Јужносулавешки језици
| Јужносулавешки језици | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | Јужни Сулавеси |
| Језичка класификација | Аустронежански језици
|
| Подподела | |
| Глотолог | sout2923[1] |
 Јужносулавешки језици на Сулавесију | |
 Јужносулавешки језици на Борнеу | |
Јужносулавешки језици су једна од основних грана малајско-полинежанских језика, а њима се говори на јужном делу острва Сулавеси (или Целебес) и изолованим деловима острва Борнео. Овим језицима говоре Буги и сродни народи, који насељавају покрајине Јужни Сулавеси и Западни Сулавеси, док на Борнеу њима говоре неки дајачки народи, као што су Ембалох и Таман.
Класификација[уреди | уреди извор]
Унутрашња класификација[уреди | уреди извор]
Према класификацији Грајмса & Грајмса (1987) и Етнолога (Ethnologue).[2][3]
- Бугијско-тамански језици
- Макасарски:
- Секојски:
- Лемоланшки
- Северни јужносулавешки језици
- Мамуџујски
- Мандарски
- Масенремпулујски језици:
- Питу-улуна-салујски језици:
- Тораџајски:
Положај таманских језика, чији су представници ембалошки и тамански, је био нејасан до краја прошлога века. Холандски лингвиста К. А. Аделар је доказао да су најближи бугијском језику, из чега следи да су део јужносулавешких језика.[4][5]
Положај унутар аустронежанске породице[уреди | уреди извор]
Према подацима из данас расположивих истраживања, јужносулавешки језици су једна од основних грана малајско-полинежанских језика подгрупе аустронежанских језика.[6]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „South Sulawesi”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Grimes, C. E.; Grimes, B. E. (1987). Languages of South Sulawesi
. Canberra: Department of Linguistics, Research School of Pacific Studies, Australian National University. ISBN 0858833522. doi:10.15144/PL-D78.
- ^ South Sulawesi at Ethnologue (22th ed., 2019).
- ^ K. A. Adelaar. 1994. The classification of the Tamanic languages. In Tom Dutton and Darrell T. Tryon (eds.), Language contact and change in the Austronesian world, 1-42. Berlin: Mouton de Gruyter.
- ^ K. Alexander Adelaar and Nikolaus Himmelmann. 2005. The Austronesian languages of Asia and Madagascar. London: Routledge.
- ^ Smith, Alexander D. (2017). „The Western Malayo-Polynesian Problem”. Oceanic Linguistics. 56 (2): 435–490. doi:10.1353/ol.2017.0021.
