од срчаног удара у Њујорку 28. јануара 1996. године. По сопственој жељи сахрањен је на гробљу Сан Микеле у Венецији. [б]

У Санкт Петербургу је у децембру 2021. године отворен Музеј Јосифа Бродског.[7]

Цитати[уреди | уреди извор]

  • Постоје злочини гори од спаљивања књига. Један од њих је не читати их.
  • Свака списатељска каријера почиње као трагање за светошћу, за самоусавршавањем. Пре или касније, а по правилу веома брзо, човек открива да његова оловка остварује много више од његове душе.

Радови[уреди | уреди извор]

Поетске колекције[уреди | уреди извор]

  • 1967: Elegy for John Donne and Other Poems, selected, translated, and introduced by Nicholas William Bethell, London: Longman[8]
  • 1968: Velka elegie, Paris: Edice Svedectvi
  • 1972: Poems, Ann Arbor, Michigan: Ardis
  • 1973: Selected Poems, translated from the Russian by George L. Kline. New York: Harper & Row
  • 1977: A Part of Speech[9]
  • 1977: Poems and Translations, Keele: University of Keele
  • 1980: A Part of Speech, New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 1981: Verses on the Winter Campaign 1980, translation by Alan Myers.–London: Anvil Press
  • 1988: To Urania: Selected Poems, 1965–1985, New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 1995: On Grief and Reason: Essays, New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 1996: So Forth: Poems, New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 1999: Discovery, New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 2000: Collected Poems in English, 1972–1999, edited by Ann Kjellberg, New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 2001: Nativity Poems, translated by Melissa Green–New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 2020: Selected Poems, 1968-1996, edited by Ann Kjellberg, New York: Farrar, Straus & Giroux

Збирке есеја и интервјуа[уреди | уреди извор]

  • 1986: Less Than One: Selected Essays, New York: Farrar, Straus & Giroux. (Winner of the National Book Critics Circle Award)
  • 1992: Watermark, Noonday Press; New York: Farrar, Straus & Giroux, reflecting the writer’s love affair with Venice, where he stayed at least 20 times.
  • 1995: On Grief and Reason: Essays. Farrar, Straus and Giroux.
  • 2003: Joseph Brodsky: Conversations, edited by Cynthia L. Haven. Jackson, Miss.: University Press of Mississippi Literary Conversations Series.

Драме[уреди | уреди извор]

  • 1989: Marbles : a Play in Three Acts, translated by Alan Myers with Joseph Brodsky.–New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 1991: Democracy! in Granta 30 New Europe, translated by Alan Myers and Joseph Brodsky.

У филму[уреди | уреди извор]

  • 2008 - A Room And A Half (Полторы комнаты или сентиментальное путешествие на родину
  • 2015 - Brodsky is not a Poet (Бродский не поэт, Brodskiy ne poet)
  • 2018 - Dovlatov (Довлатов)[10][11]

Колекције на руском[уреди | уреди извор]

  • 1965: Stikhotvoreniia i poemy, Washington, D.C. : Inter-Language Literary Associates
  • 1970: Ostanovka v pustyne, New York: Izdatel'stvo imeni Chekhova (Rev. ed. Ann Arbor, Mich.: Ardis, 1989)
  • 1977: Chast' rechi: Stikhotvoreniia 1972–76, Ann Arbor, Mich.: Ardis
  • 1977: Konets prekrasnoi epokhi : stikhotvoreniia 1964–71, Ann Arbor, Mich.: Ardis
  • 1977: V Anglii, Ann Arbor, Mich.: Ardis
  • 1982: Rimskie elegii, New York: Russica
  • 1983: Novye stansy k Avguste : stikhi k M.B., 1962–1982, Ann Arbor, Mich.: Ardis
  • 1984: Mramor, Ann Arbor, Mich.: Ardis
  • 1984: Uraniia : Novaia kniga stikhov, Ann Arbor, Mich.: Ardis
  • 1989: Ostanovka v pustyne, revised edition, Ann Arbor, Mich.: Ardis, 1989 (original edition: New York: Izdatel'stvo imeni Chekhova, 1970)
  • 1990: Nazidanie : stikhi 1962–1989, Leningrad : Smart
  • 1990: Chast' rechi : Izbrannye stikhi 1962–1989, Moscow: Khudozhestvennaia literatura
  • 1990: Osennii krik iastreba : Stikhotvoreniia 1962–1989, Leningrad: KTP LO IMA Press
  • 1990: Primechaniia paporotnika, Bromma, Sweden : Hylaea
  • 1991: Ballada o malen'kom buksire, Leningrad: Detskaia literatura
  • 1991: Kholmy : Bol'shie stikhotvoreniia i poemy, Saint Petersburg: LP VTPO "Kinotsentr"
  • 1991: Stikhotvoreniia, Tallinn: Eesti Raamat
  • 1992: Naberezhnaia neistselimykh: Trinadtsat' essei, Moscow: Slovo
  • 1992: Rozhdestvenskie stikhi, Moscow: Nezavisimaia gazeta (revised edition in 1996)
  • 1992–1995: Sochineniia, Saint Petersburg: Pushkinskii fond, 1992–1995, four volumes
  • 1992: Vspominaia Akhmatovu / Joseph Brodsky, Solomon Volkov, Moscow: Nezavisimaia gazeta
  • 1992: Forma vremeni : stikhotvoreniia, esse, p'esy, Minsk: Eridan, two volumes
  • 1993: Kappadokiia.–Saint Petersburg
  • 1994: Persian Arrow/Persidskaia strela, with etchings by Edik Steinberg.–Verona: * Edizione d'Arte Gibralfaro & ECM
  • 1995: Peresechennaia mestnost ': Puteshestviia s kommentariiami, Moscow: Nezavisimaia gazeta
  • 1995: V okrestnostiakh Atlantidy : Novye stikhotvoreniia, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 1996: Peizazh s navodneniem, compiled by Aleksandr Sumerkin.–Dana Point, Cal.: Ardis
  • 1996: Rozhdestvenskie stikhi, Moscow: Nezavisimaia gazeta, revised edition of a work originally published in 1992
  • 1997: Brodskii o Tsvetaevoi, Moscow: Nezavisimaia gazeta
  • 1998: Pis'mo Goratsiiu, Moscow: Nash dom
  • 1996 and after: Sochineniia, Saint Petersburg: Pushkinskii fond, eight volumes
  • 1999: Gorbunov i Gorchakov, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 1999: Predstavlenie : novoe literaturnoe obozrenie, Moscow
  • 2000: Ostanovka v pustyne, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 2000: Chast' rechi, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 2000: Konets prekrasnoi epokhi, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 2000: Novye stansy k Avguste, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 2000: Uraniia, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 2000: Peizazh s navodneniem, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 2000: Bol'shaia kniga interv'iu, Moscow: Zakharov
  • 2001: Novaia Odisseia : Pamiati Iosifa Brodskogo, Moscow: Staroe literaturnoe obozrenie
  • 2001: Peremena imperii : Stikhotvoreniia 1960–1996, Moscow: Nezavisimaia gazeta
  • 2001: Vtoroi vek posle nashei ery : dramaturgija Iosifa Brodskogo, Saint Petersburg: Zvezda

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бродски је Брежњеву писао писмо, где га молио да остане у Русији и бави са литературом па макар и као преводилац.
  2. ^ Сахрањен је недалеко од Сергеја Дјагиљева и Игора Стравинског, према Саламону Волкову тај део се звао "гробље прогнаника"

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Joseph Brodsky - Biography”. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2013. Приступљено 14. 6. 2017. 
  2. ^ а б Volkov 2009, стр. 12.
  3. ^ Volkov 2009, стр. 13.
  4. ^ а б „Јосиф Бродски - Биографија”. Прелепа поезија. Архивирано из оригинала на датум 19. 01. 2019. Приступљено 19. 1. 2019. 
  5. ^ Volkov 2009, стр. 208.
  6. ^ Volkov 2009, стр. 93.
  7. ^ Музеј Нине Фјодоровне („Политика”, 5. октобар 2021)
  8. ^ „Joseph Brodsky Bibliography”. nobelprize.org. 1987. Приступљено 1. 1. 2009. 
  9. ^ McFadden, Robert Dennis (29. 1. 1996). „Joseph Brodsky, Exiled Poet Who Won Nobel, Dies at 55”. The New York Times. Приступљено 1. 1. 2009. 
  10. ^ Alperina, Susanna (21. 4. 2015). „Alexei German Jr. started work on the film "Dovlatov". Russian Gazette (на језику: руски). Приступљено 21. 2. 2022. 
  11. ^ Алексей Герман: Довлатов — это наш миф // RIA Novosti

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]