Јужна Србија (1919—1922)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јужна Србија
1919.—1922.
Scs kingdom provinces 1920 1922 sr.png
Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Главни градСкопље
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина45.717 км2
Становништво1.476.747 (1921)
СтатусБивша провинција
Историја 
• Успостављено
1919.
• Укинуто
1922.
Претходник
Следбеник
Краљевина Србија
Краљевина Црна Гора
Македонска војно-инспекциона област (Краљевина Бугарска)
Моравска војно-инспекциона област (Краљевина Бугарска)
Војни генерални гувернман Србија (Аустроугарска)
Војни генерални гувернман Црна Гора (Аустроугарска)
Битољска област (Краљевина СХС)
Скопска област (Краљевина СХС)
Брегалничка област (Краљевина СХС)
Врањска област (Краљевина СХС)
Косовска област (Краљевина СХС)
Рашка област (Краљевина СХС)
Зетска област (Краљевина СХС)
Ужичка област (Краљевина СХС)

Јужна Србија је био назив за покрајину, која је постојала у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 1919. до 1922. године. У истом периоду је постојала и покрајина Северна Србија, која је заједно са Јужном чинила покрајину Србију.

Историја[уреди | уреди извор]

Јужна Србија је обухватала крајеве које су краљевине Србија и Црна Гора ослободиле од Османског царства у Првом балканском рату (1912-1913) и одбраниле од Бугарске у Другом балканском рату (1913). Овај простор је раније називан и Старом Србијом, што се првенствено односило на области старе Рашке, Косова и Метохије, где су поникле српске средњовековне државе, док су јужније области називане Вардарском Србијом или Вардарском Македонијом.

Устав и сви закони раније Краљевине Србије ступили су на снагу у Јужној Србији указом регента Александра 30. јуна 1919. године. Тако је овај простор, који је ослобођен 1912. и 1913. године, изједначен у правном погледу са старим областима Краљевине Србије тек шест година након присаједињења. Јужна Србија се састојала од 16 округа. Од тога је 12 било предвиђено предлогом Закона о присаједињењу Старе Србије Краљевини Србији из 1913. године, а припојена су још и 4 округа која су након ослобођења била у саставу Краљевине Црне Горе (Пљеваљски, Бјелопољски, Берански и Метохијски округ).

Избори за посланике Привременог народног представништва из Јужне Србије одржани су 30. марта 1919. године. Изабрана су 24 посланика.

Управна подела[уреди | уреди извор]

-
Округ/Срез Број општина
Берански 13
Берански 6
Будимски 3
Рожајски 4
Бјелопољски 11
Бјелопољски 6
Лозански 5
Битољски 75
Битољски 14
Кичевски 14
Крушевски 19
Мориховски 7
Преспански 7
Прилепски 14
Брегалнички 44
Кочански 9
Малешки 4
Овчепољски 10
Радовишки 9
Царевоселски 5
Штипски 7
Округ/Срез Број општина
Звечански 25
Вучитрнски 9
Дренички 7
Митровички 9
Косовски 55
Гњилански 17
Грачанички 16
Лапски 12
Неродимски 10
Кумановски 52
Жеглиговски 20
Кратовски 10
Кривопаланачки 13
Прешевски 9
Метохијски 21
Ђаковички 7
Источки 6
Пећки 8
Округ/Срез Број општина
Охридски 53
Голобрдски 6
Горњодебарски 7
Доњодебарски 8
Охридски 10
Подградски 10
Струшки 12
Пљеваљски 12
Бољанићки 5
Пљеваљски 7
Призренски 75
Горски 16
Љумски 10
Подгорски 10
Подримски 15
Шарпланински 17
Хашки 7
Пријепољски 21
Милешевски 9
Нововарошки 7
Прибојски 5
Округ/Срез Број општина
Рашки 31
Дежевски 11
Сјенички 12
Штавички 8
Скопски 61
Велешки 31
Качанички 4
Скопски 26
Тетовски 50
Галички 9
Горњополошки 16
Доњополошки 18
Поречки 7
Тиквешки 48
Дојрански 4
Ђевђелијски 7
Кавадарски 14
Струмички 10
Неготински 13

[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]