Јошаничка Бања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јошаничка Бања
Staro kupatilo 0156.jpg
Старо отоманско купатило у Јошаничкој Бањи
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Рашки
Општина Рашка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1036
Географске карактеристике
Координате 43°23′21″ СГШ; 20°45′08″ ИГД / 43.389167° СГШ; 20.752222° ИГД / 43.389167; 20.752222Координате: 43°23′21″ СГШ; 20°45′08″ ИГД / 43.389167° СГШ; 20.752222° ИГД / 43.389167; 20.752222
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 550 м
Јошаничка Бања на мапи Србије
Јошаничка Бања
Јошаничка Бања
Остали подаци
Поштански број 36345
Позивни број 036
Регистарска ознака RA

Јошаничка Бања се налази на обронцима Копаоника (24 км), у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 м и има карактеристике климатског лечилишта.

Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира «Бањски борјак» (црни бор на површини од око 29 ха) који представља део посебне природне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе. Бањски комплекс је површине 1,2 ha са функцијом пасивне рекреације. Постоје уредјене стазе за пешачење за потребе рекреације становништва и гостију Јошаничке Бање.

Јошаничка Бања је, саобраћајно, добро повезана с обзиром да се налази на регионалном путу Рашка – Биљановац – Јошаничка Бања – Копаоник – Брус и на путу Јошаничка Бања – Александровац, а на 10 км од Бање пролази железничка пруга Краљево – Косовска Митровица.

Удаљена је од Београда 245 км и од Краљева 74 км. До Бање се стиже ауто-путем Београд – Ниш са одвајањем према Краљеву и магистралним путем Београд – Краљево. Јошаничка Бања је градско насеље у Србији у општини Рашка у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1036 становника.

Историјски развој[уреди]

Од 1976. године у Јошаничкој Бањи су почела хидрогеолошка истраживања термалних вода да би се утврдила локација извора, температура, лековита и друга својства. 1978. године обновљена су истраживања, и на дубини од 230 м откривени су нови извори капацитета до 2 л у секунди температуре до 48 степени целзијусових, истог састава као и остали извори.

Вода Бање била је позната и њеним историјским становницима. Наиме, воду ове Бање користили су и Римљани, а пре њих вероватно и доистзоријски становници овог подручја.

Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање нама је познато тек 1834. године. Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету а на захтев кнеза Милоша па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање.

Наредне 1835. године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846. године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша.

У свом обиласку терена, Јосиф Панчић је посветио нешто више пажње Јошаничкој Бањи и о њој рекао следеће: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија“.

Сем Хердара лековитост воде су још испитивали и лекар Куниберт, Шлезингер и Шанс 1882. године, сви из Беча. Лековитост воде су испитивали и наши лекари, др. Лека и Шчербаков.

Извори Јошаничке Бање налазе се на вулканском подручју и произишли као резултат тектонских промена у периоду од краја олигоцена до почетка делувија. Има их 13, од којих су пуноводни њих 4. Они дају 30л у секунди. Избијају из пукотина стена серпетина и трахита. На левој обали реке Јошанице испод једне стране која гравитира ка обали, налази се главни извор који даје 7л воде у секунди температуре 78,5 степени и он је једини радиоактиван и има 11 МЈ.

У Лушком потоку налази се извор хладне воде од 14 степени који је јачине око 0,08 л у секунди и има укус гвожда.

За коришцење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935. године сазидано је купатило које се и данас употребљава (Ново купатило у Јошаничкој Бањи). Поред овог купатила је и старо турско купатило из XVII века.

После II светског рата Јошаничка Бања добија све услове за развој и наставља се њено коришћење у лечилишне сврхе али још увек није развијена као право бањско лечилиште високе категорије.

Овде је некада било 37 воденица, али је у функцији остала само једна.[1]

Природни лековити фактори[уреди]

Јошаничка Бања се убраја међу балнеолошка насеља са најтоплијом водом у Европи, што јој уз поднебље, близину прелепих предела Копаоника и Голије као и добру саобраћајну инфраструктуру, омогућује да буде значајна туристичка дестинација на овом крају.

Јошаничка Бања има 5 извора минералних вода, који се убрајају меду најтоплије у нашој земљи. Главни извор даје 7 литара воде у секунди и температуре је 78Ц. Остали извори су укупног капацитета 30 литара у секунди. Воде Јошаничке Бање припадају групи хипертерми, садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Користе се у лековите сврхе пијењем и у комбинацији са хидро-кинези терапијом и медикаментима. Могле би се веома успешно користити у балнеолошком третману код запаљењског, дегенеративног и екстраартикуларног реуматизма, неких врста стерилитета код жена, кожних обољења и код свих секундарних обољења насталих после повреда и после оперативних стања.

Купање се спроводи у купатилу са 12 када и једним мањим базеном, а лечење у здравственој станици. С обзиром на високу температуру и повољну минерализацију може се користити за грејање просторија и разноврсних производних хала у производњи цвећа, воћа и поврћа.

Јошаничка Бања има дугу традицију у лечењу реуматских обољења, а први подаци о организованом коришћењу бање датирају из 1922. године када је постојало купатило које се користило још у турском периоду. То купатило се и данас користи и назива се Турско купатило.

После тога изграђено је 1935. године ново купатило са 10 када и једним мањим базеном које је још у употреби.

Медицинске индикације[уреди]

Вода из Јошаничке Бање је повољна нарочито за лечење следећих обољења:

  • Дегенеративна реуматска обољења
  • Запаљењска реуматска обољења у лабораторијској и клинички смиреној фази
  • Стања током повреда и корективних оперативних захвата на локомоторном систему
  • Хиперацидни гастритис
  • Превенције каријеса
  • Екцема и псоријазе и др.

Поред коришћења воде у лековите сврхе, она се може користити за потребе спорта и рекреације, као и општег и здравственог туризма.

Демографија[уреди]

У насељу Јошаничка Бања живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.175
1953. 1.342
1961. 1.332
1971. 1.391
1981. 1.366
1991. 1.296 1.187
2002. 1.154 1.372
2011. 1.036
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.152 99,82 %
Руси
  
1 0,08 %
непознато
  
0 0,0 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Бања Јошаница: Власници поточаре годишње угосте 1.000 људи („Вечерње новости”, 23. јануар 2017)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]