Југославија на Летњим олимпијским играма 1932.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Југославија
на олимпијским играма
Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg
МОК код YUG
НОК Југословенски олимпијски комитет (ЈОК)
Летње олимпијске игре 1932. (Лос Анђелес)
Такмичара 1 у 1 спорт.
Медаље
Злато Сребро Бронза Укупно
0 0 0 0
Учешће на играма (преглед)
Летње игре
1920* • 1924* • 1928* • 1932* • 1936* • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988
Зимске игре
1924* • 1928* • 1932 • 1936* • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992
Остала учешћа
 Словенија (1992–)
 Хрватска (1992–)
 Босна и Херцеговина (1992–)
Независни учесници (1992 ЛОИ)
 Македонија (1996–)
 Србија и Црна Гора  (1996–2006)
 Црна Гора (2008–)
 Србија (1912, 2008–)
Olympic flag.svg

Спортистима Југославије је ово било четврто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1932. у Лос Анђелесу била заступљена са 1 учесником, атлетичарем Вељком Наранчићем, који је сам сносио трошкове пута и такмичио се у бацању диска.

Athletics pictogram.svg Атлетика[уреди]

Мушкарци[уреди]

Атлетичар Дисциплина Финале
Резултат Место/Так.
Вељко Наранчић Бацање диска 36,51 17/18

Занимљивости око одласка на ОИ 1932.[уреди]

Југословенски олимпијски комитет није био заинтересован за одлазак на Игре у Лос Анђелес 1932. због високих трошкова путовања. Атлетичари Вељко Наранчић (диск), зубар из Загреба и професор из Земуна Вилим Меснер (копље), службеник Министарства за физичко васпитање народа и учесник Игара у Амстердаму 1928., одлучили су да отпутују у САД и изађу у сусрет исељеницима који су од Министарства тражили да се у Лос Анђелесу такмиче и југословенски спортисти.

Отпутовали су, делом из помоћ Министарства за физичко васпитање народа (задатак им је био да проуче уређење физичке културе у САД и организацију Игара), а делом сопственим средствима. За Игре их је пријавио Миливоје Наумовић, југословенски конзул у Сан Франциску. Међународни олимпијски комитет (МОК) прихватио је ову пријаву и са одоберењем Швеђанина Зигфрида Едстерма, председника Међународне атлетске федерације и будућег председника МОК-а, и југословенска застава се нашла на Стадиону „Колосеум” са још 36 застава учесника. Збод дугог исцрпљујућег пута Наранчић није постигао запаженији резултат, али је сачувао континуитет учешћа југословенских спортиста на Играма. Меснер се повредио и није старовао, па га нема на листи учесника игара.

Невероватно је то да је ЈОК упутио протест МОКу, што је Наранчићу дозвоолио наступ иако га национални комитет није пријавио. Због тога се председник МОКа Белгијанац Анри де Бајле-Латур на седници у Бечу 1933. извинио Југословенском олимпијском комитету.

Референце[уреди]