Јужна Србија (1919—1922)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јужна Србија
Scs kingdom provinces 1920 1922 sr.png
Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Земља  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Главни град Скопље
Површина 45.717 km²
Становништво 1.476.747 (1921)
Друштво
Званични језици српско-хрватски-словеначки
Религија православље, ислам
Валута динар
Владавина
Оснивање 1919.
Престанак 1922.
Статус Бивша провинција
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
State Flag of Serbia (1882-1918).svg Краљевина Србија Битољска област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Flag of the Kingdom of Montenegro.svg Краљевина Црна Гора Скопска област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Flag of Bulgaria.svg Македонска војно-инспекциона област (Краљевина Бугарска) Брегалничка област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Flag of Bulgaria.svg Моравска војно-инспекциона област (Краљевина Бугарска) Врањска област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Civil ensign of Austria-Hungary (1869-1918).svg Војни генерални гувернман Србија (Аустроугарска) Косовска област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Civil ensign of Austria-Hungary (1869-1918).svg Војни генерални гувернман Црна Гора (Аустроугарска) Рашка област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Зетска област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Ужичка област (Краљевина СХС) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Портал:Историја

Јужна Србија је био назив за покрајину, која је постојала у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 1919. до 1922. године. У истом периоду је постојала и покрајина Северна Србија, која је заједно са Јужном чинила покрајину Србију.

Историја[уреди]

Јужна Србија је обухватала крајеве које су краљевине Србија и Црна Гора заузеле од Османског царства у Првом балканском рату (1912-1913) и одбраниле од Бугарске у Другом балканском рату (1913). Овај простор је раније називан и Старом Србијом, што се првенствено односило на области старе Рашке, Косова и Метохије, где су поникле српске средњовековне државе, док су јужније области називане Вардарском Србијом или Вардарском Македонијом.

Устав и сви закони раније Краљевине Србије ступили су на снагу у Јужној Србији указом регента Александра 30. јуна 1919. године. Тако је овај простор, који је ослобођен 1912. и 1913. године, изједначен у правном погледу са старим областима Краљевине Србије тек шест година након присаједињења. Јужна Србија се састојала од 16 округа. Од тога је 12 било предвиђено предлогом Закона о присаједињењу Старе Србије Краљевини Србији из 1913. године, а припојена су још и 4 округа која су након ослобођења била у саставу Краљевине Црне Горе (Пљеваљски, Бјелопољски, Берански и Метохијски округ).

Избори за посланике Привременог народног представништва из Јужне Србије одржани су 30. марта 1919. године. Изабрана су 24 посланика.

Управна подела[уреди]

-
Округ/Срез Број општина
Берански 13
Берански 6
Будимски 3
Рожајски 4
Бјелопољски 11
Бјелопољски 6
Лозански 5
Битољски 75
Битољски 14
Кичевски 14
Крушевски 19
Мориховски 7
Преспански 7
Прилепски 14
Брегалнички 44
Кочански 9
Малешки 4
Овчепољски 10
Радовишки 9
Царевоселски 5
Штипски 7
Округ/Срез Број општина
Звечански 25
Вучитрнски 9
Дренички 7
Митровички 9
Косовски 55
Гњилански 17
Грачанички 16
Лапски 12
Неродимски 10
Кумановски 52
Жеглиговски 20
Кратовски 10
Кривопаланачки 13
Прешевски 9
Метохијски 21
Ђаковички 7
Источки 6
Пећки 8
Округ/Срез Број општина
Охридски 53
Голобрдски 6
Горњодебарски 7
Доњодебарски 8
Охридски 10
Подградски 10
Струшки 12
Пљеваљски 12
Бољанићки 5
Пљеваљски 7
Призренски 75
Горски 16
Љумски 10
Подгорски 10
Подримски 15
Шарпланински 17
Хашки 7
Пријепољски 21
Милешевски 9
Нововарошки 7
Прибојски 5
Округ/Срез Број општина
Рашки 31
Дежевски 11
Сјенички 12
Штавички 8
Скопски 61
Велешки 31
Качанички 4
Скопски 26
Тетовски 50
Галички 9
Горњополошки 16
Доњополошки 18
Поречки 7
Тиквешки 48
Дојрански 4
Ђевђелијски 7
Кавадарски 14
Струмички 10
Неготински 13

[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Извори[уреди]