Пређи на садржај

Јунак нашег доба

С Википедије, слободне енциклопедије
Јунак нашег доба
Настанак
Ориг. насловГерой нашего времени
АуторМихаил Јурјевич Љермонтов
Земља Руска Империја
Језикруски
Садржај
Жанр / врста делароман
Место и време
радње
Кавказ, Руска Империја; крај 19. века
Издавање
ИздавачИља Глазунов (рус. Типография Ильи Глазунова и Ко)
Датум1840
Спољашње везе
Ориг. текстГерой нашего времени (руски Викизворник)

Јунак нашег доба (рус. Герой нашего времени) је роман Михаила Јурјевича Љермонтова, написан 1839. године. Настао је у доба романтизма, али поседује важне елементе психолошког реализма, па је стога сматран првим психолошким романом руске књижевности.

Основни опис

[уреди | уреди извор]

Радња је смештена у четврту деценију 19. века на Кавказу. Реч је о романтичарском роману који се бави питањем тзв. „сувишног човека”, бајроновског јунака, приказаног кроз лик младог официра Григорија Александровича Печорина.

Структура романа

[уреди | уреди извор]

Наративна структура романа је комплексна и није хронолошки организована. Роман се састоји из пет засебних целина, кратких прича испирчаних из различитих перспектива, које су концентрисане око главног лика. То су: Бела, Максим Максимич, Таман, Кнегињица Мери и Фаталист. У последној причи Фаталист Љермонтов описује српског поручника Вулича, који је био у руској војсци на Кавказу.

Реч је о револуционарном књижевном делу које је специфичном структуром, хронолошким експериментима и инвентивним начином приповедања извршило велики утицај на токове руске књижевности.[1]

Главни јунак

[уреди | уреди извор]
Дуел Печорина и Грушницког (илустрација Михаила Врубеља у роману из 1891)

Печорин је један од првих амбивалентних ликова руске књижевности, а карактеришу га и снажна индивидуалност, меланхолија, цинизам и нихилизам. Он је разочарани руски аристократа и човек који не верује ни у шта па се некажњено се игра љубављу жена и поверењем мушкараца. Његова срећа је привремена, а ништа га не може трајно задовољити, нити умирити. Он се импулсивно упушта у опасне авантуре, ризикује сопствени живот и уништава жене којима је стало до њега. Иако је способан да осећа, он то не уме да покаже. Печорин је храбар и одлучан, али су његова енергија и потенцијал узалуд потрошени, па он гине у двобоју.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Murray, Christopher (2004). Encyclopedia of the Romantic Era, 1760–1850. New York: Taylor & Francis. стр. 498. ISBN 978-1-57958-423-8. 
  2. ^ [1] Encyclopedia Britannica

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]