Јужнохалмахерско-западноновогвинејски језици

Јужнохалмахерско-западноновогвинејски језици
Јужнохалмахерско-западноновогвинејски језици
Географска распрострањеност	Источна Индонезија
Језичка класификација	Аустронежански језици Малајско-полинежански Средњо-источно-малајско-полинежански Источно-малајско-полинежански Јужнохалмахерско-западноновогвинејски језици; ; ; ;
Подподела	Јужнохалмахерско-раџаампатски; Чендравасишки; Морски; Тандијски; Варопенски; ? Доњомамберамојски (могуће део папуанских језика); ? Ирарутујско–набијски; ? Бедоанашко–ерокванашки („бомберајски”);
Глотолог	sout2850
	Јужнохалмахерско-западноновогвинејски језици (на западу јужнохалмахерско-раџаампатски и на истоку чендравасишки)

Јужнохалмахерско-западноновогвинејски језици су грана малајско-полинежанских језика, која је у употреби на острвима у близини западне и северозападне обале Нове Гвинеје (од којих је најзападније острво Халмахера). Јужнохалмахерско-западноновогвинејски језици садрже 38 језика.^[2]

Јединство ове гране је подржано лексичким и фонолошким доказима. Бласт (1978) је предложио да су најсроднији океанским језицима, са којима чине Источно-малајско-полинежанску грану малајско-полинежанских језика. Међутим, оваква класификација није опште прихваћена.^[3]

Већина језика је позната (науци) само на основу кратког списка речи, али од овог правила постоје изузеци (језици који су добро проучени), као што су булијски којим се говори на делу острва Халмахера, бијачки и варопенски којима се говори острвима у Чендравасишком заливу.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Јужнохалмахерско-западноновогвинејски језици су у употреби на острвима која се налазе у Халмахерском мору у индонезијској покрајини Северни Молуци и у Чендравасишком заливу у индонезијским покрајинама Папуа и Западна Папуа.

Класификација[уреди | уреди извор]

Према традиционалној класификацији ови језици су дељени на две основне (географске) групе:

Јужнохалмахерски језици (дуж југоисточне обале острва Халмахера (већина језика) и на истоку Бомберајског полуострва (један језика)).
Западноновогвинејски језици (на острвљу Раџа Ампат западно од острва Нова Гвинеја (Папуа), и на острвима у Чендравасишком заливу (укљ. острво Нову Гвинеју)).

Према новијим класификацијама западноновогвинејски језици су подељени на две групе, једну која чини посебну грану (чендравасишки) и другу (раџаампатски) која је уједињена са јужнохалмахерским, јер је утврђено да су раџаампатски сроднији јужнохалмахерским него чендравасишким језицима. Ово потврђују фонолошке промене које су установили Бласт (1978) и Ремијсен (2002).

Подела јужнохалмахерско-западноновогвинејских језика према новој класификацији:^[4]

Јужнохалмахерско-раџаампатски (јужнохалмахерски и раџаампатски језици)
Чендравасишки

Дејвид Камхолц (2014) је укључио неколико додатних језика:^[2]

Морски
Тандијски
Варопенски
Доњомамберамојски укључују варемборски и јокејски (ако нису папуански)

Следеће групе језика су проблематичне – можда припадају овој грани језика, а можда и не. Камхолц (2014) их не класификује због недостатка података.^[2]^{‍:32, 146}

Ирарутујско–набијски: ирарутујски и набијски (или куријски)
Бедоанашко–ерокванашки („бомберајски”): аргунски, бедоанашки, ерокванашки

Камхолц (2014)[уреди | уреди извор]

Јужнохалмахерско-западноновогвинејски језици се према Камхолцу могу класификовати на следећи начин (Камхолц 2014: 136-141):^[2]

Јужнохалмахерско-раџаампатски
- Амбелско-бигајски
- Мајско-матбатски
- Маденски (укљ. фијаватски дијалекат)
- Аски
- Јужнохалмахерски
  - Јужни јужнохалмахерски: ганејски, табајски
  - Средњо-источни јужнохалмахерски: булијски, мапски, патански и савајски
  - Гебејски
Чендравасишки
- Бијачки: бијачки, дуснерски, меосварски и ронски
- Јапенски
  - Западнојапенски: амбајски, ансуски, мараујски, вандаменски, војски, средњојапенски (мунгујски, папумски, помски и серуи-лаутски)
  - Источнојапенски: курудујски и вабојски
- Југозападночендравасишки
  - Јаурско-јерисијамски
  - Умарски
Морски
Тандијски
Варопенски
Варемборски (можда део доњомамберамојских језика)
Јокејски (можда део доњомамберамојских језика)

Према Камхолцу (2014) прадомовина ове гране језика је јужна обала Чендравасишког залива.

Извори[уреди | уреди извор]

^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Greater SHWNG”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
^ ^а ^б ^в ^г Kamholz, David (2014). Austronesians in Papua: Diversification and change in South Halmahera–West New Guinea Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2021). Ph.D. dissertation, University of California, Berkeley. https://escholarship.org/uc/item/8zg8b1vd
^ Blust, R. (1978). "Eastern Malayo-Polynesian: A Subgrouping Argument". In Wurm, S.A. & Carrington, L. (eds.) Second International Conference on Austronesian Linguistics: Proceedings, pp. 181-234. Canberra: Australian National University. (Pacific Linguistics C-61).
^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin, eds. (2017). "Raja Ampat–South Halmahera". Glottolog 3.0. Jena, Germany: Max Planck Institute for the Science of Human History.

[Glottolog-1] Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Greater SHWNG”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.

[Kamholz-2] а ^б ^в ^г Kamholz, David (2014). Austronesians in Papua: Diversification and change in South Halmahera–West New Guinea Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2021). Ph.D. dissertation, University of California, Berkeley. https://escholarship.org/uc/item/8zg8b1vd

[3] Blust, R. (1978). "Eastern Malayo-Polynesian: A Subgrouping Argument". In Wurm, S.A. & Carrington, L. (eds.) Second International Conference on Austronesian Linguistics: Proceedings, pp. 181-234. Canberra: Australian National University. (Pacific Linguistics C-61).

[4] Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin, eds. (2017). "Raja Ampat–South Halmahera". Glottolog 3.0. Jena, Germany: Max Planck Institute for the Science of Human History.

[1]

[2]

[3]

[4]