Јувал Ноа Харари

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јувал Ноа Харари
Yuval Noah Harari cropped.jpg
Јувал Ноа Харари, 2017.
Датум рођења(1976-02-24)24. фебруар 1976.(45 год.)
Место рођењаКирјат Ата, Израел
Пољеисторија
ШколаУниверзитет у Оксфорду
ИнституцијаОдељење за историју Хебрејског универзитета у Израелу
Веб-сајтwww.ynharari.com
ПотписYuval Noah Harari signature.svg

Јувал Ноа Харари (хебр. יובל נח הררי;Хајфа, 24. фебруар 1976) је израелски интелектуалац, историчар и професор историје на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Аутор је популарних научних бестселера Сапијенс: Kратка историја човечанства[1][2], Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице[3], и 21 лекција за 21. век[4].

Харари пише о ”когнитивној револуцији”, која се догодила пре око 70.000 година када је Homo sapiens истиснуо Неандерталца и остале врсте рода Homo, развивши језик и изграђено друштво уз помоћ пољопривредне револуције и научне методе, због којих је човеку скоро успело да доминира над природом. Његове књиге такође проучавају могуће последице футуристичког биотехнолошког света у ком интелигентне биолошке организме надмашује њихова сопствена творевина; рекао је да ће ”Homo sapiens каквог познајемо за стотинак година нестати”[5].

Биографија[уреди | уреди извор]

Јувал Ноа Харари рођен је и одрастао у Кирјат Ати, у Израелу, 24. фебруара 1976. године. Једно је од троје деце Шлома и Пнине Харари. Његова је породица била секуларна јеврејска породица источноевропског и либанског порекла. Када је имао три године, Харари је сам себе научио да чита. Са 8 година је постао ђак Едукативног центра ”Лео Бек” у Хајфи, у одељењу за интелектуално надарену децу. Одложио је служење војног рока у Израелским одбрамбеним снагама да би уписао студије у оквиру Атуда програма, али је након студија потпуно ослобођен војне обавезе због здравствених проблема[6]. Са 17 година је уписао историју и међународне односе на Хебрејском универзитету у Јерусалиму.

Харари је хомосексуалац[7] и 2002. године је упознао свог супруга Ицика Јахава, за кога каже да је његов ”интернет свих ствари”.[8][9] Јахав је такође Хараријев лични менаџер.[10] Венчали су се на цивилној церемонији у Торонту, у Канади.

Харари тврди да му је Випасана медитација, којом је почео да се бави током студија на Оксфорду 2000. године,[11] променила живот.[12] Медитира два сата дневно (по сат времена пре почетка и након завршетка радног дана[13]), сваке године оде на тридесетодневни ”ритрит” у тишини без књига или друштвених мрежа,[14] а такође је и помоћни инструктор медитације.[15] Хомо Деус је посветио свом учитељу Ш. Н. Гоенки, ”који ме је с љубављу научио важним стварима”, рекавши да не би ”могао написати ову књигу без фокуса, мира и увида стеченог кроз петнаестогодишње искуство практиковања випасане”.[16] Такође, Харари сматра да је медитација вид истраживања.[17]

Харари је веган, а каже да је то резултат његовог истраживања, укључујући и његово мишљење да основа млечне индустрије кида везу између мајке краве и бебе телета. [18][19] Почев од јануара 2019. године, Харари не користи паметни телефон.[20]

Данас се бави питањима везаним за макро историјска питања, какав је однос историје и биологије, која је суштинска разлика између Homo sapiens--а и других животиња, етичка питања везана за технологију 21. века.[21] Његове књиге су продате у преко 23 милиона примерака и преведене су на више од 60 језика.[21] Држи предавања широм света на којима представља теме из својих књига и чланака. Интересантно је да су његова предавања потпуно отворена и свако може да му присуствује. Редовно објављује у часописима Гардијан, Тајмс, Вол стрит џурнал.[21][22]

Предавач је на Одељењу за историју Хебрејског универзитета у Израелу.

Живи у предграђу Тел Авива.[23]

Образовање[уреди | уреди извор]

Првобитно је специјализирао средњовековну и војну историју на Хебрејском универзитету у Јерусалиму од 1993. до 1998. године. Докторирао је на Универзитету у Оксфорду 2002. године, под менторством Стивена Ј. Гана. 2003. године уписао је постдипломске студије историје као стипендиста фондације Јад Ханадив.[24] Током студија на Оксфорду први пут се сусрео са делом Џареда Дајмонда, за кога каже да је утицао на његово стваралаштво. На једном догађају у Институту ”Бергруен”, Харари је рекао да га је Дајмондово дело Пушке, микроби и челик на неки начин просветлило. ”Схватио сам да бих ја заправо могао да пишем такве књиге”.[25][26]

Изабрана библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Чланци[уреди | уреди извор]

  • The Military Role of the Frankish Turcopoles – a Reassessment, Mediterranean Historical Review 12 (1) (June 1997), pp. 75–116.
  • The Concept of ‘Decisive Battles’ in World History, The Journal of World History 18 (3) (2007), 251–266
  • Combat Flow: Military, Political and Ethical Dimensions of Subjective Well-Being in War, Review of General Psychology (September 2008)
  • Why Technology Favors Tyranny, The Atlantic (October 2018).

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је многих међународних награда.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Сапијенс: Кратка историја човечанства”. Laguna. 
  2. ^ „Yuval Noah Harari: ‘Homo sapiens as we know them will disappear in a century or so. The Guardian. Приступљено 29. 3. 2020. 
  3. ^ „Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice - Juval Noa Harari | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-06. 
  4. ^ „21 lekcija za 21. vek - Juval Noa Harari | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-06. 
  5. ^ „Yuval Noah Harari: ‘Homo sapiens as we know them will disappear in a century or so. the Guardian (на језику: енглески). 2017-03-19. Приступљено 2020-12-06. 
  6. ^ Parker, Ian. „Yuval Noah Harari’s History of Everyone, Ever”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07. 
  7. ^ „Yuval Noah Harari: ‘Homo sapiens as we know them will disappear in a century or so. the Guardian (на језику: енглески). 2017-03-19. Приступљено 2020-12-07. 
  8. ^ „Yuval Noah Harari: ‘We are acquiring powers thought to be divine. the Guardian (на језику: енглески). 2016-08-27. Приступљено 2020-12-07. 
  9. ^ „Fast talk / The road to happiness”. Haaretz.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07. 
  10. ^ Lua грешка in Модул:Citation/CS1 at line 2813: attempt to call upvalue 'set_error' (a nil value).
  11. ^ Klein, Ezra (2017-02-28). „Yuval Harari, author of Sapiens, on how meditation made him a better historian”. Vox (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07. 
  12. ^ „Yuval Noah Harari: ‘We are acquiring powers thought to be divine. the Guardian (на језику: енглески). 2016-08-27. Приступљено 2020-12-07. 
  13. ^ „How Humankind Could Become Totally Useless”. Time. Приступљено 2020-12-07. 
  14. ^ „‘Nobody is in control’ | The Australian”. web.archive.org. 2016-11-10. Приступљено 2020-12-07. 
  15. ^ „The messenger of inner peace: Satya Narayan Goenka-Part 2 | Vipassana Research Institute”. www.vridhamma.org. Приступљено 2020-12-07. 
  16. ^ Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице. стр. 426, Посвете и захвалнице. 
  17. ^ „Fast talk / The road to happiness”. Haaretz.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07. 
  18. ^ „Yuval Noah Harari: The age of the cyborg has begun – and the consequences cannot be known”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-07-05. Приступљено 2020-12-07. 
  19. ^ Interview With Yuval Noah Harari: Masters in Business (Audio) (на језику: енглески), Приступљено 2020-12-07 
  20. ^ „Making Sense Podcast #68 — Reality and the Imagination”. Sam Harris (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07. 
  21. ^ а б в г „Yuval Noah Harari”. Званичан веб сајт. Приступљено 29. 3. 2020. 
  22. ^ „Јувал Ноа Харари”. Лагуна. Приступљено 29. 3. 2020. 
  23. ^ „#477: Yuval Noah Harari on The Story of Sapiens, Forging the Skill of Awareness, and The Power of Disguised Books - The Tim Ferriss Show”. Spotify (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07. 
  24. ^ „Curriculum Vitae”. pluto.huji.ac.il. Приступљено 2020-12-07. 
  25. ^ „Historian Yuval Harari on the Books That Shaped Him - Activities”. Berggruen Institute (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07. 
  26. ^ Parker, Ian. „Yuval Noah Harari’s History of Everyone, Ever”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]