Јошаничка Бања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јошаничка Бања
Tursko kupatilo u Jošaničkoj Banji.jpg
Старо отоманско купатило у Јошаничкој Бањи
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Рашки
Општина Рашка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1036
Географске карактеристике
Координате 43°23′21″ СГШ; 20°45′08″ ИГД / 43.389167° СГШ; 20.752222° ИГД / 43.389167; 20.752222Координате: 43°23′21″ СГШ; 20°45′08″ ИГД / 43.389167° СГШ; 20.752222° ИГД / 43.389167; 20.752222
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 550 м
Јошаничка Бања на мапи Србије
Јошаничка Бања
Јошаничка Бања
Остали подаци
Поштански број 36345
Позивни број 036
Регистарска ознака RA

Јошаничка Бања се налази на обронцима Копаоника (24 км), у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 м и има карактеристике климатског лечилишта.

Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира «Бањски борјак» (црни бор на површини од око 29 ха) који представља део посебне природне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе. Бањски комплекс је површине 1,2 ha са функцијом пасивне рекреације. Постоје уредјене стазе за пешачење за потребе рекреације становништва и гостију Јошаничке Бање.

Јошаничка Бања је, саобраћајно, добро повезана с обзиром да се налази на регионалном путу Рашка – Биљановац – Јошаничка Бања – Копаоник – Брус и на путу Јошаничка Бања – Александровац, а на 10 км од Бање пролази железничка пруга Краљево – Косовска Митровица.

Удаљена је од Београда 245 км и од Краљева 74 км. До Бање се стиже ауто-путем Београд – Ниш са одвајањем према Краљеву и магистралним путем Београд – Краљево. Јошаничка Бања је градско насеље у Србији у општини Рашка у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1036 становника.

Историјски развој[уреди]

Од 1976. године у Јошаничкој Бањи су почела хидрогеолошка истраживања термалних вода да би се утврдила локација извора, температура, лековита и друга својства. 1978. године обновљена су истраживања, и на дубини од 230 м откривени су нови извори капацитета до 2 л у секунди температуре до 48 степени целзијусових, истог састава као и остали извори.

Вода Бање била је позната и њеним историјским становницима. Наиме, воду ове Бање користили су и Римљани, а пре њих вероватно и доистзоријски становници овог подручја.

Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање нама је познато тек 1834. године. Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету а на захтев кнеза Милоша па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање.

Наредне 1835. године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846. године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша.

У свом обиласку терена, Јосиф Панчић је посветио нешто више пажње Јошаничкој Бањи и о њој рекао следеће: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија“.

Сем Хердара лековитост воде су још испитивали и лекар Куниберт, Шлезингер и Шанс 1882. године, сви из Беча. Лековитост воде су испитивали и наши лекари, др. Лека и Шчербаков.

Извори Јошаничке Бање налазе се на вулканском подручју и произишли као резултат тектонских промена у периоду од краја олигоцена до почетка делувија. Има их 13, од којих су пуноводни њих 4. Они дају 30л у секунди. Избијају из пукотина стена серпетина и трахита. На левој обали реке Јошанице испод једне стране која гравитира ка обали, налази се главни извор који даје 7л воде у секунди температуре 78,5 степени и он је једини радиоактиван и има 11 МЈ.

У Лушком потоку налази се извор хладне воде од 14 степени који је јачине око 0,08 л у секунди и има укус гвожда.

За коришцење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935. године сазидано је купатило које се и данас употребљава (Ново купатило у Јошаничкој Бањи). Поред овог купатила је и старо турско купатило из XVII века.

После II светског рата Јошаничка Бања добија све услове за развој и наставља се њено коришћење у лечилишне сврхе али још увек није развијена као право бањско лечилиште високе категорије.

Овде је некада било 37 воденица, али је у функцији остала само једна.[1]

Природни лековити фактори[уреди]

Јошаничка Бања се убраја међу балнеолошка насеља са најтоплијом водом у Европи, што јој уз поднебље, близину прелепих предела Копаоника и Голије као и добру саобраћајну инфраструктуру, омогућује да буде значајна туристичка дестинација на овом крају.

Јошаничка Бања има 5 извора минералних вода, који се убрајају меду најтоплије у нашој земљи. Главни извор даје 7 литара воде у секунди и температуре је 78Ц. Остали извори су укупног капацитета 30 литара у секунди. Воде Јошаничке Бање припадају групи хипертерми, садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Користе се у лековите сврхе пијењем и у комбинацији са хидро-кинези терапијом и медикаментима. Могле би се веома успешно користити у балнеолошком третману код запаљењског, дегенеративног и екстраартикуларног реуматизма, неких врста стерилитета код жена, кожних обољења и код свих секундарних обољења насталих после повреда и после оперативних стања.

Купање се спроводи у купатилу са 12 када и једним мањим базеном, а лечење у здравственој станици. С обзиром на високу температуру и повољну минерализацију може се користити за грејање просторија и разноврсних производних хала у производњи цвећа, воћа и поврћа.

Јошаничка Бања има дугу традицију у лечењу реуматских обољења, а први подаци о организованом коришћењу бање датирају из 1922. године када је постојало купатило које се користило још у турском периоду. То купатило се и данас користи и назива се Турско купатило.

После тога изграђено је 1935. године ново купатило са 10 када и једним мањим базеном које је још у употреби.

Медицинске индикације[уреди]

Вода из Јошаничке Бање је повољна нарочито за лечење следећих обољења:

  • Дегенеративна реуматска обољења
  • Запаљењска реуматска обољења у лабораторијској и клинички смиреној фази
  • Стања током повреда и корективних оперативних захвата на локомоторном систему
  • Хиперацидни гастритис
  • Превенције каријеса
  • Екцема и псоријазе и др.

Поред коришћења воде у лековите сврхе, она се може користити за потребе спорта и рекреације, као и општег и здравственог туризма.

Демографија[уреди]

У насељу Јошаничка Бања живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.175
1953. 1.342
1961. 1.332
1971. 1.391
1981. 1.366
1991. 1.296 1.187
2002. 1.154 1.372
2011. 1.036
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.152 99,82 %
Руси
  
1 0,08 %
непознато
  
0 0,0 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Бања Јошаница: Власници поточаре годишње угосте 1.000 људи („Вечерње новости”, 23. јануар 2017)
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]