Јуније Палмотић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јуније Џоно Палмотић
Junije Palmotić.jpg
Јуније Џоно Палмотић
Датум рођења(1606-00-00)1606.
Место рођењаДубровник
 Дубровачка Република
Датум смрти1657.(1657-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (50/51 год.)
Место смртиДубровник
 Дубровачка Република
Занимањеписац, песник и драматург

Јуније Џоно Палмотић (Дубровник, 1606Дубровник, 1657) био је дубровачки племић, писац, песник и драматург.

Припадао је заједно са Иваном Гундулићем[1] српској књижевности[2] и заступљен у школској лектири за 6. разред гимназије Краљевине Србије.[3]

Биографија[уреди]

Палмотић је рођен 1606. године у Дубровник, у племићкој породици, од оца Џоре Палмотића и мајке Оре Градић.[4] Отац је умро док је био врло млад, па је бригу о њему водио ујак Михаило Градић.[5] Његова мајка и мајка Ивана Гундулића биле су сестре. Јуније је имао старијег брата Џорета и млађег брата Ивана који је преминуо док је био дете.

Јуније је био омаленог стаса, беле пути, а имао је надимак Пупица. Суграђани су га ценили као уметника и поштеног човека, био је побожан и никада се није женио.[6]

Образовање[уреди]

Изузетно мало се зна о његовом школовању, а неки историчари сматрају да је ишао у градску школу, која је била обавезна за све племиће. Познато је да је похађао приватну школу отворену 1619. године од стране исусоваца. Почео је да пише песме под утицајем учитеља исусоваца, Камила Горца и рођака Игњација Тудисија. Палмотићеви учитељ у школи био је Стјепан Градић, Палмотићев сестрић, дубровачки филозоф, математичар и исусовац.

Каријера[уреди]

Када је имао 18 година постао је члан Великог већа у Дубровачкој републици и у управи града Дубровника. Био је и дубровачки посланик (дипломата) у Цариграду.[7] Почео је да пише док је био изузетно млад, инспирисан Овидијем, Вергилијем, Торкватом Тасом и Лодовиком Ариостом.

Кренуо је да пише поезију најпре на латинском, а потом и на народном језику. Иако је његова поезија била мелодрамска и углавном се бавила митолошким темама, његова драма била је фокусирана на савремени Дубровник, посебно на живот аристократије. У једној од својих песама демонстрирао је своје знање о српској епској поезији помињући своје хероје као што су Лазар Хребељановић, Милош Обилић, Ђурађ Кастриот Скендербег, Михајло Свилојевић, Вук Бранковић и Јанош Хуњади.[8]
Стјепан Градић писао је о животу Јунија Палмотића и истицао да је он био пионир идеје о панславизму.[9]

Дела[уреди]

Драме[уреди]

  • Аталанта (1629
  • Павлимир (1632)
  • Акиле (1637
  • Натјецање Ајача и Улиса за оружје Акилово (1639)
  • Елена уграбјена (1640)
  • Даница (1644)
  • Дидона (1646)
  • Алчина (1647)
  • Лавинија (1648)
  • Каптислава (1652)
  • Бисерница (1653)
  • Ипсипиле
  • Армида
  • Došastje od Еnее k Ankizu njegovu ocu
  • Глас
  • Коломбо
  • Гости града Дубровника
  • Андромеда
  • Песме

Песме[уреди]

  • O rijeko, ka tvoreć
  • Музе на пиру
  • Гомнаида
  • In obitu Michaelis Gradii epicedion Junii Palmottae
  • Краљици Кристини
  • Света Катарина од Сијене
  • Кристијада

Наслеђе[уреди]

Велики број дела Палмотића објављени су крајем 19. века од стране Матице хрватске. У београдској општини Стари град постоји улица која се зове Палмотићева.[10]

Извори[уреди]

  1. ^ "Мале новине", Београд 18. фебруар 1889.
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1. јун 1910.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1. мај 1902.
  4. ^ Appendini 1803.
  5. ^ Ђуро Ђурмин: "Повјест књижевности хрватске и српске", Загреб 1898.
  6. ^ „Kod dva bela goluba”. Радио телевизија Србије. Приступљено 21. 3. 2016. 
  7. ^ "Срђ", Дубровник 1904.
  8. ^ Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Jugoslavenska akademija zanosti i umjetnosti. 1876. стр. 129. 
  9. ^ Jakobson, Roman; Selected Writings pub. Walter de Gruyter. 1981. ISBN 978-3-11-010605-3. стр. 79.ISBN 978-3-11-010605-3. стр. 79.
  10. ^ Ulica Palmotićeva, Stari Grad, Grad Beograd

Литература[уреди]