Јошавка Доња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јошавка Доња
Crkva u Donjoj Josavci.JPG
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаЧелинац
Становништво
 — (2013)959
Географске карактеристике
Координате44°26′ СГШ; 17°14′ ИГД / 44.44° СГШ; 17.24° ИГД / 44.44; 17.24Координате: 44°26′ СГШ; 17°14′ ИГД / 44.44° СГШ; 17.24° ИГД / 44.44; 17.24
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина149 км2
Јошавка Доња на мапи Босне и Херцеговине
Јошавка Доња
Јошавка Доња
Остали подаци
Поштански број78244
Позивни број00387 51

Јошавка Доња је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Челинац које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 959 становника.

Географија[уреди]

Јошавка захвата геопростор између 44°43'12" сјеверне географске ширине и 17°27'49" источне георафске дужине. Смјештена је у средишњем дијелу општине Челинац, која се налази у Бањалучкој регији. У односу на добојско-бијељинску регију има периферни положај. Јошавка захвата површину од око 150 km². Границе иду сливом рјечице Јошавке, развуђем према Турјаници на сјеверу, Врбање на југу и Шњеготине и Укрине на истоку. Од Бањалуке је удаљена 27 км и са Челинцом и Бањалуком је повезује регионални пут и жељезнички пут према Добоју.

Историја[уреди]

Назив Јошавка први пут се спомиње у Турском попису из 1691. године, као једно он насељених мјеста.

Период Аустоугарске[уреди]

Анексијом Босне и Херцеговине у састав Аустроугарске монархије улази и Јошавка.

Pilana Lazara Milica iz 1904. godine
Pilana Lazara Milica iz 1904. godine

1890. године Аустроугарска гради цесту Бањалука — Челинац — Котор Варош, а један крак у дужини од 25 км од Челинца одвојен је уз рјечицу Јошавку према Тромеђи, како би се олакшао извоз шуме из Јошавке и Шњеготине. На сјечи, лагеровању и обради дрвета било је запослено 250 Јошављана. 1900. у Јошавки је изграђена и почела са радом најмодернија пилана тог времена у овом дијелу Босне и Херцеговине, у којој је радило 300 радника.

Аустроугарска је 1900. године отворила прву школу на овом подручју, у насељу Јеловача.

Краљевина СХС[уреди]

Кроз Први свјетски рат, двадесетак добровољаца из Јошавке одлази на Солунски фронт и прикључује се Српској војци.

Формирањем Краљевине Југославије и новом територијалном организацијом формирана је општине Јошавка.

Други Свјетски рат[уреди]

Догађаји у Јошавки почетком Другог свјетског рата, никако се не могу посматрати изоловано од збивања на ширем југословенском простору. Градња пруге Бања Лука — Добој кроз Јошавку непосредно пред рат омогућила је да се у том крају почну окупљати чланови Комунистичке партије гдје је ширила своје идеје. Међу њима је био и Ђуро Пуцар Стари који је чак у Јошавки отворио и ковачку радњу само за те потребе и из ње руководио партијским радом.

Прва оружана акција у Јошавки извршена је 15. септембра 1941. године када је нападнута и освојена жандармеријска станица.

Dr Mladen Stojanovic
Dr Mladen Stojanovic

У близини школе на Липовцу (узвишење изнад Челинца), 5. марта отворила се борба из између, очито неопрезне, групе партизана и четника. Др Младен Стојановић је тешко рањен у главу, а погинуло је једанаест партизана. Одатле су Младена донијели у стару општинску зграду у Челинац. Неколико дана касније др Младен је премјештен у кућу Данила Вуковића у Горњу Јошавку, гдје се и опоравио. Лијечила га је др Даница Перовић, партизански љекар.

Kuca Danila Vukovica
Kuca Danila Vukovica

У ноћи, између 30. на 31. март, дошли су Драгутин Антонић из Јошавке и Славко Јунгић из Челинца и рекли да су од Раде добили наређење да Младена доведу у његов штаб око два километра даље. Младен није хтио поћи и они су од њега узели пиштољ и пушку и отишли. 1. априла 1942. године, вратила се група четника са наредбом да доведу Младена у Радин штаб. У кућу Данила Вуковића ушли су Станко Врховац и Тривун Моравац из прњаворског села Кокори. Наредили су Михајлу Гаврићу и Гаври Бајићу да Младена ставе на ћебе и изнесу га из куће. Однијели су га око двије стотине метара даље у поток и стријељали. Учесници и свједпци догађаја тврде да се овдје радило искључиво о неодговорности и хировитости једне групе, а никако о наређењу и принципу Раде Радића, односно четничког вођства.

Наредног дана извршена је подјела између партизана и четника, на Равној Гори изнад Челинца.

Станко Врховац и Тривун Моравац су касније погинули. Славко Јунгић је послије рата ухваћен у сјечи шуме у Славонији и осуђен као првооптужени за Младеново убиство, на двадесет, а одлежао је петнаест година. Умро је, а није му се испунила жеља да се објави његово свједочење. Драгутин Антонић је у исто вријеме осуђен на петнаест, а одлежао је дванаест година.

СФРЈ[уреди]

1953. године, новом територијалном подјелом СФРЈ, Јошавка улази у састав новоформиране општине Челинац.

Република Српска[уреди]

Јошавка је дала огроман допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату, дајући 39 живота за одбрану и очување Републике Српске.

Становништво[уреди]

Јошавка Доња[1][2] Попис 2013: Укупно 779 становника
Година пописа 1991. 1981. 1971.
Срби 937 (97,91 %) 2 208 (91,89 %) 2 403 (99,13 %)
Хрвати 2 (0,209 %) 4 (0,166 %) 3 (0,124 %)
Бошњаци 1 (0,042 %)
Албанци 1 (0,041 %)
Југославени 9 (0,940 %) 164 (6,825 %)
Остали 9 (0,940 %) 26 (1,082 %) 17 (0,701 %)
Укупно 957 2.403 2.424
  • На пописима 1981. i 1971., Јошавка Доња i Јошавка Горња биле су у једном пописном мјесту.

Познати Јошављани[уреди]

  • Раде Радић, вођа устанка 1941—1945.
  • Рајко Кузмановић, предсједник Републике Српске, академик, доктор права, политичар, предсједник Академије и наука Републике Српске.
  • Драго Бранковић, академик, декан Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци
  • Радомир Тривић, политичар
  • Славица Личина, уредник и водитељ на Радију и Телевизији Републике Српске
  • Срђан Иванковић, футсал репрезентативац БиХ

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Zolić H., Ur. (1002): Knjiga: „Nacionalni sastav stanovništva — Rezultati za Republiku po opštinama i naseljenim mjestima 1991.”, statistički bilten br. 234, Izdanje Državnog zavoda za statistiku Republike Bosne i Hercegovine, Sarajevo.
  2. ^ Internet — izvor, „Popis po mjesnim zajednicama” — http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 5, 2013) (на језику: енглески).

Спољашње везе[уреди]