Јукагирски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Приближна географска распрострањеност јукагирских језика у XVII веку (шрафирано):
а) Шрафирано и сива позадина - област из које су од XVII до XX века нестали,
б) Шрафирано и светло црвена позадина - област у којој су опстали од XVII до XX века.
Географска распрострањеност у XX веку (црвена):
а) Светло црвена - област у којој су опстали од XVII до XX века,
б) Тамно црвена - област у коју су се проширили од XVII до XX века,
ц) Ружичаста - област коју насељавају Чуванци (некада су говорили једним од јукагирских језика, а данас говоре руским).

Јукагирски језици представљају језичку породицу коју чине два језика – севернојукагирски (тундра јукагирски или вадулски) и јужнојукагирски (колима јукагирски или одулски). Оба језика се говоре на Руском далеком истоку, око басена реке Колиме. Ова језичка породица је на ивици изумирања.

Класификација[уреди]

Нема чврстих доказа да је ова језичка породица генетски повезана са другим породицама. Део лингвиста сматра да су јукагирски језици у далеком сродству са уралским језицима.[1]

Севернојукагирски и јужнојукагирски су једина два преживела језика из ове језичке породице,[2] која је некада била доминантна на простору североисточног Сибира. Јукагирским језицима се говорило од обала реке Анадир на истоку до обала реке Лене на западу.[3] На основу доказа из раних извора, може се претпоставити да је постојао јукагирски дијалекатски континуум, при чему су се севернојукагирски и јужнојукагирски налазили на супротним крајевима.[4] Један од јукагирских језика је изумрли чувански језик, којим су говорили Чуванци пре него што су прешли на руски језик.

Јукагирски језици:

Званично су на попису становништва Русије 2010 севернојукагирски и јужнојукагирски били признати као један јукагирски језик. У прошлости су постојала бар још два јукагирска језика, омочки језик (језик изумлих Омока) и чувански језик (језик Чуванаца).

Особине[уреди]

Ова два језика деле мали део заједничког речника и говорници тих језика се међусобно не разумеју. Са друге стране, њихове граматике показују велики број сличности. Оба језика познају самогласничку хармонију. Морфолошки гледано, спадају у аглутинативне језике.

Референце[уреди]

  1. Collinder, Björn (1940). "Jukagirisch und Uralisch."
  2. Крейнович, Е. А.; Николаева, И. А.; Хелимский, Е. А. (1990). „Јукагирски језик”.
  3. Dolgikh, Boris O. (1960). "Rodovoj i plemennoj sostav narodov Sibiri v XVII v."
  4. Nikoleava, Irina (2008). "Chuvan and Omok languages." pp. 313—336

Литература[уреди]

  • Collinder, Björn (1940). "Jukagirisch und Uralisch". Uppsala: Almqvist & Wiksell. 
  • Dolgikh, Boris O. (1960). „Rodovoj i plemennoj sostav narodov Sibiri v XVII v.”. Moskva: Izdatel'stvo Akademii Nauk SSSR. 
  • Nikoleava, Irina (2008). „Chuvan and Omok languages?”. Ур.: A. Lubotsky; et al. "Evidence and Counter-Evidence. Festschrift Frederik Kortland". Amsterdam: Rodopi. стр. 313—336. 
  • Крейнович, Е. А.; Николаева, И. А.; Хелимский, Е. А. (1990). „Јукагирски језик”. Ур.: Ярцева В. Н. „Лингвистический энциклопедический словарь”. Москва: Советская энциклопедия. стр. 685. ISBN 5-85270-031-2.