Јулија Хуњади
Јулија Хуњади | |
---|---|
![]() Кнегиња Јулија Обреновић | |
Датум рођења | 26. август 1831. |
Место рођења | Беч Аустријско царство |
Датум смрти | 19. фебруар 1919. (87 год.) |
Место смрти | Беч Аустрија |
Династија | Обреновићи |
Отац | Ференц Хуњади де Кетељи |
Мајка | Јулија Зичи де Зич ет Васонке |
Супружник | Михаило Обреновић, Карл од Аренберга |
Кнегиња Србије | |
Период | 26. септембар 1860 – 10. јун 1868 |
Претходник | Персида Ненадовић |
Наследник | Наталија Обреновић |
Јулија Хуњади де Кетељ (Беч, 26. август 1831 — Беч, 19. фебруар 1919) је била кнегиња Србије, супруга кнеза Михаила Обреновића.
Садржај
Биографија[уреди]

Рођена је 1831. године у Бечу у племићкој породици Хуњади (мађ. Hunyady de Kéthely) као кћерка грофа Ференца Хуњади де Кетељија (1804-1882) и грофице Јулије Зичи де Зич ет Васонке. Јулија Хуњачи је била изузетно лепа жена, у коју се кнез Михаило јако заљубио. Удала се 20. јула/1. августа 1853. године у руској капели у Бечу за кнеза Михаила Обреновића, који је живео у Бечу као изгнани бивши српски кнез. До Светоандрејске скупштине и повратка Обреновића на трон Србије 1858. године, кнез Михаило и Јулија живели су у Аустроугарској. Имали су имање „Иванка“[1] на Дунаву, које је купио кнез Михаило од кнегиње Леополдине Грасалкович де Гиарак, рођене грофице Естерхази-Еделштетен-Форхтенштајн. Јулија је ту у месту надомак двора, подигла школу за женску сирочад.[2]
По смрти кнеза Милоша, 1860. године, кнез Михаило је по други пут постао владајући кнез Србије, а Јулија кнегиња Србије. Учествовала је заједно са кнезом у јавном животу, приређивали су балове и хуманитарне вечери и лутрије на двору. За њу је 1861. године у Саборној цркви у Београду направљен трон, трећи уз дотадашњи патријархов и кнежев, са иконом Богородице. Српски језик учила је уз помоћ Ђуре Даничића и уз разговор са својим свекром кнезом Милошем који није познавао стране језике. Књегиња Јулија је изневерила свог супруга који ју је веома волео, ступајући 1856. године у недозвољен однос са немачким грофом Аренбергом.[3] За то брачно неверство кнез Михаило је сазнао тек 1861. године, из једног писма. Она и кнез Михаило су се због тога раставили „од постеље и стола“ писменим споразумом од 18. новембра 1865. године. Тим споразумом је утврђено да јој кнез Михаило поклања своју палату у Бечу и годишњу ренту од 5500 дуката. Јулија се тада одрекла титуле српске кнегиње задржавајући назив кнегиња Јулија Обреновић и пристајући на законе православне цркве у случају ако би кнез тражио коначан развод. Од 1865. године она је живела у Бечу, одвојено од кнеза Михаила. У браку нису имали деце.[4]
У београдском листу "Видов-дан" 1862. године излазио је као фељтон, роман холандског књижевника Хенрика Консциенца. Његово дело "Слепа ружа", превела је са немачког језика на српски, књегиња Јулија Обреновић.[5] "Током 1863. године заједно са Филипом Христићем је у Лондону лобирала за интересе Србије.[6]
После убиства кнеза Михаила 1868. године кнегиња Јулија је 1876. године удајом за принца Карла од Аренберга (1831-1896), који је био у сродству са аустријском царицом Елизабетом Баварском, постала војвоткиња од Аренберга и принцеза од Реклингхаузена. Са принцом Карлом такође није имала деце.
Умрла је у Бечу 1919. године.
Веза са династијама Немањића, Лазаревића и Бранковића[уреди]
Грофица Јулија Хуњади де Кетељи, између осталих најзначајнијих племићких породица Европе, води порекло од српског кнеза Лазара Хребељановића, а преко његове жене Милице и од Немањића.
Линија њеног порекла од великог жупана Стефана Немање:
- Велики жупан Стефан Немања, владао од 1168-1196
- Велики жупан Вукан Немањић, владао од 1202-1204
- Кнез Димитрије Немањић
- Кнез Вратислав Немањић
- Кнез Вратко Немањић, познатији као Југ Богдан
- Кнегиња Милица Немањић, удата Хребељановић, умрла 1405
- Кнегиња Марија Лазаревић, удата Бранковић, умрла 1426
- Кнез Ђурађ Бранковић, деспот Србије од 1427-1456, живео од 1366-1456
- Кнез Стефан Бранковић, деспот Србије од 1458 до 1459, живео од 1425-1476
- Кнез Јован Бранковић, деспот од 1496-1502
- Кнегиња Марија Бранковић, удата Франкопан, умрла 1540 [7]
- Грофица Катарина Франкопан, удата Зринска, умрла 1561 [8]
- Грофица Катарина Зринска, живела од 1548-1585 [9]
- Гроф Ђорђе Турзо де Бетенфалва, палатин Мађарске, живео од 1567-1616 (hu:Thurzó György (nádor))
- Грофица Барбола Турзо де Бетенфалва, удата Ердоди [10]
- Гроф Габор Ердоди
- Грофица Барбола Ердоди, удата Чобор-Сентмихаљи [11]
- Грофица Тереза-Марија Чобор де Чобор-Сентмихаљи, удата Палфи, живела од 1669-1733 [12]
- Гроф Миклош Палфи де Ердод, живео од 1699-1734 [13]
- Гроф Јанош Палфи де Ердод, живео од 1728-1791
- Грофица Франциска Палфи де Ердод, удата Хуњади, живела од 1772-1827 [14]
- Гроф Ференц Хуњади де Кетељи, живео од 1804-1882 [15]
- Грофица Јулија Хуњади де Кетељи, живела од 1831-1919
Породично стабло[уреди]
2. Ференц Хуњади де Кетељи | ||||||||||||||||
1. Јулија Хуњади | ||||||||||||||||
3. Јулија Зичи де Зич ет Вашонке | ||||||||||||||||
Породица[уреди]
Први брак[уреди]
Супружник[уреди]
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Кнез Михаило | 16. септембар 1823. | 10. јун 1868. |
Други брак[уреди]
Супружник[уреди]
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Карл од Аренберга |
Референце[уреди]
- ^ "Стражилово", Нови Сад 16. јануар 1886. године
- ^ "Стражилово",...
- ^ "Време", Београд 4. мај 1925. године
- ^ Коста Н. Христић: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд. 1989. ISBN 86-19-01637-7. (COBISS.SR 8503296)
- ^ "Српски народ", Београд 1. јул 1944. године
- ^ Прво српско лобирање у Лондону („Вечерње новости”, 8. јун 2017)
- ^ Frangepán 2, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Zrínyi, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Thurzó, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Erdõdy 2, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Czobor de Czoborszentmihály, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Pálffy 1, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Pálffy 5, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Hunyady de Kiskresztyen, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Hunyady de Kéthely, Приступљено 28. 3. 2013.
Литература[уреди]
- Коста Н. Христић: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд. 1989. ISBN 86-19-01637-7. (COBISS.SR 8503296)
Спољашње везе[уреди]
![]() |
Јулија Хуњади на Викимедијиној остави. |