Јунак нашег доба
Јунак нашег доба | |
---|---|
Настанак | |
Ориг. наслов | Герой нашего времени |
Аутор | Михаил Јурјевич Љермонтов |
Земља | Руска Империја |
Језик | руски |
Садржај | |
Жанр / врста дела | роман |
Место и време радње | Кавказ, Руска Империја; крај 19. века |
Издавање | |
Издавач | Иља Глазунов (рус. Типография Ильи Глазунова и Ко) |
Датум | 1840 |
Спољашње везе | |
Ориг. текст | Герой нашего времени (руски Викизворник) |
Јунак нашег доба (рус. Герой нашего времени) је роман Михаила Јурјевича Љермонтова, написан 1839. године. Настао је у доба романтизма, али поседује важне елементе психолошког реализма, па је стога сматран првим психолошким романом руске књижевности.
Основни опис
[уреди | уреди извор]Радња је смештена у четврту деценију 19. века на Кавказу. Реч је о романтичарском роману који се бави питањем тзв. „сувишног човека”, бајроновског јунака, приказаног кроз лик младог официра Григорија Александровича Печорина.
Структура романа
[уреди | уреди извор]Наративна структура романа је комплексна и није хронолошки организована. Роман се састоји из пет засебних целина, кратких прича испирчаних из различитих перспектива, које су концентрисане око главног лика. То су: Бела, Максим Максимич, Таман, Кнегињица Мери и Фаталист. У последној причи Фаталист Љермонтов описује српског поручника Вулича, који је био у руској војсци на Кавказу.
Реч је о револуционарном књижевном делу које је специфичном структуром, хронолошким експериментима и инвентивним начином приповедања извршило велики утицај на токове руске књижевности.[1]
Главни јунак
[уреди | уреди извор]Печорин је један од првих амбивалентних ликова руске књижевности, а карактеришу га и снажна индивидуалност, меланхолија, цинизам и нихилизам. Он је разочарани руски аристократа и човек који не верује ни у шта па се некажњено се игра љубављу жена и поверењем мушкараца. Његова срећа је привремена, а ништа га не може трајно задовољити, нити умирити. Он се импулсивно упушта у опасне авантуре, ризикује сопствени живот и уништава жене којима је стало до њега. Иако је способан да осећа, он то не уме да покаже. Печорин је храбар и одлучан, али су његова енергија и потенцијал узалуд потрошени, па он гине у двобоју.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Murray, Christopher (2004). Encyclopedia of the Romantic Era, 1760–1850. New York: Taylor & Francis. стр. 498. ISBN 978-1-57958-423-8.
- ^ [1] Encyclopedia Britannica
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Јунак нашег доба еКњига на Пројекту Гутенберг
- Јунак нашег доба у оригиналу (језик: руски)