Јужнословенски филолог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Насловна страна часописа Јужнословенски филолог

Јужнословенски филолог, часопис Српске академије наука и уметности и Института за српски језик САНУ[1]. Покренули су га 1913. године Александар Белић и Љубомир Стојановић. Један је од најстаријих славистичких часописа у Европи.

Историјат[уреди]

Јужнословенски филолог је од својих почетака био часопис за упоредно-историјску и дијалектолошку проблематику, као и питања проучавања српског језика у дијахронији и синхронији, не искључујући ни истраживања из других области словенске филологије, нпр. из историје књижевности и версификације. Таква концепција Јужнословенског филолога у основи се није мењала иако се развој лингвистике, славистике и словенске филологије одразио и у његовом постепеном отварању према неким другим проблемским областима, нпр. према лингвистичкој теорији и методологији, типологији словенских језика, ареалној лингвистици, социолингвистици, психолингвистици, теолингвистици и другим интердисциплинарним проучавањима језика.

Јужнословенски филолог био је замишљен као тромесечник, односно полугодишњак, али најчешће излази једном годишње. У периоду од сто година објављено је 69 књига Јужнословенског филолога (неке књиге су објављене у две свеске)[2].

У профилу Јужнословенског филолога значајно место има текућа кумулативна библиографија дела из теоријске лингвистике, србистике, славистике и индоевропеистике. У Јужнословенском филологу објављено је и 11 персоналних библиографија: Библиографија Јагићевих радова од 1907 г. // ЈФ 3 (1922–1923); Библиографски преглед научних радова проф. О[лдржиха] Хујера (1901–1930 г.). // ЈФ 9 (1930); Из библиографије радова Матије Мурка // ЈФ 19 (1950–1952); Библиографија радова професора Александра Белића // ЈФ 24 (1959–1960); Библиографија радова Степана Куљбакина // ЈФ 29, 3/4 (1973); Библиографија радова професора Михаила Стевановића // ЈФ 30 (1974); Библиографија радова Берислава Николића // ЈФ 33 (1977); Библиографија Радосава Бошковића // ЈФ 40 (1984); Библиографија професора Михаила Стевановића // ЈФ 47 (1991); Библиографија радова академика Павла Ивића // ЈФ 56 (2000); Библиографија академика Милке Ивић // 67 (2011). Књига 69. Јужнословенског филолога садржи „Библиографију Јужнословенског филолога 1913–2012“

Јужнословенски филолог је од свог настанка имао централно место у српској лингвистичкој периодици захваљујући, пре свега, високом научном квалитету радова који су у њему објављивани, а истовремено и високој меродавности њихових аутора, а то су били Хенрик Барић, Франце Безлај, Радосав Бошковић, Милан Будимир, Михаил Г. Булахов, Леонид А. Булаховски, Анре Вајан, Јован Вуковић, Николас Ван Вијк, Ирена Грицкат, Иван Дуриданов, Николај Н. Дурново, Петар Ђорђић, Милка Ивић, Павле Ивић, Стјепан Ившић, Роман Јакобсон, Станислав Каролак, Блаже Конески, Иван Леков, Борис М. Љапунов, Мјечислав Малецки, Антоан Меје, Александар Младеновић, Лешек Мошињски, Рајко Нахтигал, Стојан Новаковић, Казимјеж Њич, Миливој Павловић, Митар Пешикан, Тадеуш Лер-Сплавињски, Фран Рамовш, Милан Решетар, Станислав Роспонд, Петар Скок, Франтишек Славски, Едвард Станкјевич, Михаило Стевановић, Љубомир Стојановић, Кирил Тарановски, Олег Н. Трубачев, Бохуслав Хавранек, Олджих Хујер, Алексеј А. Шахматов..., поред низа других познатих слависта.

Уредништво[уреди]

Главни уредници Јужнословенског филолога били су Александар Белић (1913–1960), Михаило Стевановић (1961–1973), Милка Ивић (1974–2008), Предраг Пипер (2008– ). Садашњи уређивачки одбор чине Јасна Влајић-Поповић, Даринка Гортан-Премк, Рајна Драгићевић (секретар), Најда Иванова, Александар Лома, Алина Маслова, Софија Милорадовић, Мирослав Николић, Предраг Пипер (глави уредник), Слободан Реметић, Андреј Собољев, Живојин Станојчић, Срето Танасић, Зузана Тополињска, Виктор Фридман.

Часопис Јужнословенски филолог се налази на интернет страници Института за српски језик САНУ.

Референце[уреди]

  1. doiSerbia, Приступљено 22. 2. 2014.
  2. Портал за културу Југоисточне Европе, Приступљено 22. 2. 2014.

Спољашње везе[уреди]