Јуденфрај

С Википедије, слободне енциклопедије
Немачка мапа 31. јануара 1942.

Јуденфрај (нем. Judenfrei - слободно од Јевреја) био је нацистички израз за подручје етнички очишћено од Јевреја у време Холокауста.

Такође је био у употреби и израз Јуденрајн (нем. Judenrein - чист од Јевреја). Да би неко подручје добило статус Јуденфрај морао се очистити сваки траг јеврејске крви.[тражи се извор]

Подручја проглашена Јуденфрај[уреди | уреди извор]

Установе, села, градови и регије проглашени Јуденфрај након етничког чишћења Јевреја током Другог светког рата су:

  • Гелнхаусен, Немачка - проглашен Јуденфрај 1.12.1938. у дневним новинама Кинцигвахт, након што је затворена синагога и депортовани сви Јевреји из града.[1]
  • Луксембург - проглашен Јуденфрај у штампи 17.10.1941 [2].
  • Естонија - децембар 1941.[3] Проглашена Јуденфрај на Конференцији у Ванзеу 20.1.1942.[4]
  • Независна Држава Хрватска – проглашена Јуденфрај од министра унутрашњих послова Андрије Артуковића у фебруару 1942. али у Немачкој се сумњало да ово није истина, па су власти из Берлина послале Франца Арбомеита да провери ситуацију. Након тога, усташе су биле под притиском да заврше посао. У априлу 1942, две стотине Јевреја из Осијека је депортовано за Јасеновац, док је 2.800 Јевреја послато у Аушвиц.[5] Гестапо је у мају 1943. организовао одлазак последњих Јевреја из Хрватске од којих је 1.700 било из Загреба док је 2.500 било из других делова НДХ који су послати у Аушвиц.[6][7]:107 Немачки дипломата Зигфрид Каше прогласио је Јуденфрај у поруци Берлину 18. априла 1944. изјвавши: "Хрватска је једна од држава у којој је јеврески проблем решен."[8][9]
  • Србија под немачком окупацијом - маја 1942, телеграм СС пуковника Емануела Шефера (Emanuel Schäfer), шефа београдског BsD (Der Bafehlshaber der SIPO und des SD) посланог у Берлин.[10]
  • Беч - проглашен Јуденфрај од стране Алојза Брунера 9.10.1942.
  • Берлин - 19.5.1943.[11]
  • Ерланген проглашен 1944. године

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „JUDAUSKomplett.cdr” (PDF). Gelnhausen.de. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 09. 2017. Приступљено 12. 08. 2015. 
  2. ^ „Commémoration de la Shoah au Luxembourg” (на језику: француски). Government of Luxembourg. 3. 07. 2005. Архивирано из оригинала на датум 9. 05. 2012. Приступљено 18. 12. 2013. 
  3. ^ „Extract from Report by Einsatzgruppe A”. Архивирано из оригинала на датум 17. 06. 2007. Приступљено 18. 12. 2013. 
  4. ^ Encyclopedia of the Holocaust. New York: Macmillan Publishing Company. 1990. 
  5. ^ Subotić, Jelena (2019). Yellow Star, Red Star: Holocaust Remembrance after Communism. Ithaca, New York: Cornell University Press. стр. 106. ISBN 978-1-50174-241-5. 
  6. ^ Bulajić, Milan (2002). Jasenovac: the Jewish Serbian holocaust (the role of the Vatican) in Nazi-Ustasha Croatia (1941-1945). стр. 222. 
  7. ^ Subotić, Jelena (2019). Yellow Star, Red Star: Holocaust Remembrance after Communism. ISBN 9781501742415. 
  8. ^ Jewish History of Yugoslavia, porges.net; accessed 5 May 2016.
  9. ^ „Povijest Židova Jugoslavije” (на језику: француски). Porges.net. Приступљено 12. 8. 2015. 
  10. ^ Lituchy 2006, стр. XXXIII.
  11. ^ „19.05.1943 - Reichskanzler Adolf Hitler Berlin Präsidentin Frauenorganisation Lotta Svärd - chroniknet - Schlagzeilen, Ereignisse, Fotos mit Geschichte, Community”. Chroniknet.de. Приступљено 12. 08. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]