Јужна Србија (1919—1922)
Јужна Србија | |
---|---|
1919.—1922. | |
![]() Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године | |
Главни град | Скопље |
Регија | Југоисточна Европа |
Земља | ![]() |
Површина | 45.717 км2 |
Становништво | 1.476.747 (1921) |
Догађаји | |
Статус | Бивша провинција |
Историја | |
• Успостављено | 1919. |
• Укинуто | 1922. |
Овај чланак је део серије о историји Републике Македоније, Србије, Косова и Метохије и Црне Горе |
Јужна Србија је био назив за покрајину, која је постојала у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 1919. до 1922. године. У истом периоду је постојала и покрајина Северна Србија, која је заједно са Јужном чинила покрајину Србију.
Историја[уреди | уреди извор]
Јужна Србија је обухватала крајеве које су краљевине Србија и Црна Гора ослободиле од Османског царства у Првом балканском рату (1912-1913) и одбраниле од Бугарске у Другом балканском рату (1913). Овај простор је раније називан и Старом Србијом, што се првенствено односило на области старе Рашке, Косова и Метохије, где су поникле српске средњовековне државе, док су јужније области називане Вардарском Србијом или Вардарском Македонијом.
Устав и сви закони раније Краљевине Србије ступили су на снагу у Јужној Србији указом регента Александра 30. јуна 1919. године. Тако је овај простор, који је ослобођен 1912. и 1913. године, изједначен у правном погледу са старим областима Краљевине Србије тек шест година након присаједињења. Јужна Србија се састојала од 16 округа. Од тога је 12 било предвиђено предлогом Закона о присаједињењу Старе Србије Краљевини Србији из 1913. године, а припојена су још и 4 округа која су након ослобођења била у саставу Краљевине Црне Горе (Пљеваљски, Бјелопољски, Берански и Метохијски округ).
Избори за посланике Привременог народног представништва из Јужне Србије одржани су 30. марта 1919. године. Изабрана су 24 посланика.
Подела Македоније 1913.
Управна подела[уреди | уреди извор]
- |
|
|
|
|
Види још[уреди | уреди извор]
- Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
- Стара Србија
- Јужна Србија
- Вардарска бановина
- Вардарска Македонија
- Вардарска Србија
- Срби у Северној Македонији
- Срби у Црној Гори
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Резултати Пописа становништва Краљевине СХС 1921