Јужни пол

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 90°S 180°E / 90° ЈГШ; 180° ИГД / -90; 180

Антарктик и Јужни пол на снимку који је направила НАСА 2005.
Положај јужног пола
1. Географски Јужни пол
2. Магнетни Јужни пол
3. Геомагнетни Јужни пол
4. Јужни пол недоступности
Јужни пол

Јужни пол је најјужнија тачка на Земљи, што обухвата појмове јужног географског и јужног геомагнетног пола. Он је једна од две тачке где оса Земљине ротације пролази кроз површину планете. То је најјужнија тачка на површини Земље и лежи на супротној страни од Северног пола.

Јужни пол се налази на континенту Antarкtiку. На овој локацији се налази америчка поларна станица Амундсен-Скот, која је била успостављена 1956. године и била је перманентно у употреби од тог времена. Гeograфiски Јужни пол није исто што и Јужни магнетни пол.

Географски Јужни пол[уреди]

Географски јужни пол је тачка где земљина оса ротације пролази кроз површину Земље. Најчешће се под називом „јужни пол“ подразумева управо ова тачка. Јужни пол се налази на Антарктику. Посматрач који стоји на јужном полу гледа у свим правцима према северу.

Геомагнетни Јужни пол[уреди]

Јужни магнетни пол је један од два магнетна пола на Земљи. Он се налази у близини географског јужног пола.

Истраживање Јужног пола[уреди]

Први људи који су дошли до јужног пола су били Роалд Амундсен и његов тим, који су тамо стигли 14. децембра 1911. године. Амундсенов главни ривал, Роберт Фалкон Скот, је до њега стигао месец дана касније, тачније 17. јануара 1912. године. На повратку су Скот и цела његова експедиција умрли од глади и екстремне хладноће.

Амерички адмирал Ричард Берд је 29. новембра 1929. године постао први човек који је прелетео Јужни пол.

Клима и дан и ноћ[уреди]

Током јужне зиме (март–септембар) на Јужном полу нема сунчеве светлости, и од 11. маја до 1. августа, током продужених периода сумрака, потпуно је тамно (осим месечине). У лето (септембар–март), сунце је константно изнад хоризонта и изгледа као да се креће по кругу у супротном смеру од казаљке на сату. Међутим, увек је ниско на небу, достижући максимум од 23,5° у децембру. Знатан део сунчеве светлости који досеже до површине бива рефлектован белим снегом. Овај недостатак топлоте од Сунца, у комбинацији са високом надморском висином (око 2.800 m (9.200 ft)), узрокује да Јужни пол има једну од најхладнијих клима на Земљи (мада није најхладнија; рекорд држи регион у близини станице Восток, такође на Антарктику, који лежи на вишој елевацији).[1] Температуре на Јужном полу су знатно ниже него на Северном полу, првенствено зато што је Јужни пол лоциран на високој алтитуди усред континенталне копнене масе, док је Северни пол на нивоу мора у сред океана, који делује као топлотни резервоар.[2]

Јужни пол је на надморској висини од 9.300 ft (2.800 m) мада се стиче осећај као да је 11.000 ft (3.400 m).[3]. Центрифугална сила од окретања планете повлачи атмосферу према екватору.

Средином лета, кад сунце достиже своју максималну елевацију од око 23,5 степена, високе температурее на Јужном полу у јануару су на −25,9 °C (−15 °F). Како шестомесечни дан истиче и Сунце почне да постаје ниже, температуре такође падају: оне достижу око −45 °C (−49 °F) у време заласка (касни март) и у време свитања (касни септембар). Средином зиме, просечна температура остаје стабилна на око −58 °C (−72 °F). Највиша температура икад забележена на поларна станици Амундсен-Скот је била −12,3 °C (9,9 °F) на Божић, 2011,[4] а најнижа је била −82,8 °C (−117,0 °F) 23. јуна 23, 1982[5][6][7] (поређења ради, најнижа директно мерена температура било где на Земљи је −89,2 °C (−128,6 °F) на станици Восток 21. јула 1983, мада је −93,2 °C (−135,8 °F) било измерено индиректно помоћу сателита на источном Антарктику између Куполе А и Куполе Ф у августу 2010[8]).

Јужни пол има пустињску климу, те прима веома малу количину преципитације. Влажност ваздуха је у близини нуле. Међутим, јаки ветрови могу да узрокују снежне сметове, и акумулација снега износи око 20 cm (8 in) годишње.[9] Бивша купола која се види на сликама станице Амундсен-Скот делимично је затрпана због снежних олуја, а улаз у куполу је био редовно отваран булдожерима. Новије зграде су подигнуте на шиповима, тако да се снег не гради на бочним странама.

Клима Јужног пола
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) −14,4
(6,1)
−20,6
(−5,1)
−26,7
(−16,1)
−27,8
(−18)
−25,1
(−13,2)
−28,8
(−19,8)
−33,9
(−29)
−32,8
(−27)
−29,3
(−20,7)
−25,1
(−13,2)
−18,9
(−2)
−12,3
(9,9)
−12,3
(9,9)
Максимум, °C (°F) −26,0
(−14,8)
−37,9
(−36,2)
−49,6
(−57,3)
−53,0
(−63,4)
−53,6
(−64,5)
−54,5
(−66,1)
−55,2
(−67,4)
−54,9
(−66,8)
−54,4
(−65,9)
−48,4
(−55,1)
−36,2
(−33,2)
−26,3
(−15,3)
−45,8
(−50,4)
Просек, °C (°F) −28,4
(−19,1)
−40,9
(−41,6)
−53,7
(−64,7)
−57,8
(−72)
−58,0
(−72,4)
−58,9
(−74)
−59,8
(−75,6)
−59,7
(−75,5)
−59,1
(−74,4)
−51,6
(−60,9)
−38,2
(−36,8)
−28,0
(−18,4)
−49,5
(−57,1)
Минимум, °C (°F) −29,6
(−21,3)
−43,1
(−45,6)
−56,8
(−70,2)
−60,9
(−77,6)
−61,5
(−78,7)
−62,8
(−81)
−63,4
(−82,1)
−63,2
(−81,8)
−61,7
(−79,1)
−54,3
(−65,7)
−40,1
(−40,2)
−29,1
(−20,4)
−52,2
(−62)
Апсолутни минимум, °C (°F) −41,1
(−42)
−58,9
(−74)
−71,1
(−96)
−75,0
(−103)
−78,3
(−108,9)
−82,8
(−117)
−80,6
(−113,1)
−79,3
(−110,7)
−79,4
(−110,9)
−72,0
(−97,6)
−55,0
(−67)
−41,1
(−42)
−82,8
(−117)
Количина падавина, mm (in) 0,3
(0,012)
0,6
(0,024)
0,2
(0,008)
0,1
(0,004)
0,2
(0,008)
0,1
(0,004)
Trace Trace 0,1
(0,004)
0,1
(0,004)
0,1
(0,004)
0,3
(0,012)
2,3
(0,091)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 0,2 0,3 0,2 0,0 0,2 0,1 0,0 0,0 0,1 0,1 0,1 0,3 1,6
Дани са снегом 22,0 19,6 13,6 11,4 17,2 17,3 18,2 17,5 11,7 16,7 16,9 20,6 203,0
Сунчани сати — месечни просек 406,1 497,2 195,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 34,1 390,6 558,0 616,9 2.698,2
Сунчани сати — дневни просек 13,1 17,6 6,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 1,1 12,6 18,6 19,9 7,4
Извор #1: Pogoda.ru.net (температуре, 1981–2010, екстреми 1957–садашњост)[10]
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (преципитација 1957–1988 и сунчаност 1978–1993),[11] NOAA (подаци о снежним данима, 1961–1988)[12]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Science question of the week, Goddard Space Flight Center.
  2. Why is the South Pole colder than the North Pole? - Scientific American
  3. The USAP Portal: Science and Support in Antarctica - Course Material
  4. Matthew A. Lazzara (2011-12-28). „Preliminary Report: Record Temperatures at South Pole (and nearby AWS sites…)”. Приступљено 2011-12-28. 
  5. Your stay at Amundsen–Scott South Pole Station, National Science Foundation Office of Polar Programs
  6. „How cold is the Antarctic?”. NIWA. Приступљено 2012-08-13. 
  7. „Antarctic Weather”. Приступљено 2013-05-25. 
  8. "NASA-USGS Landsat 8 Satellite Pinpoints Coldest Spots on Earth", NASA, December 9, 2013
  9. Initial environmental evaluation – development of blue-ice and compacted-snow runways, National Science Foundation Office of Polar Programs, April 9, 1993
  10. „Weather and Climate-The Climate of Amundsen–Scott” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 5. 4. 2017. 
  11. „Klimatafel von Amundsen - Scott / Südpol-Station (USA) / Antarktis” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 5. 4. 2017. 
  12. „Amundsen–Scott Climate Normals 1961−1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 5. 4. 2017. 

Спољашње везе[уреди]