Југословенска радикална заједница

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Југословенска радикална заједница
Emblem of the Yugoslav Radical Union (JRZ).svg
ПредседникМилан Стојадиновић Драгиша Цветковић
ОснивачМилан Стојадиновић
Основана1935.
Распуштена1941.
СедиштеБеоград,
 Краљевина Југославија
Идеологијарадикализам
југословенски национализам
Политичка позицијаКрајња десница
Боје     Црна (официјелна)
     Зелена

Југословенска радикална заједница (ЈРЗ; Jugoslavenska radikalna zajednica, Jugoslovanska radikalna skupnost, колок.: Јереза) била је политичка странка у Краљевини Југославији.

Историјат[уреди | уреди извор]

Странка је формирана од стране југословенског премијера Милана Стојадиновића 1935. године.

ЈРЗ је била подељена de facto на три дела: у Србији ЈРЗ су чинили већи део чланова Народне радикалне странке и мањи делови Југословенске националне странке; у Словенији, ЈРЗ је била заступљена од кадрова Словеначке народне странке, која је била очувала своју унутрашњу структуру. Југословенска муслиманска организација је била представница муслиманана и чинила је трећи елемент ЈРЗ. ЈРЗ је истиснула из политичког живота Југословенску националну странку, ослабљену после Марсељског атентата на краља Александра.[1]Иако је наступала као јединствена политичка формација, делови ЈРЗ фактички нису губили своју индивидуалност.[2] Ни у једном периоду међуратне историје заокруживање или опкољавање Хрвата није био тако јасно изражен као за време владе Милана Стојадиновића.[2]

Милан Стојадиновић је био на челу странке до 1939. године све док је био председник владе Краљевине Југославије. На том положају га је заменио Драгиша Цветковић председник влада од 1939. до 1941. године. Под Драгишом Цветковићем је започета тиха ликвидација странке. Она је практично престала да постоји формирањем владе Цветковић-Мачек, мада формално није укинута или растурена.[3]
Програм ЈРЗ је донет приликом њеног оснивања 1935. године и чинила су га четири основна начела: јединство државе и народа, монархија и династија Карађорђевић. [3]

Председници[уреди | уреди извор]

Фотографија Име и презиме Мандат
Milan Stojadinović.jpg
др Милан Стојадиновић 1935-1939
Dragiša Cvetković (1).jpg
Драгиша Цветковић 1939-1941

Познати чланови[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Петрановић 1988, стр. 264.
  2. 2,0 2,1 Петрановић 1988, стр. 265.
  3. 3,0 3,1 Маликовић, Драги; Растовић, Александар; Шуваковић, Урош (2007). Парламентарне странке у Краљевини СХС-Југославији, књига 1, Настанак, равој и партијски системи. Косовкса Митровица-Београд. 
  4. ^ „Мартенс: Андрић је био југословенски националиста”. РТС. 5. јун 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]