Јосија

С Википедије, слободне енциклопедије
Јосија
Josiah.gif
Јосија слуша читање закона
Датум рођења648. п. н. е.
Датум смрти609. п. н. е.
Место смртиЈерусалим
ДинастијаДавидовци
ОтацАмон
МајкаЈедида
ПотомствоJehoiakim, Зедекија, Jehoahaz of Judah
Краљ Јудеје
Период640. п. н. е.-609. п. н. е.
ПретходникАмон

Јосија (хебр. יֹאשִׁיָּהוּ — „помаже га Бог“; приближно 649609 п. н. е.) био је краљ Јудеје у периоду 640. п. н. е. до 609. п. н. е. Био је син Амона и Једиде. Деда му је био краљ Манасех, кога Јосијини извори криве да се окренуо од јеврејске вере, и да је преуредио Храм за идолатријску службу. Јосији неки историчари приписују да је успоставио јеврејске свете списе као део деуторономске реформе која се збила током његове владавине.[1][2]

Главни извор података о његовог владавини су Књига о Краљевима (22-23) и Књига Летописа (34-35), као и бројни документи које су археолози датирали у Јудеју његовог времена, укључући бројне печатњаке датиране у доба његове владавин.

Сматра се да је он наредио писање историјско-религијских списа која ће се касније објединити Стари завјет (за Јевреје: Танах), у циљу пропаганде према Израелу (северно јеврејско царство), како би га спојио с Јудејом (јужно јеврејско царство), којом је владао.[3] Он је у Староме завјету представљен као позитивна личност.

Владавина[уреди | уреди извор]

Свето писмо наводи како је Јосија на власт дошао „вољом народа“, те да је у 18. години владавине почео потицати поданике да поштују искључиво Јахвеа. Исте је године наредио да се уништите све идоли, односно кипови Баала и Ашераха који су се налазили у Храму. Свештеници тих култова су побијени, а онима који су били сахрањени су ископане и спаљене кости. Јосија је прогонио идолопоклонике у остатку Јудеје. Истовремено је врховни свештеник Хикија прикупио порезе како би поправио Храм, занемарен у доба владавине Манесеха и Амона.

Док је Хикија чистио робу с благом у Храму, пронашао је спис Торе. Потом га је дао Јосији који га је после прочитао јерусалемском народу као Поновљени закон.

У доба Јосијине владавине, почела је слабити асирска моћ, те су Јуда и њен краљ искористили прилику како би поновно стекли не само независност, него и проширили територију Јуде на подручје некадашњег Израиља.

Смрт[уреди | уреди извор]

Јосија се године 609. п. н. е. супротставио египатски фараону Нехоу II који је тада покушао спасити последње упориште својих асирских савезника у Харану. Јосија, који је тада био у савезништву с Вавилонцима, га је покушао зауставити. Дошло је до битке у којој су Египћани победили, а Јосија смртно рањен.

Смрт Јосије, који се сматрао једним од најправеднијих и најбогобојазнијих краљева, представљала је тежак ударац за јудаизам и за краљевство. Јуда је потпала под египатски утицај, а њени владари су се вратили политеизму.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Josiah king of Judah”. Britannica. Приступљено 18. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Josiah”. Jewish Virtual Library. Приступљено 18. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Who Really Wrote the Biblical Books of Kings and the Prophets?”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]