Јудино дрво

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Јудино дрво
PikiWiki Israel 3421 Geography of Israel.jpg
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. siliquastrum
Биномијално име
Cercis siliquastrum
Синоними
  • Siliquastrum orbicularis Moench

Cercis siliquastrum, у народу познато као Јудино дрво,[1] мало је листопадно дрво са простора Јужне Европе и Западне Азије, које је чувено по својим јарко розе цветовима у пролеће.

Опис[уреди | уреди извор]

Ова врста формира стабло до 12 метара увис и 10 метара у ширину.[2]

Јарко розе цветови се развијају на стаблу старијем од једне године, укључујући и саму кору, у касно пролеће (каулифлорија). Такође, цветови се формирају у облику пет слободних латица и спојеним сепалима. Овај облик је специфичан за Fabaceae. Листови се појављују непосредно након цветова. Стабло рађа дуге равне махуне које висе вертикално. Цветови су јестиви и наводно имају слатко-киселкаст укус.[2]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Ову врсту је прво описао Карл фон Лине 1753. године и дао јој је јединствен епитет siliquastrum који води порекло од латинске речи siliqua, у значењу „махуне”.[3] Назив за род потиче од грчке речи kerkis, односно „чунак”, јер подсећа на овај ткачки алат.[4]

Постоји неколико варијанти и подврста Јудиног дрвета:

  • var. hebecarpa Bornm.
  • nothosubsp. yaltikirii (Ponert) Govaerts
  • var. siliquastrum
  • var. alba Weston

Размножавање и еколошки аспекти[уреди | уреди извор]

Цветове опрашују пчеле, привучене нектаром. Полен се са прашника лепи за тело пчеле и преноси до тучка других цветова.[5]

У Израелу ова биљка има статус заштићене врсте.

Узгој[уреди | уреди извор]

Цветови расту из старе коре

Јудино дрво воли дубоко, добро исушено тло, делимично или потпуно изложено сунцу.[2][6]

Култивари укључују:

  • 'Afghan Deep Purple'[7]
  • 'Alba' - бели цветови[7]
  • 'Bodnant'[7]
  • 'Carnea'[7]
  • 'Fructa Rubra'[7]
  • 'Penduliflora'[7]
  • 'Rubra' - тамно ружичасти цветови
  • 'Sterilis'[7]
  • 'Variegata'[7]
  • 'White Swan'[7]

Дрво је подложно нападима штитасте ваши и цикаде, као и болести попут антракнозе, Nectria cinnabarina и вертицилиозне увелости.

Култура[уреди | уреди извор]

Постоји распрострањени мит да се Јуда Искариотски обесио о стабло ове врсте. Ово веровање потиче од тумачења народног имена „Јудино дрво”, што води порекло од лошег превода француског назива,Arbre de Judée, што значи „дрво из Јудеје”, а односи се на брдовите области Свете земље у којој је ово дрво било широко распрострањено.[8] Други могућ разлог имена је чињеница да цветови и махуне висе директно са стабла тако да подсећају на Јудину смрт.[4]

Паралела смртоносног ефекта подлегања искушењу односи се на чињеницу да Јудино дрво убија пчеле које му се приближе - др. Кујлер илуструје ово речима: „Цветови се појављују пре листова и они су прелепе црвене боје. Бриљантна лепота цветова привлачи безброј инсеката; и лутајућа пчела је привучена у потрази за медом. Али свака пчела која уђе у цвет, конзумира фаталну дозу опијата, те умире и пада на земљу.”[9]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „BSBI List 2007”. Botanical Society of Britain and Ireland. Архивирано из оригинала (xls) на датум 25. 01. 2015. Приступљено 17. 10. 2014. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Cercis siliquastrum- L.”. Plants For A Future. Приступљено 13. 09. 2011. 
  3. ^ Rowell, Raymond J. (1980). Ornamental Flowering Trees in Australia. Australia: AH & AW Reed Pty Ltd Reed. ISBN 978-0-589-50178-5. 
  4. 4,0 4,1 Rumsey, Fred. Cercis siliquastrum (Judas tree)”. Natural History Museum. Приступљено 04. 01. 2013. 
  5. ^ Hickey, Michael; King, Clive. 100 families of flowering plants. Cambridge University Press. Приступљено 17. 11. 2016. 
  6. ^ „Cercis siliquastrum | Judas tree/RHS Gardening”. Архивирано из оригинала на датум 05. 06. 2013. Приступљено 17. 11. 2016. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 7,8 Hatch, Laurence (2007). Cultivars of Woody Plants Volume I (A-G). Raleigh, North Carolina: TCR Press. Приступљено 13. 09. 2011. 
  8. ^ Mabberley, D.J. (2008). Mabberleys's plant-book (3 изд.). Cambridge University Press. стр. 170. ISBN 978-0-521-82071-4. 
  9. ^ William Adamson, “Illustrations to Chapter 3,” in Genesis, The Preacher’s Complete Homiletic Commentary (New York; London; Toronto: Funk & Wagnalls Company, 1892), 72.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]