Јукон

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Јукон (вишезначна одредница).
Јукон
Застава Јукона
Грб Јукона
Застава Грб
Yukon in Canada.svg

Провинција Јукон на карти Канаде

Главни град Вајтхорс
Највећи град Вајтхорс
Званични језик енглески, француски
Премијер Дарел Паслоски
Конфедерација 13. јул 1928.
Површина
Копно
Вода
482.443 км2
474.391 км2
8.052 км2
Популација
2011. године године
Место у Канади:
Густина насељености:

33.897
12. по реду
0,07/км2
Временска зона UTC -8
Поштански код
ISO 3166-2
YT
CA-YT
Веб-сајт www.gov.yk.ca

Јукон (енгл. Yukon, франц. Yukon), једна је од три канадске територије. Заједно са провинцијом Британском Колумбијом чини канадски пацифички појас. Налази се на крајњем северозападу државе.

Географија[уреди]

Територија има приближно облик правоуглог троугла површине 482,443 km². Слабо насељена територија. Број становника је 33.897 (густина становништва је 0,07/km²). Главни град, Вајтхорс, је уједно и највећи град у коме живи три четвртине становништва Јукона. Други по величини је Досон који је иначе био главни град до 1952. Најзначајнија река је Јукон, што на језику гвич'ин значи велика река,по њој је територија и добила име. Јукон се граничи са Аљаском, Северозападним територијама и Британском Колумбијом. На северу има излаз на Бофорово море. Њена источна граница је вододелница Јуконског и Макензијевог слива. Највећи део територије је у сливу реке Јукон. Јужни Јукон је прошаран великим бројем језера. Већа језера су :

На територији Јукона налази се Маунт Логан 5.959 м. други по величини врх на северноамеричком континенту.

Клима[уреди]

Већи део Јукона има субполарну климу ,коју карактеришу дуге хладне зиме и кратка лета. Далеко на северу, уз обалу Бофоровог мора и у планинским пределима је поларна клима. због тога већина становништва живи у долинама реке у јужном делу. Чак и у тим областима просечне јануарске температуре су од -11 °C до -30 °C, а често падају и ниже. Јулска температура је око 20 °C. Просечано је годишње 75 дана без мраза, али датум почетак првих мразева и јаких зима је непредвидив, зависи од тога које ће ваздушне масе превладати; хладне са Арктика или топлије са северног Пацифика.

Флора[уреди]

Шуме покривају 48% територије. На северу је углавном тундра. Јужније, блаже температуре дозвољавају раст шума, нарочито у долинама река и на падинама планина испод 1.200 м. Шуме су углавном четинарске у којима доминира Бела смрека. Само шуме на крајњем југу су комерцијалне. Оне се секу да би задовољиле локалне потребе. Користе се за дрвену грађу и огрев.

Фауна[уреди]

Јукон обиљује дивљим животињама као што су Лос, Карибу, јелени, црни и браон медведи, гризли и вукови . Многе птице задржавају се током кратког лета на територији Јукона ради размножавања. Ту спадају дивље гуске, лабудови, патке и бројне барске птице. Јуконске реке су богате рибама; липљен, штука, пастрмке, лосос...

Економија[уреди]

Одувек је рударство главна индустријска грана Јукона. Значајна налазишта оловоа, цинка, сребра, злата, азбеста и бакра. Јукон, заиста дугује свој настанак чувеној златној грозници из 1890. године. Након куповине земље од Hudson's Bay Company 1870. године, Канадска влада је 1898. поделила Северозападну Територију и створила локалну самоуправу, због прилива великог броја људи у потрази за златом. Хиљаде авантуриста у потрази за златом испунило је ову област што су забележили у својим књигама писци Роберт Вилијам Сервис (енгл. Robert W. Service) и Џек Лондон (енгл. Jack London). Сећање на тај период, прелепи нетакнути предели, као и могућност рекреације на отвореном чине да је туризам друга најважнија економска грана. Значајни удео у економији имају и производња намештаја, одеће, занатство, производња хидроенергије. Традиционална индустријска грана, лов и риболов је у значајном опадању. Данас, јавни сектор запошљава највише људи, директно запошљава 5.000 од 12.500 радника.

Становништво[уреди]

Демографија
1996. 2001. 2006. 2011.
30.766 28.674 30.372 33.897

Спољашње везе[уреди]