Јотовање у новоштокавским дијалектима

Из Википедије, слободне енциклопедије

Јотовање је спајање непалаталних сугласника ц, д, г, х, к, л, н, с, т и з с гласом ј при чему се у речима стварају палатални сугласници ч, ђ, ж, ш, љ, њ, и ћ.

Примери:

  • ц+ј = ч клицати - кличем
  • д+ј = ђ млад - млађи
  • л+ј = љ далек - даљи
  • н+ј = њ танак - тањи
  • с+ј = ш писати - пишем
  • т+ј = ћ платити - плаћен
  • з+ј = ж брз - бржи
  • за поређење придева користи се суфикс -ји. У овом случају суседни тврди сугласници постају меки: тврд > тврђи, брз > бржи.
  • инструментал једнине именица мушког рода на сугласник: со > сољу, глад > глађу
  • глаголи који имају тематски вокал И: молити > мољен, пазити > пажен
  • у творби речи - збирне именице: зеље, грање, пруће
  • други примери: порубити > порубљен, молити > мољах

Јотовањем се сматра и нешто другачија појава, када се између двоуснених сугласника б, м, п и зубноусненог сугласника в и палатала ј уметне сугласник л, који с гласом ј даје љ (глуп - глупљи, гроб - гробље, здрав - здравље, храмати - храмљем). Та се гласовна промена зове епентетско (уметнуто) л.


Спољашње везе[уреди]