Јулија (мјесец)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јулија
Julietmoon.png
Откриће
Открио Stephen P. Synnott
Датум открића 3. јануар 1986.
Орбиталне карактеристике
Екцентрицитет 0.00066 ± 0.000087[1]
Инклинација 0.06546 ± 0.040° (to Uranus' equator)[1]
Физичке карактеристике
Маса ~5.6×1017 kg[a] × 1024 кг
Запремина ~632,000 km³[a] × 1010 км3
Густина ~1.3 g/cm³ (assumed)[2] гр/цм3
Површинска гравитација ~0.016 m/s2[a] м/сек2
Друга космичка брзина ~0.040 km/s[a] км/сек
Албедо 0.08 ± 0.01[3]
Атмосфера

Јулија je унутрашњи сателит Урана. Откривен је са слика које је усликао Војаџер 3. јануара 1986, и добио је привремену ознаку S/1986 U 2.[4] Име је добио по хероини из Шекспировог романа Ромео и Јулиа. Такође је именован Уран XI.[5]

Јулија припада Портиа групи сателита, који такође укључују Бијанка, Цресида, Десдемона, Портиа, Росалинд, Купид, Белинда и Пердита.[3] Ови сателити имају сличне орбите и фотометрична својства.[3] Нажалост, осим његове орбите,[1] радијуса од 53 km[6] и геометријског албеда од 0.08[3] о Јулији се готово ништа не зна.

На снимку Војаџерa, Јулија се појављује као издужени објекат, главна осовина која је окренута према Урану. Однос осе Јулијевог пролатног сфероида је 0,5 ± 0,3, што је прилично екстремна вриједност.[6] Површина овог мјесеца је сиве боје[6]

Јулија се може сударити са Десдемоном у наредних 100 милиона година.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Jacobson, R. A. (1998). „The Orbits of the Inner Uranian Satellites From Hubble Space Telescope and Voyager 2 Observations”. The Astronomical Journal. 115 (3): 1195—1199. Bibcode:1998AJ....115.1195J. doi:10.1086/300263Слободан приступ. 
  2. ^ „Planetary Satellite Physical Parameters”. JPL (Solar System Dynamics). 24. 10. 2008. Приступљено 12. 12. 2008. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Karkoschka, Erich (2001). „Comprehensive Photometry of the Rings and 16 Satellites of Uranus with the Hubble Space Telescope”. Icarus. 151 (1): 51—68. Bibcode:2001Icar..151...51K. doi:10.1006/icar.2001.6596. 
  4. ^ Smith, B. A. (16. 1. 1986). „Satellites of Uranus”. IAU Circular. 4164. Приступљено 29. 10. 2011. 
  5. ^ „Planet and Satellite Names and Discoverers”. Gazetteer of Planetary Nomenclature. USGS Astrogeology. 21. 7. 2006. Приступљено 6. 8. 2006. 
  6. 6,0 6,1 6,2 Karkoschka, Erich (2001). „Voyager's Eleventh Discovery of a Satellite of Uranus and Photometry and the First Size Measurements of Nine Satellites”. Icarus. 151 (1): 69—77. Bibcode:2001Icar..151...69K. doi:10.1006/icar.2001.6597. 
  7. ^ Duncan, Martin J.; Lissauer, Jack J. (1997). „Orbital Stability of the Uranian Satellite System”. Icarus. 125 (1): 1—12. Bibcode:1997Icar..125....1D. doi:10.1006/icar.1996.5568. 

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Израчунато на основу других параметара.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]