Југословени у Србији
Укупна популација | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
23,303 (2011) | |||||||||||||||||
Региони са значајном популацијом | |||||||||||||||||
Војводина | 12.176 (2011) | ||||||||||||||||
Београд | 8.061 (2011) | ||||||||||||||||
Централна Србија (без Београда) | 3.066 (2011) | ||||||||||||||||
Језици | |||||||||||||||||
претежно српскохрватски и енглески, такође македонски, словеначки, мађарски, ромски и други језици присутни на територији Србије. | |||||||||||||||||
Религија | |||||||||||||||||
углавном атеизам, католицизам, ислам и православље, као и друге религије присутне у Србији. | |||||||||||||||||
Сродне етничке групе | |||||||||||||||||
други народи присутни у Србији. | |||||||||||||||||
Слични народи | |||||||||||||||||
Совјети, Чехословаци, Швајцарци, Белгијанци, Американци, Канађани, Аустралијанци, Индијци итд. |
Југословени у Србији односе се на заједницу у Србији која себе сматра Југословенима без икакве друге етничке самоидентификације. Поред тога, у Србији има и Срба, Хрвата, Црногораца и људи других националности који се изјашњавају као Југословени. Међутим, ова друга група себе не сматра делом југословенске нације, што је начин на који се прва група идентификује. Људи који се изјашњавају као Југословени концентрисани су много више у мултикултуралној Војводини.
Према попису становништва из 2011. године, око 23.303 особе или 0,32% становника Србије изјаснило се као југословенско. [1]
Демографија[уреди | уреди извор]
Година | Југословени | % |
---|---|---|
1961. | 20,079 | 0,26% |
1971. | 123,824 | 1,47% |
1981. | 441,941 | 4,75% |
1991. | 323,643 | 3,31% |
1991. (искључ. Косово) | 320,186 | 4,09% |
2002. (искључ. Косово) | 80,721 | 1,08% |
2011. (искључ. Косово) | 23,303 | 0,32% |
Значајни људи[уреди | уреди извор]
- Оливер Дулић [2] (рођен 1975), политичар, мешовитог српског и буњевачког порекла [3]
- Лепа Брена [4] (рођена 1960), певачица, пореклом босанска муслиманка
- Предраг Ејдус (рођен 1949), глумац, мешовитог јеврејског и српског порекла
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). www.stat.gov.rs.
- ^ „Dulić: 'Nisam Hrvat nego Jugoslaven'”. 2007-05-23. Архивирано из оригинала на датум 2007-05-25. Приступљено 2016-03-05.
- ^ Dobio ime po Dragojevicu[мртва веза]
- ^ „Lepa Brena: Nisam ni Hrvatica ni Srpkinja, ja sam Jugoslavenka ...”.