Јулија Хуњади

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јулија Хуњади
Hunyady Júlia szerb fejedelemné.jpg
Кнегиња Јулија Обреновић
Датум рођења(1831-08-26)26. август 1831.
Место рођењаБеч
Аустријско царство
Датум смрти19. фебруар 1919.(1919-02-19) (87 год.)
Место смртиБеч
Аустрија
ДинастијаОбреновићи
ОтацФеренц Хуњади де Кетељи
МајкаЈулија Зичи де Зич ет Васонке
СупружникМихаило Обреновић, Карл од Аренберга
Кнегиња Србије
Период26. септембар 1860 – 10. јун 1868
ПретходникПерсида Ненадовић
НаследникНаталија Обреновић

Јулија Хуњади де Кетељ (Беч, 26. август 1831 — Беч, 19. фебруар 1919) је била кнегиња Србије, супруга кнеза Михаила Обреновића.

Биографија[уреди]

Јулија Обреновић
Анастас Јовановић:Кнегиња Јулија 1854, Беч, литографија
Венчање кнеза Михаила са грофицом Јулијом Хуњади литографија непознатог аутора (Историјски музеј Србије)

Рођена је 1831. године у Бечу у племићкој породици Хуњади (мађ. Hunyady de Kéthely) као кћерка грофа Ференца Хуњади де Кетељија (1804—1882) и грофице Јулије Зичи де Зич ет Васонке. Јулија Хуњачи је у младости била изузетно лепа жена, у коју се кнез Михаило јако заљубио. Удала се 20. јула/1. августа 1853. године у руској капели у Бечу за кнеза Михаила Обреновића, који је живео у Бечу као изгнани бивши српски кнез. До Светоандрејске скупштине и повратка Обреновића на трон Србије 1858. године, кнез Михаило и Јулија живели су у Аустроугарској. Имали су имање „Иванка“[1] на Дунаву, које је купио кнез Михаило од кнегиње Леополдине Грасалкович де Гиарак, рођене грофице Естерхази-Еделштетен-Форхтенштајн. Јулија је ту у месту надомак двора, подигла школу за женску сирочад.[2]

Замак Иванка

По смрти кнеза Милоша, 1860. године, кнез Михаило је по други пут постао владајући кнез Србије, а Јулија кнегиња Србије. Учествовала је заједно са кнезом у јавном животу, приређивали су балове и хуманитарне вечери и лутрије на двору. За њу је 1861. године у Саборној цркви у Београду направљен трон, трећи уз дотадашњи патријархов и кнежев, са иконом Богородице. Српски језик учила је уз помоћ Ђуре Даничића и уз разговор са својим свекром кнезом Милошем који није познавао стране језике. Књегиња Јулија је изневерила свог супруга који ју је веома волео, ступајући 1856. године у недозвољен однос са немачким грофом Аренбергом.[3] За то брачно неверство кнез Михаило је сазнао тек 1861. године, из једног писма. Она и кнез Михаило су се због тога раставили „од постеље и стола“ писменим споразумом од 18. новембра 1865. године. Тим споразумом је утврђено да јој кнез Михаило поклања своју палату у Бечу и годишњу ренту од 5500 дуката. Јулија се тада одрекла титуле српске кнегиње задржавајући назив кнегиња Јулија Обреновић и пристајући на законе православне цркве у случају ако би кнез тражио коначан развод. Од 1865. године она је живела у Бечу, одвојено од кнеза Михаила. У браку нису имали деце.[4]

У београдском листу "Видов-дан" 1862. године излазио је као фељтон, роман холандског књижевника Хенрика Консциенца. Његово дело "Слепа ружа", превела је са немачког језика на српски, књегиња Јулија Обреновић.[5] "Током 1863. године заједно са Филипом Христићем је у Лондону лобирала за интересе Србије.[6]

После убиства кнеза Михаила 1868. године кнегиња Јулија је 1876. године удајом за принца Карла од Аренберга (1831—1896), који је био у сродству са аустријском царицом Елизабетом Баварском, постала војвоткиња од Аренберга и принцеза од Реклингхаузена. Са принцом Карлом такође није имала деце.

Умрла је у Бечу 1919. године.

Веза са династијама Немањића, Лазаревића и Бранковића[уреди]

Грофица Јулија Хуњади де Кетељи, између осталих најзначајнијих племићких породица Европе, води порекло од српског кнеза Лазара Хребељановића, а преко његове жене Милице и од Немањића.

Линија њеног порекла од великог жупана Стефана Немање:

  1. Велики жупан Стефан Немања, владао од 1168-1196
  2. Велики жупан Вукан Немањић, владао од 1202-1204
  3. Кнез Димитрије Немањић
  4. Кнез Вратислав Немањић
  5. Кнез Вратко Немањић, познатији као Југ Богдан
  6. Кнегиња Милица Немањић, удата Хребељановић, умрла 1405
  7. Кнегиња Марија Лазаревић, удата Бранковић, умрла 1426
  8. Кнез Ђурађ Бранковић, деспот Србије од 1427-1456, живео од 1366-1456
  9. Кнез Стефан Бранковић, деспот Србије од 1458 до 1459, живео од 1425-1476
  10. Кнез Јован Бранковић, деспот од 1496-1502
  11. Кнегиња Марија Бранковић, удата Франкопан, умрла 1540 [7]
  12. Грофица Катарина Франкопан, удата Зринска, умрла 1561 [8]
  13. Грофица Катарина Зринска, живела од 1548-1585 [9]
  14. Гроф Ђорђе Турзо де Бетенфалва, палатин Мађарске, живео од 1567-1616 (hu:Thurzó György (nádor))
  15. Грофица Барбола Турзо де Бетенфалва, удата Ердоди [10]
  16. Гроф Габор Ердоди
  17. Грофица Барбола Ердоди, удата Чобор-Сентмихаљи [11]
  18. Грофица Тереза-Марија Чобор де Чобор-Сентмихаљи, удата Палфи, живела од 1669-1733 [12]
  19. Гроф Миклош Палфи де Ердод, живео од 1699-1734 [13]
  20. Гроф Јанош Палфи де Ердод, живео од 1728-1791
  21. Грофица Франциска Палфи де Ердод, удата Хуњади, живела од 1772-1827 [14]
  22. Гроф Ференц Хуњади де Кетељи, живео од 1804-1882 [15]
  23. Грофица Јулија Хуњади де Кетељи, живела од 1831-1919

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Ференц Хуњади де Кетељи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јулија Хуњади
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јулија Зичи де Зич ет Вашонке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди]

Први брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Кнез Михаило
Mihailo Obrenović III.jpg
16. септембар 1823. 10. јун 1868.

Други брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Карл од Аренберга

Референце[уреди]

  1. ^ "Стражилово", Нови Сад 16. јануар 1886. године
  2. ^ "Стражилово",...
  3. ^ "Време", Београд 4. мај 1925. године
  4. ^ Коста Н. Христић: „Записи старог Београђанина“, Нолит. Београд: 1989. ISBN 978-86-19-01637-7. COBISS.SR 8503296
  5. ^ "Српски народ", Београд 1. јул 1944. године
  6. ^ Прво српско лобирање у Лондону („Вечерње новости”, 8. јун 2017)
  7. ^ Frangepán 2, Приступљено 28. 3. 2013.
  8. ^ Zrínyi, Приступљено 28. 3. 2013.
  9. ^ Thurzó, Приступљено 28. 3. 2013.
  10. ^ Erdõdy 2, Приступљено 28. 3. 2013.
  11. ^ Czobor de Czoborszentmihály, Приступљено 28. 3. 2013.
  12. ^ Pálffy 1, Приступљено 28. 3. 2013.
  13. ^ Pálffy 5, Приступљено 28. 3. 2013.
  14. ^ Hunyady de Kiskresztyen, Приступљено 28. 3. 2013.
  15. ^ Hunyady de Kéthely, Приступљено 28. 3. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јулија_Хуњади&oldid=22096874”