Јудино дрво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Јудино дрво
PikiWiki Israel 3421 Geography of Israel.jpg
Научна класификација
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiospermae
(нерангирано): Eudicotidae
(нерангирано): Rosids
Ред: Fabales
Породица: Fabaceae
Род: Cercis
Врста: C. siliquastrum
Биномна номенклатура
Cercis siliquastrum
L.
Синоними
  • Siliquastrum orbicularis Moench

Cercis siliquastrum, у народу познато као Јудино дрво,[1] мало је листопадно дрво са простора Јужне Европе и Западне Азије, које је чувено по својим јарко розе цветовима у пролеће.

Опис[уреди]

Ова врста формира стабло до 12 метара увис и 10 метара у ширину.[2]

Јарко розе цветови се развијају на стаблу старијем од једне године, укључујући и саму кору, у касно пролеће (каулифлорија). Такође, цветови се формирају у облику пет слободних латица и спојеним сепалима. Овај облик је специфичан за Fabaceae. Листови се појављују непосредно након цветова. Стабло рађа дуге равне махуне које висе вертикално. Цветови су јестиви и наводно имају слатко-киселкаст укус.[2]

Таксономија[уреди]

Ову врсту је прво описао Карл фон Лине 1753. године и дао јој је јединствен епитет siliquastrum који води порекло од латинске речи siliqua, у значењу „махуне”.[3] Назив за род потиче од грчке речи kerkis, односно „чунак”, из разлога што подсећа на овај ткачки алат.[4]

Постоји неколико варијанти и подврста Јудиног дрвета:

  • var. hebecarpa Bornm.
  • nothosubsp. yaltikirii (Ponert) Govaerts
  • var. siliquastrum
  • var. alba Weston

Размножавање и еколошки аспекти[уреди]

Цветове опрашују пчеле, привучене нектаром. Полен се са прашника лепи за тело пчеле и преноси до тучка других цветова.[5]

У Израелу ова биљка има статус заштићене врсте.

Узгој[уреди]

Цветови расту из старе коре

Јудино дрво воли дубоко, добро исушено тло, делимично или потпуно изложено сунцу.[2][6]

Култивари укључују:

  • 'Afghan Deep Purple'[7]
  • 'Alba' - бели цветови[7]
  • 'Bodnant'[7]
  • 'Carnea'[7]
  • 'Fructa Rubra'[7]
  • 'Penduliflora'[7]
  • 'Rubra' - тамно ружичасти цветови
  • 'Sterilis'[7]
  • 'Variegata'[7]
  • 'White Swan'[7]

Дрво је подложно нападима штитасте ваши и цикаде, као и болести попут антракнозе, Nectria cinnabarina и вертицилиозне увелости.

Расађује се семеном, пелцерима или бујањем.

Култура[уреди]

Постоји распрострањени мит да се Јуда Искариотски обесио о стабло ове врсте. Ово веровање потиче од тумачења народног имена „Јудино дрво”, што води порекло од лошег превода француског назива,Arbre de Judée, што значи „дрво из Јудеје”, а односи се на брдовите области Свете земље у којој је ово дрво било широко распрострањено.[8] Други могућ разлог имена је чињеница да цветови и махуне висе директно са стабла тако да подсећају на Јудину смрт.[4]

Паралела смртоносног ефекта подлегања искушењу односи се на чињеницу да Јудино дрво убија пчеле које му се приближе - др. Кујлер илуструје ово речима: „Цветови се појављују пре листова и они су прелепе црвене боје. Бриљантна лепота цветова привлачи безброј инсеката; и лутајућа пчела је привучена у потрази за медом. Али свака пчела која уђе у цвет, конзумира фаталну дозу опијата, те умире и пада на земљу.”[9]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „BSBI List 2007”. Botanical Society of Britain and Ireland. Архивирано из оригинала (xls) на датум 25. 01. 2015. Приступљено 17. 10. 2014. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Cercis siliquastrum- L.”. Plants For A Future. Приступљено 13. 09. 2011. 
  3. ^ Rowell, Raymond J. (1980). Ornamental Flowering Trees in Australia. Australia: AH & AW Reed Pty Ltd Reed. ISBN 0-589-50178-X. 
  4. 4,0 4,1 Rumsey, Fred. Cercis siliquastrum (Judas tree)”. Natural History Museum. Приступљено 04. 01. 2013. 
  5. ^ Hickey, Michael; King, Clive. 100 families of flowering plants. Cambridge University Press. Приступљено 17. 11. 2016. 
  6. ^ http://apps.rhs.org.uk/plantselector/plant?plantid=373
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 7,8 Hatch, Laurence (2007). Cultivars of Woody Plants Volume I (A-G). Raleigh, North Carolina: TCR Press. Приступљено 13. 09. 2011. 
  8. ^ Mabberley, D.J. (2008). Mabberleys's plant-book (3 изд.). Cambridge University Press. стр. 170. ISBN 978-0-521-82071-4. 
  9. ^ William Adamson, “Illustrations to Chapter 3,” in Genesis, The Preacher’s Complete Homiletic Commentary (New York; London; Toronto: Funk & Wagnalls Company, 1892), 72.

Спољашње везе[уреди]