Јосија
| Јосија | |
|---|---|
 Јосија слуша читање закона | |
| Датум рођења | 648. п. н. е. |
| Датум смрти | 609. п. н. е. |
| Место смрти | Јерусалим |
| Династија | Давидовци |
| Отац | Амон |
| Мајка | Једида |
| Потомство | Jehoiakim, Зедекија, Jehoahaz of Judah |
| Краљ Јудеје | |
| Период | 640. п. н. е.-609. п. н. е. |
| Претходник | Амон |
Јосија (хебр. יֹאשִׁיָּהוּ — „помаже га Бог“; приближно 649—609 п. н. е.) био је краљ Јудеје у периоду 640. п. н. е. до 609. п. н. е. Био је син Амона и Једиде. Деда му је био краљ Манасех, кога Јосијини извори криве да се окренуо од јеврејске вере, и да је преуредио Храм за идолатријску службу. Јосији неки историчари приписују да је успоставио јеврејске свете списе као део деуторономске реформе која се збила током његове владавине.[1][2]
Главни извор података о његовог владавини су Књига о Краљевима (22-23) и Књига Летописа (34-35), као и бројни документи које су археолози датирали у Јудеју његовог времена, укључући бројне печатњаке датиране у доба његове владавин.
Сматра се да је он наредио писање историјско-религијских списа која ће се касније објединити Стари завјет (за Јевреје: Танах), у циљу пропаганде према Израелу (северно јеврејско царство), како би га спојио с Јудејом (јужно јеврејско царство), којом је владао.[3] Он је у Староме завјету представљен као позитивна личност.
Владавина[уреди | уреди извор]
| Краљеви Јудеје |
|---|
Свето писмо наводи како је Јосија на власт дошао „вољом народа“, те да је у 18. години владавине почео потицати поданике да поштују искључиво Јахвеа. Исте је године наредио да се уништите све идоли, односно кипови Баала и Ашераха који су се налазили у Храму. Свештеници тих култова су побијени, а онима који су били сахрањени су ископане и спаљене кости. Јосија је прогонио идолопоклонике у остатку Јудеје. Истовремено је врховни свештеник Хикија прикупио порезе како би поправио Храм, занемарен у доба владавине Манесеха и Амона.
Док је Хикија чистио робу с благом у Храму, пронашао је спис Торе. Потом га је дао Јосији који га је после прочитао јерусалемском народу као Поновљени закон.
У доба Јосијине владавине, почела је слабити асирска моћ, те су Јуда и њен краљ искористили прилику како би поновно стекли не само независност, него и проширили територију Јуде на подручје некадашњег Израиља.
Смрт[уреди | уреди извор]
Јосија се године 609. п. н. е. супротставио египатски фараону Нехоу II који је тада покушао спасити последње упориште својих асирских савезника у Харану. Јосија, који је тада био у савезништву с Вавилонцима, га је покушао зауставити. Дошло је до битке у којој су Египћани победили, а Јосија смртно рањен.
Смрт Јосије, који се сматрао једним од најправеднијих и најбогобојазнијих краљева, представљала је тежак ударац за јудаизам и за краљевство. Јуда је потпала под египатски утицај, а њени владари су се вратили политеизму.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Josiah king of Judah”. Britannica. Приступљено 18. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Josiah”. Jewish Virtual Library. Приступљено 18. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Who Really Wrote the Biblical Books of Kings and the Prophets?”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20.
