Јужна стратегија
Термин јужна стратегија (енгл. Southern strategy), у политици САД, односи се на стратегију Републиканске странке за освајање избора на Југу Сједињених Америчких Држава, а која се ослањала на расизам и страх од безакоња који су тада преовладавали међу белим гласачима на Југу. Стратегија је такође подразумевала играње на карту страха од раста моћи федералне власти у друштвеним и економским питањима (ово се обично називало борбом за „права држава”). Иако је Солидни југ био дугогодишње снажно упориште Демократске странке због чињенице да је Демократска странка подржавала ропство пре Америчког грађанског рата а након тога и сегрегацију, многи белци на Југу су престали подржавати Демократску странку након што је странка у кампањи из 1948. подржала Афроамерички покрет за грађанска права, затим Закон о грађанским правима из 1964, Закон о праву гласа из 1965. и потпуну десегрегацију.
Стратегија је први пут прихваћена половином шездесетих година 20. века,[1] а користили су је будући председник САД Ричард Никсон и републикански сенатор Бери Голдвотер.[2] Стратегија је донекле била успешна јер је допринела изборном престројавању јужних држава које су почеле да подржавају Републиканску странку. Цена овога је био губитак више од деведесет одсто црних гласача, као и губитак великог броја гласова у другим деловима САД. Од краја 20. века, Републиканска странка поново покушава да привуче гласове Афроамериканаца, али са малим успехом.[1] Председник Републиканског националног комитета Кен Мелман се 2005. формално извинио због коришћења „јужне стратегије” у 20. веку.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Apple, R.W. Jr. (19. 09. 1996). „G.O.P. Tries Hard to Win Black Votes, but Recent History Works Against It”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 01. 2012. г. Приступљено 07. 07. 2012.
- ^ Black & Black 2003, стр. 442.
- ^ Rondy, John (15. 07. 2005). „GOP ignored black vote, chairman says: RNC head apologizes at NAACP meeting”. The Boston Globe. Reuters. Архивирано из оригинала 06. 04. 2012. г. Приступљено 07. 07. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Black, Earl; Black, Merle (2003). THE RISE OF SOUTHERN REPUBLICANS. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01248-6.
- Joseph A. Aistrup, The Southern Strategy Revisited: Republican Top-Down Advancement in the South, Kentucky Press
- Alexander, Michelle (2010). The New Jim Crow: Mass Incarceration in the Age of Colorblindness. New York: The New Press. ISBN 978-1-59558-103-7..
- Peter Applebome (1997). Dixie Rising: How the South is Shaping American Values, Politics, and Culture. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-15-600550-0..
- Earl Black and Merle Black, The Rise of Southern Republicans Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. јануар 2009), Harvard University Press
- James Boyd, „Nixon's Southern strategy 'It's All In the Charts'”, New York Times, May 17, 1970
- Patrick J. Buchanan, „The Neocons and Nixon's Southern Strategy” Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. јул 2012), December 2002, Patrick Buchanan Official Website
- Dan T. Carter (24. 2. 1999). From George Wallace to Newt Gingrich: Race in the Conservative Counterrevolution, 1963—1994. LSU Press. ISBN 978-0-8071-2366-9.
- Dan T. Carter (фебруар 2000). The Politics of Rage: George Wallace, The Origins of the New Conservatism, and the Transformation of Southern Politics. LSU Press. ISBN 978-0-8071-2597-7.
- David L. Chappell. (2004). A Stone of Hope: Prophetic Religion and the Death of Jim Crow. University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-2819-9.
- John Egerton, „A Mind to Stay Here: Closing Conference Comments on Southern Exceptionalism”, Southern Spaces, 29 November 2006.
- Kevin M. Kruse (2005). White Flight: Atlanta and the Making of Modern Conservatism. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09260-7. by
- Kevin Phillips (1969). The Emerging Republican Majority. Arlington House. ISBN 978-0-87000-058-4.
- UPI, „Why The GOP's Southern Strategy Ended”, 23. фебруар 2001, на NewsMax
