Јуније Палмотић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јуније Џоно Палмотић
Palmotic.jpg
Датум рођења (1606-00-00)1606.
Место рођења Дубровник
 Дубровачка Република
Датум смрти 1657.(1657-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (50/51 год.)
Место смрти Дубровник
 Дубровачка Република
Занимање писац, песник и драматург

Јуније Џоно Палмотић (Дубровник, 1606Дубровник, 1657) био је дубровачки племић, писац, песник и драматург.

Биографија[уреди]

Палмотић је рођен 1606. године у Дубровник, од оца Џоре Палмотића и мајке Оре Градић.[1] Јуније је био омаленог стаса, беле пути, а имао је надимак Пупица. Његова мајка и мајка Ивана Гундулића биле су сестре. Јуније је имао старијег брата Џорета и млађег брата Ивана који је преминуо док је био дете.

Суграђани су га ценили као уметника и поштеног човека, био је побожан и никада се није женио.[2]

Образовање[уреди]

Изузетно мало се зна о његовом школовању, а неки историчари сматрају да је ишао у градску школу, која је била обавезна за све племиће. Познато је да је похађао приватну школу отворену 1619. године од стране исусоваца. Палмотићеви учитељ у школи био је Стјепан Градић, Палмотићев сестрић, дубровачки филозоф, математичар и исусовац.

Каријера[уреди]

Када је имао 18 година постао је члан Великог већа у Дубровачкој републици и у управи града Дубровника. Почео је да пише док је био изузетно млад, инспирисан Овидијем, Вергилијем, Торкватом Тасом и Лодовиком Ариостом.

Иако је његова поезија била мелодрамска и углавном се бавила митолошким темама, његова драма била је фокусирана на савремени Дубровник, посебно на живот аристократије. У једној од својих песама демонстрирао је своје знање о српској епској поезији помињући своје хероје као што су Лазар Хребељановић, Милош Обилић, Ђурађ Кастриот Скендербег, Михајло Свилојевић, Вук Бранковић и Јанош Хуњади.[3]
Стјепан Градић писао је о животу Јунија Палмотића и истицао да је он био пионир идеје о панславизму.[4]

Дела[уреди]

Драме[уреди]

  • Аталанта (1629
  • Павлимир (1632)
  • Акиле (1637
  • Натјецање Ајача и Улиса за оружје Акилово (1639)
  • Елена уграбјена (1640)
  • Даница (1644)
  • Дидона (1646)
  • Алчина (1647)
  • Лавинија (1648)
  • Каптислава (1652)
  • Бисерница (1653)
  • Ипсипиле
  • Армида
  • Došastje od Еnее k Ankizu njegovu ocu
  • Глас
  • Коломбо
  • Гости града Дубровника
  • Андромеда
  • Песме

Песме[уреди]

  • O rijeko, ka tvoreć
  • Музе на пиру
  • Гомнаида
  • In obitu Michaelis Gradii epicedion Junii Palmottae
  • Краљици Кристини
  • Света Катарина од Сијене
  • Кристијада

Наслеђе[уреди]

Велики број дела Палмотића објављени су крајем 19. века од стране Матице хрватске. У београдској општини Стари град постоји улица која се зове Палмотићева.[5]

Извори[уреди]

Литература[уреди]